Policijski glasnik

ВРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

СТРАНА 20?

Даље, горња резоновања јасно показују да ће, када се само елиминира случај сопзПп Ггаис1апсИ дужниковога, хирограФерном повериоцу стајати, за обезбеђење извршења његовога права, на расположењу једино интервенција, и да, ако је

Али, ми мислимо д I, баш и апсграхујући та1а П(1е8 дулшикову, поверилац може, код интервепције, допуњавати одбрану дулшикову, истичући аргументе које би овај пренебрегао. И ово се може овако објаснити. ХирограФерни или прости повериоци то су они повериоци који се нису обезбедили епецијалном залогом, стога што нису сматрали да им је то потребио. Они су, верујући да ће дулшик имаовином својом руковати и савесно и паметно, рачунали да ће о року сигурно измирени бити. Ако су се преварили, оии сами штету сносе. Правни послови којима је дужник довео себе у презадужено стање остају у снази, јер трећа лица не могу сносити одговорност за погрешку хирограФерних поверилаца. Они би, на тај начин, одговарали за туђе дело, противно принципу да сваки само за своје радње одговара (§ 810. грађ, зак .ј. (У сваком случају, правичније је овде да изгубе повериоци а не трећа лица. Лзудска правда, у осталом, је релативна. Само је Божја правда апсолутна. Какав судија таква и правда. Несавршен судија несавршена и правда). Само онда, ако је дужник био та1а К(!е, а тако исто и сауговорач његов, повериоци могу, тужбом која се зове РаиИапа ас1т (§ 303. а. грађ. зак.), уништити правне послове дужника, на штету њихову извршене. (Код доброчиних уговора тражи се само ша1а ГМез код дулшика). Трећа лица могу претендовати на чаконску заштиту само дотле док су ћопа Пс1е а не и онда када су саучесници дужникови у његовој намерној радњи да повериоце своје оштети. Али, да ли прости повериоци, који су се у дужнику преварили, имају могућности да се сачувају од будућих његових штетних радњи? Ми не мислимо овде третирати ово питање у свој његовој — веома обимној — опширности (овде томе место није) већ ћемо се само задрлсати на случају интервенције која нас се у овом чланку једиио тиче. Има ли право поверилац да се умеша у парницу свога дужника? Видели смо да има. Зашто? Да заштити своје интересе. А када је такав разлог интервенције, тада се повериоцу мора признати право, да у место дулшика истакне одбране које овај не би умео или не би хтео изнеги. Јер, ако му се то право не призна, ако је дужник господар спора онако исто као кад би га сам водио, онда какве би користи имао поверилац од интервенције ? У осталом, дужник не може овде рећи да се поверилац самовласно меша у његове ствари, противно начелу да је сваки господар својих прив.^тних права. Ми смо горе казали да је хирограФерни поверилац дулшика послулшо личним. кредитом ' ч а не стварним) стога ,што је имао вере и у његову часност и у његову умешност у управљању имаовином. Из тога разлога, он му је оставио одрешене руке у том управљању, што значч да му ту слободу не може више осгавити, ако сумња било у његову савесност било у његову способност. Дужник све ово зна и на то је пристао. На тај начин се између њих склопио прећутни уговор, по коме поверилац може, на начин законом допуштен, узети у одбрану своје интересе баш у погледу самога дулшика и тако спречити правне послове овога по њега штетне. Поименце, то ће бити онда ако дужник водл какву парницу која може имати дејства у погледу поверилаца његових. Поверилац има право у њу се мешати и контролисати вођење њено од стране дукника. Таквој контроли дужник се не би могао противити, а да се не стави у стпротност са оним ирећутним уговором, са дулшиком закљученим о коме је горз било речи. Напослетку, има и овај разлог. Ако се специјална залога (ручна залога и хипотека) разликује од опште залоге коју имају прости повериоци на добрима дужниховим (в. чл. -2092. Франц. грађ. зак.) у погледу трећих лица, иротив којих се она специјална залога, такође као стварно право, може истаћи (шв ег§а отпез), она се, у односима дужника и повериоца (ткег раг^ез) са општом залогом равна. Дукник који се обавезао без специјалне залоге, ангажавао се, наепрам повериоца, д^својим добриманањегову штету располагатинеће; своје право слободие диспозици^е својом имовином он је оптеретио једним правом, правом опште залоге, у корист повериоца, које, т1ег рагкез, има онако исто дејство као и специјална залога, ручна залога или хипотека, наспрам трећих лица. Какво је дејство ове т погледу тих лица? Оно се састоји у томе да дулшик не може, на штету повфилаца, располагати предметом залоге. Ие само, дакле, да је сам акт распола»ања забрањен, већ је и сама намера да се тај акт сврши против-иравна начера. Примењујући ово резоновање на општу залогу, која, као што рекосмо, дзјствује тЂег рагЂез онако исто као што специјална залога дејствује ег^а отг^ез, долазимо до закључка, да дужник не сме имати ни намеру да каквим правтим нослом оштети свога' ! повериоца. Ако је он ову извршио, поверилац је сбезоружан наспрам трећих лица (изузимајући, наравно, случај аскптз раиНап>,е): он нема никакво стварно право на које би се могао наспрам њих позвати. Али, ако намера није извршеиа, поверилац општи има право њеној реализацији сгати на пут. Радећи то, он шгити своје право

у немогућности да се овом послужи, он неминовно има да сноси штетне последице које, односно њега, могу повући изгубљене дужникове парнице. Из овога опет излази тај закључак, да законодавац не треба то једино средство које, у реченом случају, припада простим повериоцима као гарантија реализације њихових примања, да ограничава некаквим роком после кога не би могло бити мешања. (свршиће се) Живојин М. Пери^. ИСТОРИЈСКИ РАЗВИТАК ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ У СРБИЈИ (1793 — 1869) III. Полиција у Србцји од 1804.-1869. год.

настаиак

16

Из изложеног виде се и дужности сеоских кметова, које су сада много веће но што су раније биле. Поред овога, указом кнежевим од 7. новембра 1838. год., укинута је за њих телесна казна и наређено, да се све пресуде по њиховима кривицама шаљу Великом Суду и Совјету на одобрење.

* *

Новим уставом од 12. децембра 1838. год., који је израђен у Цариграду од стране Русије и Турске, предвиђена су била свега три попечитеља: финансија, иравосуђа , који се уједно старао и о аросвети, и унутрашњих иослова. Дулшости овог последњег одређене су у чл. 19. овог истог устава, који гласи: »Дела Полиције, Карантина, издавање налога књажевски властима окружија земаљски, управленије заведенија обшчеполезни и пошта, содржаније велики друмова; и извршеније

(тражбено) које стоји над правом дужниковим. Дужник је за своје право везао право иовериочево, ово је својевол>но начинио од свога права зависним; он не може, располажући својим правом, право повериочево евентуално уништити, доводећи у питање његову реализацију. Он би, на тај начин, посредно располагао и правом повериочевим, а нико туђим правом располагати не може. Право дулшиково, његово добро, постаје, у неку руку, право повериочево (ово се из онога остварује, без једнога може да не буде и другог), што значи да дужник није властан тим својим правом чинити диспозицију штетну по повериоца. Из овога видимо, да дужник своју вол>у, у приватно-правним односима, двојако ограничити може: а исолутно, и тада је она ограничена ег§а оптез; иравни посао који је он већ свршио пада, у погледу онога наспрам кога је је своју вољу ограничио, као да га није ни било; релативно , а то је онда, када је он своју правну вољу, само у колико су у питању његови и повериочеви односи, ограничио. Ово последње значи, да све дотле, док се дужникова вол>а, противи интересима повериоца, није иретворила у свршен чин, док је, дакле, још она у стадијуму пројекта, њој поверилац може стати на пут. Тиме трећа лица нису оштећена, јер никакав посао још иије закључен а, с друге стране, дужиик мора иовериочеву интервенцију у његове песлове, у колико то интереси овога налажу, трпети, јер је у толико своју вољу наспрам њега ограничио. Закључак је, дакле, свега овога тај да прости повериоци, противно ономе што вели Сгагзоппе!:, могу ићи даље од приговора и одбрана које дужник у спору, у који су се они умешали, истиче, и позивати се и на оне приговоре и одбране које он не би хтео или не би умео изнети. Од овога правила ће се одступити само онда, ако би неки приговор или одбрана била лично за дужника везана. Права која лично дужнику припадају и за њега су везана не могу бити вршена од стране његових поверилаца као што и иа његове наследнике не прелазе (§ 394. грађ. зак.). Која су све та права о томе може бити дискусије. Тако н. пр. поставља се питање односно власти поверилаца да, у место дужника, истакну либераторну застарелост. Да то право није лично право дулшиково? В. о овоме В. ^асап11пепе е1 А. Т1331ег, Ое 1а ргезсггрНоп, р. 80, и решење П-ога одељења нашега кас. суда од 23. марта 1900. бр. 2528. [Бранич, бр. 7. и 8. од год. 1900.].