Policijski glasnik

БРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 245

да се решење суда и одбора поништи и он врати у дужност. Државни Савет одлуком својом од 24. маја 1905. године ј\» 3764., а на основу чл. 25. свог пословника, одбацио је жалбу као ненадлежној власти поднесену, налазоћи да овде није случа.ј чл. 170. заЈ кона о општинама, да би Савет био надлежан, већ у смислу чл. 102. поменутог закона, противу решења одбора, жалба се изјављује само непосредно надзорној власти.

Оропкс § 471, тач. 7. грађанског судсног поступка односи се и на плате општинских часника. Осудним регаењем првостепеног суда ј| од 3. маја 1900. године № 10364. осуђеи I је Н. Р. на нлаћање дуга М. Ј. са интеI ресом и осталим трошковима. Начелство округа моравског, иристуI пивши извршењу ове наплате, у смислу I прописа § 466. грађан. судског поступка, I нашло је, да је илата, коју дужник прима I од општине као општински председник, I вајзгоднија за извршење, и да ничим није I заштићена од извршења за наплату дуI гова, на основу §§ 463. и 466. грађанског I судског иоступка, донело је решење: да I се наплата дј га изврши из плате дужниI кове, па тек, ако она не би достигла, да I се остатак наплати из остале нокретноI сти његове. Ово решење начелства одобрио је и Министар унутрашњих дела решењем од I 9. новембра 1904. год. П№ 31610. По изјављеној жалби, Државни Савет I нашао је: да решење Министрово не одI говара закону, из ових разлога: По § 471. тач. 7. грађанског судског * поступка, за извршење не може се узети II вшне од четвртине плате чиновника, пра|| Јитељствених служитеља, свештеника, каI дуђера и учитеља, а половина може се I узети у извршење само онда, ако се јеI дногодишњим обустављањем тражбина не | може измирити. Као што се види, овим прописом била [ је намера законодавчева, да се у цељи [ издржања, и вршења јавне службе, за[ штити три четвртине, односно половина [ плате јавних службедика, кад она има да I се употреби за извршење, а и кметови су јавни службеници, то је начелство по[ грешно узело, да је закон оставио ван заштите плату кметова, јер се у грађанI еком праву допушта аналогија, те је, по |, 2. грађаноког оудског поступка, у не[ доотатку изричног прописа, ваљало применити на овај случај начело, које је за[ ступљено у тач. 7. §. 471. поменутог по| ступка. Ово посматрање саветско усвојио је [ и Министар унутрашњих дела. Саветска одлука од 9. јуна 1905. год. Бр. 4211. Рротнву захтева надзорне власти, да одбор општинм разреши од дужности неуредне кметове, нема . места жалби. Начелник среза з упутио је акт I одбору општине к којим је тражио, да одбор разреши од дужности кметове

исте општине, пошто су неуредни у дужносги. Противу овог захтева. кметови су изјавили жалбу Државном Савету. Ту њихову жалбу Државни Савет је одлуком својом од 24. маја 1905. године № 3765., на основу чл. 25. свога пословника, одбацио као ненадлежној власти поднесену, налазећи, да овде и нема решења надзорне власти, којег би жалитељи могли употребити средство, из чл. 170. закона о општинама, т.ј. жалити се, већ је ово захтев надзорне власти, упућен општинском одбору, у смислу чл. 148. закона о општинама, који одбор може уважити. или не, и тек, у случају да одбор по захтеву поступи, могли би жалитељи, противу таквог решења, користити се чл. 152. поменутог закона, а сада не.

Противу одлуне општинског суда и одбора, донесене на основу четврте алинеје чл. 30. закзна о водама, има места жалби среској власти, а противу решења ове начелству и Министру унутрашњих дела. Обрад Биљић, земљоделац из Својдруга, обратио се молбом суду општиие рогачичке, да му дозволи подизање воденице — поточаре — на свом сопственом имању на потоку »Буковцу, 1( наводећи, да тиме неће ником скратити службеност и употребу воду, па ни воденици Глигорија Илића, која постоји испод ове, коју он хоће да подигне. У исто време, Глигорије Илић обратио се суду за заштиту његова права употребе воде са потока Буковца, пошто његова воденица постоји од памтивека на том потоку. На основу овога, суд је учинио увиђај на лицу места, па нашавши да би одвођење воде на воденицу молиоца Обрада било од штете по воденицу суседа Глигорија Илића, чија воденица постоји одавна, и тиме стекла право употребе воденог јаза, решењем својим од 30. маја 1904. године № 960., а на основу тач. 2. чл. 30. закона о водама и њиховој употреби, с погледом на чл. 83. закона о општинама, известио молиоца Обрада, да му се не може одобрити подизање воденице на потоку Буковцу. Нротиву овог решења среске власти, молилац Обрад изјавио је жалбу начелству округа ужичког, и молио, да се то решење поништи и њему да задовољење. Доцније, под 2. октобра 1904. године, његов задружни брат Спасоје Биљић молио је начелство, да одреди инжињера, који ће изаћи на лице места и учинити извиђај. Начелство је но овој преставци, одредило окружног инжињера и часништво општине рогачичке, да на лицу места учине изви1)ај, који је и учињен и њиме утврђено. да молилац има права употребе воде са потока Буковца, а на начин како је он и саградио воденицу према чл. 4. закона о водама и њиховој употреби, јер би употребљавао воду са иотока, која се сматра за јавно добро, а испуњава и услов чл. 11. истог закона. По расмотрењу односних аката, начелство је нашло, да није прописима ни једног закона овлашћено, да се упушта у расматрање и оцену поменутог решења

среске власти и наводи у жалби жалиочевој (молиоца Обрада), па му је с тога жалбу, на основу §. 13. свог устројства, одбацило као неумесну. Ово решење, по изјављеној жалби одобрио је Министар унутрашњих дела својим решењем од 30. новембра 1904. год. ПБр. 33220. По изјављеној жалби, Државни Савет одлуком својом од 9. јуна 1905. године № 4209. поништио је решење министрово, као противно закону са ових разлога: По чл. 29. и 30. закона о водама од 26. децембра 1878. године (Зборник закона и уредаба по струци министарсгва грађевине стр. 94.), начелство окружно надлежно је да даје дозволу и решава о употреби воде и иодизању грађевина за употребу истих, и решења министра унутрашњих дела по тим питањима, по чл. 37. поменутог закона, извршна су. Али за грађевине, које су на водама од незнатне важности, као што су: воденице поточаре, ваљавице, стружнице, даје одобрење, по другом ставу тач. 2. чл. 30., општински суд и одбор. У закону о водама нигде није казато, да су таква решења извршна, те с тога је изван спора да она подлеже расматрању надзорне власти, по чему јеиначелник среза рачанског, решењем од 30. јуна 1904. године Бр. 7479., на основу чл. 14. устројства начелства окружних и среских начелника од 12. маја 1830. године (Збор. I. стр. 78) решење суда и одбора општине рачанске од 18. јуна исте гпдине Бр. 960. расматрао и одобрио. Овака одлука среског начелника, по чл. 13. поменутог устројства, подлежи оцени и расматрању окружног начелства, те зато се начелство округа ужичког решењем од 3. новембра 1904. године Бр. 1176 није могло огласити за ненадлежно, у толико мање, што је под 2. октобром исте године Бр. 1044. наредило извиђај по овом предмету преко окружног инжињера и председника дотичне општине, којим је по акту Бр. 1098. утврђено, да жалилац Обрад подизањем воденице поточаре и употребом воде са потока „Буковца 8 ни у колико не наноси штету Глигорију Илићу, који има на ниже своју воденицу и који се томе противи. Према томе ни Министар унутрашњих дела ожалбеним решењем није могао одобрити горње решење начелства, него је по чл. 10. закона о устројству централне државне управе, требао да упути окружно начелсгво, да но жалби жалиоца Обрада узме у расматрање решење среског начелника, и донесе своју одлуку по њему. М. В.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општине клокачке, актом својим од 9. маја ове год., пита: а. «Да ли је општински суд надлежан за суђење кривица кад извесна лица захвате што од општинског појила или иначе