Policijski glasnik

СТРАНА 212

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

БРОЈ 22

вало, да су оно лажно предотављале као да је над њима извршена насилна обљуба, само да би се направиле интересантне. За такве двојчице треба питати родитеље или њине учитеље, шта мисле о њиховој љубави ирема истини. Није редак случај, да оптужени или његов бранилац траже да се исПита путем иадлежне власти прошлост сведока, којк је својим исказом незгодан по иовољан исход истраге за криву страну. То не треба из принципа допустити. Погрешна је и та практика, кад извесни браниоци траже да се пита сведок о нечему, где он изгледа као више мање порочан човек, и то сведок који терети кривца; или н. пр. што доводе пред суд читав низ сведока, који говоре о тамним цртама из прошлости таковога сведока. Судскоме је иследнику дужност да штити сведока од тако мучнога положаја, одбија]ући питања нарочито оида, ако онаништане доприносе ствари или садрже напад или увреду за сведока. 2. Моћ иосматрања у сведока. а. Физична сиособност за иосматрање. Иследнику је дужност да се тачно обавести, може ли сведок добро да види, чује и да ли разликује боје. Винченц износи теорију по којој човек здравих очију, кад добро познаје човека чији изглед пада у очи и лако се може распознати на дневној светлости, може познати овога на одстојању од 100—150 метара; ако је његов целокупан изглед мање особен, може га познати само на 40—80 метара, а ако га мање познаје, само на 20—30 метара. При том јоиј , све зависи од светлости. У првој четврти месечеве светлости може се распознаги извесна личност само на 2—6 метара, код пуног месеца на 7—10 метара даљине, а ако је добро позната личност до 15 метара. б. Психичка сиособност за иосматрање. Није довољно сазнати нешто само тиме, ако се прими спољашњи утисак; много је више потребно, да тај впољашњи утисак преради дух, психа; тек ће се тада моћи сазнати право стање појаве. Та с(шсобност сазнавања нечега, способност душевнога схватања, мора бити добро извежбана. Без тога школовања или се не може ништа схватити, или су схватања површна и отуда долазе иогрешна разумевања. Према томе мала деца имају скучену способност за посматрање; она све схватају онако, како то одговара њиховом кругу појимања. Али и одрасли су у својим опажањима само у толико способии, у колико су сеза њих образовали. Ипак се за то не може рећи, да је један душевно високо образован човек у сваком погледу способнији да правилно посматра, него ли какав необразован човек. Шумарски раденик увек ће тачније смотрити случајеве и појаве у шуми, него ли куд и камо образованији варошанин. Извесан ће господин разговарати са каквом дамом читавих пет минута, а можда неће видети, да она има неке уметке на хаљини; дама нак, која се у трку провезе, спази при том какве је уметке имала друга дама и да ли су прави или вештачки. Кад је у питању способност сведока за посматрање, није довољно објасиити само, да ли је он у опште душевно образоваи, већ и то да ли је та његова способност посматрања образована у правцу оне ствари, која је у питању. Неки пут је од користи да се испита та способност посматрањау сведока. Ако н.пр. сведочи о каквим остојањима треба га питати да каже, колика је дужина судске сале или табле. Слично се може успети ако он сведочи да је у руци другога видео дваиаест комада новаца, да је чуо узвик с десне стране, да увек може да позна онога кога је само један пут видео. ( Грос). Неки пут је могућно да сведок изјави како је нешто видео, али није чуо речи које су у тај мах нале. Тада ваља испитати његову способност, у коликом одстојању може да види и чује једновремено. Има много људи који ништа не чују кад нешто гледају, пошто им ово скрене сву пажњу (Клаусман). Приликом расуђивања о способности сведока ваља пазити, да ли је он за време сазнавања ствари био раздражен. Извесан степен раздражења појачава способност за носматрање, а велико раздражење, страх, преплашеност, жеља и нада умањују је. Кад сведоци посматрају известан злочин, то их доводи често у такво раздражење, да даљи ток готово никако и не примете. И гнев утиче да посматрање буде једнострано и да се извесни моменти и не нримете. Један жандарм задрж.и једнога велосипедисту, и овај га том приликом увреди. На претресу признао је он у неколико увредљиве речи. Не знајући ништа о признању оптуженога. један сведок, који се с њиме возио, са великим гневом сведочио је да је жандарм врло оштро приступио оитуженоме, и са највећом иоузданошћу порицао, да је оптужени ма какву увредљиву реч рекао. Могућно је, да је, приликом сусрета са жандармом, сведок био толико гневан на њега и да га је то расположење тако надвладало, да ништа није чуо шта је његов сапутник рекао жандарму. в. Верност сеКања код сведока. С једне се стране по нешто заборавња, а с друге се стране духом прерађује оно на шта се сећа, те се тиме чини неверним. Погрешно је веровати, да се душевно нормалан човек увек потпуно тачно сећа. Треба свагда придавати и код сређеног и просечно мирног сећања известан степен иогрешимости као нормалну ознаку човека. Сећање без погрешке није правилно већ изузетак ( Штерн!. Тачност сећања зависи од јачине утиска, који је добивен нриликом опажања. Према томе човек се увек може мање тачно оетити онога што није сам запазио, него сведочи по чувењу од другога. Професор Лист чинио је један такав покушај у своме Криминалном Семинару и усиех је био овакав: Један кривичан случај предаван је, као исказ оптуженога пред једном групом слушалаца; за тим га је један од ових слушалаца испричао одмах другој групи, даље један члан ове друге групе трећој, и најпосле један члан

ове пооледње иопричао га је одмах четвртој групи. Четврто је причање било потпуно одступање од правога стања какво је изнесено у првом причању догађаја, и то чак у битним његовим појединостима. Верност сећања бива поремећена нарочито дугим протицањем времена, као и ексианзивна снага представе јаком Фантазијом и нагоном за увеличавање. Ко више пута даје исказ о једној ствари, па има при том да да суд и о неком степену, лако пада у ту грешку, да увеличава приликом оцењивања онога што се од њега тражи. Д-р Неке добио је један ударац по лицу за време свога посећивања болеоника у лудници у Хамбургу. Он је но том продужио свој рад, чинио је и многе обичне примедбе, али како он сам прича, не зна ништа шта се после десило и шта је радио од онога момента кад је добио ударац. Сећање о ономе што се пре десило може бити поремећено пијанством и поремећајима главе, а каткад чак и са свим изгубљено. Са предострожношћу ваља увек иримати исказе сведока који су добили ударац по глави или субили јако напити; по некад такви сведоци ништа не знају, али уобразе да су сами видели и сазнали оно што су у ствари чули од другога. Нарочито код важних сведока од користи је путем психилошких стручњака ис.питати њихову способност за опажање. Вилијам Штерн изнео је лако упогребљиву методу за таква иснитивања, коју је применио на више особа; дао им је да гледају извесну слику, сваку по три четири минута, па су имали да испричају шта су видели на слици. Свакако да ово сазнање неће бити увек довољно. Извесни људи имају добро памћење за једну врсту утисака, а рђаво за другу; а и саме појавеуживоту различно остављају, утиске код свакога човека, некад дубље, а некад слабије. И то иследник мора имати у виду ириликом испитивања сведока, Предусретљивосг иследникова према сведоку и радња његова за прибирање и испитавање сведока у изиоженоме смислу, довешће ток истраге до истине. Д. В. Бакић

П0УКЕ И УПУТИ Један случај неумесне прнмене чл. 152. закона о општинама. Одбор, а за тим и збор општине Л...Ј 18. октобра 1904. године, решио је, да се за дужни школски прирез општини св... уступи примање општине л од општине сед.. . Ову одЈ<уку суд општински пошље среској власти. Ну ова је задржи од извршења решењем од 28. октобра 1904. год. Бр. 21562. за то: 1.) што у азбучном списку није означен број страна, нити га је оверио деловођа ;