Policijski glasnik

СТРАНА 236

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 25

власт не дејствује да судској власти омогући, припреми материјал за примену њене надлежности, већ ради као орган управне власти потпуно слободно и независно од потребе и надлежности кривичног правосуђа. Сасвим је и онда разложно, да сав тај део, строго превентивне полиције безбедности припада управној власти у делини. У том обиму своје надлежности криминална полиција треба да буде организована потпуно као орган управне власти са свима атрибуцијама, које истичу из главнога цил>а, коме та власт треба да служи, и којима ће се обезбедити да се, независно од судске власти, на законској основи, користи правом најшире иницијативе. Међутим, сасвим друкче стоји ствар са надлежношћу оног дела репресивне криминалне полиције, која има задатак да ради на трагању и проналаску криваца по оним кривицама, које припадају оц<-ни и надлежности судске власти. У том делу свога позива, полиција у ствари има задатак да брзим, одлучним радом, припреми што више и што поузданијег материјала за судску власг, и то како за ону што се занима истрагом, тако и за ону, што има кривицу да пресуди. Другим речима, полиција у овом случају врши, у главном, један део позива судске истражне власти, и то баш онај део, који се јавља одмах, непосредно иза учињене кривице, и који је самим тим најважнија и прва основа за даљи ток па често и за саму судбину целог кривичног процеса. Свакоме, који је био у служби судске власти, или који је у служби полицијоке власти радио на кривичним предметима, мора бити јасно, од каквог је правног значаја: је ли у брзо иза кривичног дела учињено све што треба, да се утврди целокупна Фактичка ситуација, у којој се, огледају и објективни и субјективни моменти кривице. Па и за оне, који немају чисто службени извор запознавање ствари мора бити јасно, да је за успех истраге и правилно пресуђење једне кривице неопходно потребно, да се што је могућно скорије на лицу места утврде Факта и околности, које су непооредно ресултат учињене кривице и које само у вези с њом налазе своје објашњење. Колико у овом односу много значи добро и благовремено извршена дужност, није потребно објашњавати нарочитим примерима. Доста је да наговестимо честе и обичне олучајеве, приступачне разумевању и најобичнијег лајика, да ствари кривчеве, нађене на месту извршеног дела, па често и ствари, с којима је, као оруђем, и само дело извршено, одмах откривају и самога кривца, или бар служе као поуздана основа за даљи и сасвим скори успех и правилан ток истраге. Упропашћење тих ствари услед невеште или закашњене истраге, неумешносту прибирању и константовању свих података, који су често могућни само у првим моментима иза учињене кривице, недовољно старање, да се ти подаци потпуно очувају за истражну судску власт и да јој се неизмењени ставе на расположење, чести је узрок, да се успех истраге по многим кривицама и сасвим осујети.

Као што се из ових напомена види, за све те претходне брзе и одлучне радње, које треба да обезбеди истрази први и најпотребнији материјал, за све те радње полиција ради непосредне за надлежност судске власти. Она у том односу нема везо са управном влашћу, па с обзиром на општи прпнцип, који вреди за самосталан и независан однос Функционисања судске према управној власти, још је и потребно, да та веза између криминалне полиције и управне власти никако и не постоји. Њена веза могла би бити само у облику тражене помоћи у оружаној снази за случајеве, кад је потребна употреба силе, зато, што њоме довољно не располаже ; или, кад би се криминална полиција обратила за услуге, које припадају општој надлежносги полицијске власти. Ван таквог односа, криминална полиција, у целокупном свом позиву, мора бити издвојена и независна од утицаја политичке власти у опште, па самим тим и од полицијске. Потребно је, да се, на тај начин, још у самом почетку послова, који су намењени употреби судске власти, отклони утицај или мешавина управне власти, и да се у свој чистоти очува службена независност оне власти, која ради за судску и искључиво за судску надлежност, а не за надлежност админисграције. Јер, ако у опште има смисла начелној подвојености атрибуција између судске и управне влаоти и ако, у вези с тим атрибуцијама, има смисла и даљи велики принцип савремене правне државе, да судока власт мора имати у основи друкчу организацију него управна власт, организацију, која ће загарантовати потпуну самосталност и независност суда од утицаја и мешања управне власти, онда се, доследно том великом принципу, мора одстранити утицај управне власти на најважнији део судске надлежности, на кривично правосуђе. Међутим, за кривично правосуђе често би највећа опасноот и могла да буде од тога, ако оно не би имало довољно снажна утицаја на целокупни ток кривичних процеса, а нарочито на онај његов први основни део, којим се заршма криминална полиција, и који треба да служи као основ истраге, па често и да реши и Формално одреди судбину процеса. А може ли се говорити о таквој независности рада, о таквом утицају суда на криминалну полицију, кад она у основи и није његов орган, већ орган баш оне власти, чији утицај треба да је одстрањен; кад је цела организација криминалне полиције изведена искључиво на основици, којом је, у целини, обележена искључиво као орган политичке власти и потпуно независна од суда. Лако је, према овоме, бар начелно, разумети могућност, да је често судбина многих кривичних процеса искључиво у рукама полицијских власти, и да је та аномалија и превласт у толико опаснијих последица, у колико је још полицијска власт уједно и истражна власт. Судска практика тада је апсолутно лишена могућности, да ма у ком односу утиче на криминалну полицију, ма да тај утицај начелно само њој припада. А како у нас и истражна власт не припада судској већ полицијској власти, то је утицај

судске власти омогућен тек кад јој се предмет отуда достави, а то значи у времену, кад би, у већини случајева, било немогућно накнадним радом поправити учињене погрешке, попунити недостатке, који се јављају услед површног и неумешног рада криминалне полиције и истражне власти, или благовремено сузбити тенденциозне радове, којима би се проналазак и одговорност правих криваца ометала. Говорећи о основном разлогу, којом би се могла правдати основна организација криминалне судске полиције, ми смо, у главном, већ истакли и ту мисао, да је њена задаћа у првом реду намењена истрази. Према томе било би сасвим природно, да она треба да има непосредне везе са истражном влашћу. То начело већ ближе упућује и на главне основе, на којима би требало извести њену организацију. Кад би се и у колико би се успело, да се таква веза криминалне судске полиције са истражном судском влашћу изведе на такав начин, који би је ставио у искључиву и потпуну службу истраге и иотчинио пуном утицају истражне власти, самим тим било бидовољно обезбеђено, да се криминална полиција остгободи ненадлежног утицаја и да се она у свему сматра као орган кривичног правосуђа. Као непосредни и потчињени орган судске истражне власти, она би са овом стајала у сталној и живој пословној вези, радећи у сваком случају по упутима надлежног шеФа истраге за сву област, у којој би њена организација била изведена. Под претпоставком, да би криминална полиција била изведена по начелу децентрализације, да би у том смислу била сггроведена и код општинских власти, однос надлежности мањих обласних јединица пре.ма већим, имао би се регулисати ио начелима, која у опште вреде за службене и дисциплинске односе према претпостављеној надзорној власти, а на основици, да се над свима овим обласним јединцима већег или мањег службенога ранга, шеФ истражне власти јавља као централна обласна управа. Да би у овом односу били јаснији, напомињемо, да и сада општинске власти имају надлежност криминалне полиције, и ако се државна полицијска власт јавља као непосредно компетентна за Формални службени посао. Јер, и сада општинске власти имају не само дужност, да полицијску власт одмах извеоте о кривичном делу, које је у односној општини учињено, него још и даљу дужноот, да, ма и на површан начин, констатују и очувају Фактично стање ситуације, коју је преступ или злочин изазвао. Наравно, да је овакав незнатан значај рада општинске власти, као криминалне полиције, и сувише недовољан за циљеве истраге, и да би надлежност општинских власти у овом односу требало знатно појачати, и једновремено, учешћем нарочитог спремног елемента још и оспособити за исправну практику овакве надлежности. Баш с обзиром на тако уочљиву и, по овој прилици, веома штетну обласну децентрализацију општинских власти, каква је у нас, потребно је што интензивније учешће