Policijski glasnik

СТРАНА 242

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25

дато 12. маја 1839. год. а ли одмах изјављујем, да за ову иогрешку нико друти ниЈв крив, него г. Аца, јер са м ја ово устројеније узео из иречишћеног зборника са стране 367. где стоји, да је ово устројеније од 12. маја 1839. године. Како ]а нисам иречишКавао зборнике него из зборника, као државних издања, скуиљао законе, који су у вези са полицијском службом, што сам и у предговору своје књиге рекао, ја нисам осећао ни потребе ии дужности да проверавам тачност онога, што је у зборницима штампано, ка тако нисам уочио ни иогрешку, коју је учинио г. Аца, уређујући иречишКени зборник. А да је погрешка, учињена при пречишћавању, за осуду, ја се ту придружујем г. Аци !! Другу махну код овога устројенија нашао је г. Аца у томе, што нисам штампао и толковање овога устројенија од 21. Фебруара 1845. год. Зборник III. стр. 106. (има издања зборника у којима ово толковање није на стр. 106. већ на стр. 125). Ово толковање говори о томе, како полицијске власти имају права батинама нагнати грађане на уредан долазак на позив. 1Т>ега нисам ни штампао ни помињао због тога, што оно не важи данас ни по (кривичноме) казненом законику, којим је казна телесна укунута. ни по полицијској уредби, која овај одношај друкчије регулише. У осталом, колико би сам г. Аца имао разлога да ми захвали што ово толковање нисам вас1 .рсавао из мртвих, кад оно не важи, јер би се могао наћи који обешењак полицајац да га примени баш према њему, пошто је он и без своје воље дошао у такав положај, да се не може најуредније одзивати позиву власти. Одмах иза овога долази ирекор, што сам штам.пао уредбе о набавци дрва, јер се то питање, вели, сада регулише законом о буџету и законом о благајницама, а саме уредбе прииадају историји. Ово је све речено на памет, јер ни закон о буџетима, ни закон о благајницама у опште не додирује ово питање, иарочито овај последњи, у колико оно говори о начину набавке дрва, јер између тога питања, и питања у опште о кредиту има големе, велим, голе.ме разлике. Тако, пре извесних година, један јесрески писар суђен и осуђен што је набавку дрва вршио непосредном куповнном од сел^ака без лицитације, и ако у границима буџета, аон је, међутим, на то имао права. Обе уредбе важе, дакле, и данас, и г. Аца се грдно пребацио кад их предаје историји. Код закона о местима, у вези са законом о административној подели, г. Аца само што није заплакао од болова, што је уредништо било у тој мери немарно, да није побројало сва села, која припадају коме округу и срезу, те тако полицијски посленици неће отуда моћи сазнати круг свога делања. Сироти чиновници, како ће се они овде морати мучити, што ће преписати са дувара канцеларије среског или окружног

старешине списак општина и села у свом срезу, односно округу!! Не брини, не брини г. Ацо , јер се о свему овоме марљиво воде спискови по окрузима и срезовима, а оба закона штампана су ради тога, да полицијски чиновници виде остале дужности, које им из ових закона истичу. За закон о окружним, среским и општинским буџетима, г. Аца вели да није речено: у чему је укинут а у чему измењен. То нити је био задатак овога зборника, нити се то могло у њему изнети, али јс речено оно, што је требало рећи. гта име. да су законом о уређењу округа и срезова, чл. 162. укинуте све одредбе овога закона, које су у противности са њим. Ова напомена учињена је и у предговору самога Зборника и у регистру на стр. 1441, где је закон о буџетима и регистрован. Самим дакле тим, што је скренута пажња на закон о уређењу округа и срезова, упућени су полицијски чиновници да нађу, које одредбе закона о буџетима још важе а које не, и по томе су и примедбе г. Ацине беспредметне. Код уредбе о механама и каФанама г. Аца чини прекор, шго се нисам позивао на неке укинуте законе о крчмарини (од 20. маја 1881. збор. 36. стр. 648 и од 19. јуна 1882. год. збор. 317. стр. 128.) као и на закон о трошарини. Ја сам ову ствар окретао »с десна на лијево« и ево искрено признајем, и сада не умем да кажем: како би појачао важност механске уредбе и помогао њеном бољем разумевању позивањем на закоие, који су укинути. Мањ, ако се не крије ту каква дубља ФилосоФСко-иравна мудрост, која је мојој ситној памети недостинша?!! Иза овога прекора г. Аца ми одмах чини и тај, што нисам штампао све уредбе о вољном расељавању села, него сам само напоменуо да оне постоје. Ја овде немам ништа друго да кажем до оно што сам већ рекао, а то је, да последња уредба обухвата садржипу двеју првих, и да по томе нема смисла и њих штампати. Који год их прочита, мораће се сложити са мном да је и овај прекор дошао само тек да се нешто каже. 11ао је г. Аци у очи и турски печат, који је остао без примедбе у уредби о заграничним пасошима. Право да кажем, ту би требала да дође иримедба, како је Србија сада независна земља, како није провинција Турске, како би ранији султани имали обичај рећи, али ја то нисам хтео учинити из проста разлога, што нисам хтео вређати наше полицијске чиновнике, јер сам уверен, да они сви без изузетка знају данас међународни положај Србије. У осталом, стајао је и један други разлог, који ме је од тога задржао. На име сви турски печати, којих је некад било по државним надлештвима, повучени су отуд у своје време, те би сада била Физичка немогућност да се они на пасоше утисну, све и кад би данас било у полицији она-

квих типова, какве замишља г. Аца, чинећи овај прекор. Сад долазимо на уредбу о одбеглим женама. Сирота ова уредба. Она је од г. Аце зло прошла, јер ово није први путкако оннашу кидисава свом својом физичком и умном корпулентношћу. Она је први пут била предмет његова напада при прештампавању грађанског закона, где је упућивана у историју, а сада се тражи бар веза са законом о црквеним власгима. Ја не знам од кудаје овај пик г. Ацин на ову уредбу, али ако он почем жели знати зашто је она унесена, ја му могу рећи да је то учињено с тога, што је она и данас поступак за понашање нолицијоках власти у брачним споровима, и да су ови они, који за њу нису знали, грешили, јер су жене притварали на први захтев мужа, па их чак и силом гонили на иродужење брачног живота. Не припада, дакле, она историји, него разборито расправља један од врло деликатних и тугаљивих спорова. Тачке А. Б. В. Г. Д. и Т>. „Министарство унутрашњих дела, (( најгоре су прошле и сведене оценом г. Ацином на „циганску вреКу (( и а булумач, (( међутим та оцена, према ономе, што смо до сада изпели, пре би приличила самој критици. Без амбиција, да је у овој књизи све баш исправно до савршенства, у коликосе односи на сиотем сређивања, ипак могу са основом рећи, да она ни мало не личи на оне циганске вреће, које он виМ са прозора »Национала« с времена на време. Код одељка мииистарства грађевина г. Аца се такође задржао. Пошто је направио гром и пакао, што . су неке ствари прештампане из гра1)евинског зборника, он се задржао код железничко-полицијског закона и болно уздануо, што нису поменути ни железничш сигнали, ни чувари, ни њихове зиачке. Тако важне ствари пропуштене!! Молим, молим за опроштај, а уједно изјављујем, да је то дошло само отуда, што сам ја унооио оно, што је потребно нашим полицијским властима да знају, а железничко-полицијске властиу ужем смислу имају цео целцати закон, и врше га до ситнигда строго. И друмови нису остали на миру. Ето ни пос.ле појаве „Полицијскои Зборника," среске и окружне власти ие ће знати, кад је и кога дана који друл нроглашен за окружни а који за срески. а то је за историју наших друмова потребно, тако потребно. Од тога, у осталом и зависи : хоћеи они бити на време оправљени или не; нии се, напослетку, категорија друмова мои изнаћи по правилу, које је положенуЈ чл. 2. закона о сувоземним јавним друмовима! А ада Циганлија? Е о њој се није рекло ништа, па чак ни о прућу, којесекИ ње може сећи за оправку макишког пупјЈ који је, узгред буди речено, направљен пу-1 тем лицитације преко иредузимача, тене- В кад више не ће требати оне и онаш!