Policijski glasnik

СТРАНА 78

моћи имао. IV. Куће који продају, и који продали прије 10 месеци, да се имају у С. М. III. јавити. 22. Јануара 1809. у Шабцу.« г. За надзор над хлебарницама и механама: »№ 105. 5. Ма] а (1808). Визитирали екмечије и нашли Фалишага, по Именце, који су Фалили добили су по 12 батина: Спужев јекмешчија, Петар Иолпов, Шљиво — Тешо, Мићо, Павле. Ово им била перва каштига. с( »№ 391. 34. Сеатембра (1808). Визитирасмо Јекмећије, и тамо нашли јексик лебова. Пантин 30 драма, Милована и Кораћа по 51 драм на оки. Ту њим осудисмо по 25 батина, али за перви пут платише штроФа 6 гроша. 8 д. За потврду изабраних кметова: „№ 2Р4. 13. Јули) а (1808). Лаза Аврамовић поставит чрез варошана и потверћен у магистрату да буде кнез у затрки, и да га имају слушати како им буде заповести издавати, зашто од магистрата примај, и ниједан да му се не супротиви.« I). За еуђеље иетупних дела: „№ 325. 11. Августа (1808). Стеван Марковић житељ шабчанин, тужи Игњата Акоентијевића за једну кокош, што је убио, кад му је стакло са зејтином разбила. Тако досудисмо да Игњат кокош врати, а Стеван да плати зејтин и стакло, што је кокош разбила, 30 пара.« »№ 4 19. 3. Декембра (1808). Пресућено жителом шабачким, кои на патролу нису хтели ићи, 24 сата апс, и још на одпусту пресућено јест свакому 12 батина; али за перви пут опростцте су ним батине, али штроФа сваки по 2 гроша мора платити у касу, и то следујући: Димитрије Пантовић, Паво Јешкерић, Шишо ТуФекћија, Цветин ТуФекћија, Радоица Јеремић, и Павле Ера.« »№ 568. 11. Ма]а (1809). Доће суду Иротојереј Николаје, и тужи Јевту чаругжију, што је зло дело на њега износио, и зле речи говорио. Тако пресудисмо: да Јевта за своје зле речи прими 25 батина." »№ 627. 27.Ма]а (1810). Дошао к суду Станиша Налбанта житељ Шабачки, и прејавио Николу Алексића, такожде житела шабачког, што је њему покро лук из баште. Тако пресудисмо : ударити 25 батина." »№ 853'. 15. Сеитембра (1811). Јован Станић Шабчанин лежао у апсу један дан и платио 12 гр. штроФа, што је псовао г. Перу абажију и Алексу пиан. И он данас обећава се, ако би се унапредак опио, под велику каштигу потпасти." »№ 878. 23. Декембра (1811). Петар Иерњаворац, за безчиноје своје обхожденије и зле своје речи, што је безчестио Господара Луку, по тридневном уарестовани прими 30 батина. 1 ' е. За одређивање таксе пићу и животним намирницама: »№ 88. 1. Маја (1808). Дата такса на разне ствари у Ша.„. наи.... (у шабачкој нахији) како по чарши под муром стои. ГР. пр. 1 ока добра вина • —18 » » лоша » —15 » » добре ракије I - » » лошије » —35 » » добра печена хлеба —8 » » говеђег меса —16 » » овчија » —16 « » кермећег меса —20 » » крупне рибе —12 » » ситне рибе — 8 » » гра —17 » » чиста меда —34 » » масла 1'20 » » лоја —34 „ » свећа 1 "04

ВРОЈ 10 и 11

ж. За пијанице: »№ 18. 11. Аирила. (1808). Теша Лигановић за непокорност и пијанство био јо по судејском совјету биеп публично и добио 25 батина. 1( з. За просијаке: »№ 5. (мсца априла 1808). На Тамнаву. Оштро се налаже на свештенике и на кнезове и кметове за свако зло дело, и расиисато у нахије за једног сирома, кои има шест роба, да му је слободно иросити ио целој нахији." и. За хајдуке: »№ 109. 6. Ма]а (1808). Издата заповест кметовом, да на хајдуке имају добро позор, и какву каштигу хоће тргшти овде следује: Поштенародни кметови мали и велики нахије Шабачке! Присућено и за право иронашли смо, ко је вама оштро кметовом налажемо, да од сада, ако би који у ајдуке отишао, у тога вере нема, нити ће се на веру звати, него оно село оће пропасти и сеоски кметови. А онај кои одврља тераће се док се из ове земље не изтера. И ове године што је год похарато у ком селу то ће село под морање платити. И од сад у ком се селу човек похара оно ће село малом и главом платити, и оно село на томе месту више остати неће, нити башчина нити виноград, него ће се у пропаст окренути. И онај, који ајдука на свога брата и комшију наведе, кућу ватром а он главом, а мал на мезет, и од његовог мала поара да се ономе плати кои је поарат. Кои би кмет сеоски затајо да је какво рђаво дело ураћено и нејави, вечито у апс допастиће, а онај кој им леба даде главом ће платити. А најггосле од кметова за свако зло и добро дело изискиваће се да одговарају.« 11 ) ј. За странце: »№ 382. 21. Сеитембра (1888). Прећоше из цесарије Сима Јовановић, Петар Југовић и Сима Јоловић из Јамине. И дато ним допуштење, да овде радити могу, да се зарану, зашто су нам прибегли. (( Има још једна сасвим нова ствар која се у овом протоколу помиње, а о којој раније нема нигде помена. То је постављање нарочитих полицијских органа — аолицај-кварталмајстора — по градовама. Сеитембра 12. год. 1808., а под № 367 овог протокола заведено је: »Г. Лазар Теодорович потвржден чрез г. Луке Лазаревича команданта шабачког за полицај-кварталмајстора Шабачког и од данас наложене послове да имаде он вршити 12 ), а маја 15. год. 1808. иод № 1&6. стоји ово: »Милосаву Петровићу, магистратуалном вице полицају противио се за лулу и псовао га Радован Живковић, мутавџија: зато је каштиган 25 батина на чаршију. (( Да ли су ови иолица] — кварталмајстори и магистратуални вице - иолицаји постојали и по осталим градовима сем шабачког, о томе нема никаквих позитивних трагова, али је вероватно да их је било. Оно што се позитивно зна, то је: да је полиц. власт још од почетка устанка била подељена између нахијских и кнежинских старешина с једне, и нахијских судова с друге стране. Први су имали чиото извршни карактер, а други и судски и извршни. (наотавиће ое) Д. Ђ. АлимпиЂ Ч) Олична наређења о хајдуцима и крадљивцима налазимо и у Душановом Законику (чл. 145): Повелева царство ми. По всех земљах, и по градовех, и ио жупах, и по краиштех, гусара и тата да нест ни у чијем пределу. И сим-зи образом да се украти татба и гусарство. У којем се селе нађе тат или гусар, то-зи село да се распе, а гусар да се обеси стрмоглав, а тат да се ослепи, а господар села того да се доведе свезан ка царству ми и да плаћа све што је чинил гусар и тат от испрва, и паки да се каже како тат и гусар. (Законик СтеФана Душана од Стојана Новаковића, Београд, 1898. год.). ,2 ) Овај Лазар Тодоровић био је доцније, за време кнеза Милоша, министар правде и просвете, и то је био први министар кога је кнез Милош наименовао.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК