Policijski glasnik

Б °ОЈ 4 и 5

П0Ј1ИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 31

О ИСЛЕДНИКУ (СВРШЕТАК) Ако се деси случај, да исдеднику јаве, да је умрло лице које се тражи, онда то треба званично утврдити, јер се дешавало случајева, да су кривци на тај начин хтели да повуку из саобраћаја нотернице, који су послате за њима но целоме свету. III. Еако се треба понашати приликом притварањаР Врло је важна ствар. које време треба полицијски чиновник да изабере, код хоће да присгупи притварању извесног лица, које је учинило какво злочино дело. Вајнгарт препоручује као најбоље време од 4 до 6 сати изјутра, јер мисли, да се у то доба најсигурније може наћи код куће такво лице, ако је уопште у кући. Да. би се пак избегла могућност да кривац баш овом приликом побегне, чиновник треба при уласку у кућу добро да расмотри све могуће изласке из ње, за тим да остави једну стражу на улици, а једну у дворишту. Ове морају пазити не само на приземна врата и прозоре, већ и на кров од куће, да не би злочинац туда побегао. Ако полицајац не нађе тражено лице у стану ни у кући, треба добро да претресе подрум и таван, а и сам кров, па чак и ако су прозори на њему заклопљени, јер је то могао учинити и сам злочинац кад је изашао на кров. Згодно се може применити овде као поука иследницима случај из Горонове праксе: Један злочинац, који је правио лажне новце, сакрио се у подруму ириликом доласка полиције. Чиновници су дошли, нису га нашли и отишли; али један од њих врати се после пола сата, ушуња се у подрум и прошапта у мрак: „Можеш изаћи; отишли су! к Један човек одговори угушеним гласом: »Долазим!® и промоли руку. Чиновник је ухвати и тако лиши слободе трал^енога злочинца. Ако тражени злочинац није код куће, треба обратити пажњу на кућне улазе, да би га полицијски службеник могао приликом повратка притворити. Том приликом треба имати на уму могућност, да укућани или сопственик куће, знајућп да њиховог укућанина тражи полиција, пазе на његов повратак и гледају да га од тога одвате. Вешт полицијски службеник може лако отклонити ту могућност, а свакако зна и начин, како треба да поступи са тим лицима, која би му правила такве препреке у вршењу службе. Код нас су врло честа притварања у јавним локалима, нарочито приликом вршења полицијских потера на скитнице и друге људе склоне вршењу рђавих дела. Добра је страна та, што код нас још није много опасних злочинаца, који се при притварању хоће да одупру силом, али кад се има посла са лицем, за које се ма и најмање може посумњати да ће правити какве испаде ириликом притварања, боље је да орган јавне сигурности не врши притварање у јавноме локалу, већ да га гхричека да изађе напоље, а за то време да осигура све изласке и тако осујети свако могуће бегство злочинца. Опасне

злочинце треба, што ми кажемо, препасти I приликом притварања, тако да не могу доћи до могућности, да унотребе оружје. Узмимо за пример да полицијски службеник нримети злочинца, кога треба да притвори, баш у моменту кад овоме предаје писмоноша какво писмо. Полицајап не треба да врши своју дужност баш у тај час, већ треба да причека да он отвори писмо и задуби се у читање. Ако је код куће, треба зазвонити или закуцати, и онда опет не треба да се на његово питање ко је одазове полицијски службеник, већ треба пустити друго лице, које злочинац познаје, н. пр. ког укућанина. У том ће случају он сигурно отворити врата. За доказ, да и приликом притварања извесног лица на улици треба злочинаца препасти, изнећемо два иримера, из којих се може видети умешност полицијских органа при том послу, а разуме се и успех њихов. Виши инспектор полицијски у Дрезди Унгер спази једног много траженог злочинца да излази ноћу из неког туђег стана. Тај се човек брзо окрете око себе, промотри околину и наже бежати. Унгер пође обазриво за њим све до великога иарка; ту удари странпутицом, изађе неколико корачаја пред њега, пође даље и наједан пут се окрете и уграби за јаку злочинца, који ништа није могао ни слутити. Канлер износи пример о двојици париских полицијских чиновника. Они су имали посла са једним увек наоружаним злочинцем. Требало је да га притворе, те седну у кола наредивши кочијашу да брзо тера, и кад су били у непосредној близини злочинца, искочи један из кола као лопта, саплете се о злочинца и падне с њим заједно на земљу, дотле притрчи и други чиновник, и без могуће опасности лише злочинца слободе. Често се дешава случај, нарочито код злочинаца, који су свесни телшне својих почињених недела, да приликом притварања прибегавају покушајима или да чак извршују самоубиства; узимају отрова, пуцају на себе, скачу са висине кроз прозор и т. д. За то полицијски чиновник треба приликом нритварања да пази сваки сумњив покрет злочинца, н.пр. ако се маша у џеп или прилази ормаиу и т. д. чак га не треба пустити да оде без надзора ни у другу собу. Буде ли тако обазрив полицијски чиновник, неће му се моћи десити случај, као што је био недавно у Дрезди. Баш се умивао један злочинац у часу када је требало да буде притворен. Он замоли чиновника да му само допусти да још испере уста. Овај му учини по вољи, те злочинац узе једну чашу, искапи је и поде мртав на земљу. Отровао се. Ако већ притворено лице почне тврдити, да оно није та. особа, којасе тражи, да је сумња противу њега неоснована, и за то пружа какве доказе, треба их све по могућству одмах расмотрити. Ако би се позивао и «а сведоке, које је могућно одмах добавити, треба учинити за то потребне кораке. па ма то било и ноћу, а не да се то чини тек пошто нроведе такво лице ноћ у затвору. Чим се лиши слободе злочинац, иследник треба да га претресе и одузме му

све што би могло служити као средство за за доказ кривице његове, као оружје, нож, па и дуван и бурмут треба да му одузме, пошто се може десити случај, да злочинац заспе бурмут у очи иследнику и тако омогући себи бегство. За време спровода притвореног лица у затвор треба орган власти да иде увек за њим и да пази да штогод не одбаци од себе. Дешава се прилика, да злочинац у путу моли да му се допусти да иде у нужник, и у таквим случајевима препоручује се органима власти, да их ни ту не пуштају саме. Није један случај, дапритворени злочинац изјављује код иследника, да може у своме сгану наћи неке ствари, које би могле служити као доказ. У већини таквих случајева све је измишљотина, јер је иритвореник усамљен у ћелији већ спремио план за бегство и само тражи прилике за то. У нашим приликама, кад још немамо преФињених и проч>есоналних злочинаца, и кад се вршењу злочиних дела одају људи на мањем ступњу и интелектуалног васпитања и образовања, иследник треба да узме за основицу своме послу ону која је најпростија, што је већ и старим искуством освештаио као најбоље. Иследник никада не треба да занемарује неке ствари и да уображава, да нека проста ствар не може да игра никакву улогу. Дешава се, да најпреФињенији, а и најокорелији злочинци чине велике глупости на тај начин, што нешто превиде или забораве за собом, што у обичном животу никада не би урадили. Колико пута лако се похватају злочинци, који у еФекту нри извршењу злочина заборављају на месту извршења по неке ствари, по којима им се улази у траг. За то иследник треба да пази и на најмање ситнице. да мисли и на могуће глупости злочинаца, ако хоће да не дође до иогрешнога схватања. Није много казато, кад се тврди, да судбина извесне истраге зависи често од тога, како се дело у први мах схвати, да липравилно или погрешно. Д-р Ханс Грос 1 ), којим смо се поглавито служили у излагању овога састава, нарочито упозорује иследнике на опасност од иредубеђења у истрази. У важним и сензационим случајевима, а особито код људи живе маште, врло су онасне сопствене претпоставке. Узмимо случај, да полицијском чиновнику јаве да је извршен какав велики злочин. Појмљиво је по себи, да ће тај чиновник у путу ка месту извршења дела иредстављати у себи начин извршења, место његово, а такође и извршиоце. Сазна ли доцније на лицу места, како је било или како је требало да буде, он ће свакако кориговати своју прву представу, али му се она ипак може у току истраге понова јавити и бити од штетног утицаја за праву истину. Иследник треба да остави места свакој могућности, докле год се потпуно не увери о правој стварности. С тога се

Ј ) С-г Напв Оговв: 010 ЕгГогзсћипЈ* (Јеа Васћуегсћа11з в1гаЊагег НаисЦипдеп. Еш ЕеШас1еп (иг ВеапИе (1еб Роћге!- ипс! 81сћегће11зсНеп8|;е8 с1ев ВегЉсћоп Ке1сћз. — Ј. 8ће^е14гег Уог1а§ (АгЉиг ВеШег), Мппсћеп, 1902.