Policijski glasnik

БРОЈ 28.

У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 17. ЈУЛА 1905.

ГОДИНА I.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТ8А УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОДИИИЈСКИ ГЛ-ДСЈ4ИК" излази једаннут, а према потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, ид свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годииу за државна и ошптинска надлештва, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годишње За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Председника Министарског Савета, Министра унутрашњих дела, решено је: да се Кости Катићу, писару прве класе среза посаво-тамнавског, уважи оставка, коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашших дела, 14. јула 1905. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

ЖИВЕ СДИКЕ

Најзанимљивији, најпрактичнији, али у исто доба и најтежи део система Бертилоиовог, јесу тако зване живе слике, које су од полиције сигурности створиле вештину у правом смислу ове речи. А зар би се и могла друкчије сматрати радња оних органа сигурности, који само на основу извесних особености једне личности, коју у животу никад нису видели, ироналазе ову личност у множини људи, на ирви поглед, и тако поуздано, као да је годинама познају — као да су с њом одрасли ?! Изгледа невероватно, па ипак је сушта истина, да су обично вештачке мтограФије ништавне према Бертилоновим живим сликама , које у ствари нису ништа друго до ФотограФисање без плоча и апарата, које у мозгу обучених полицијских органа изазива иајсавршеније слике — слике које говоре —- слике асиве. Све ово, ма колико изгледало увеличано, а у неколико и невероватно, неоспорна је истина и обична ствар за човека, који је упознат са системом Бертилоновим, и који зна: да се може мислити само о ономе што се речима може иска8ати и описати. Ова тако обична и важна истина, и по анато тврђење славног анатомиста Пајса:

да око може видети само оно што посматра, и посматрати само оно о чему већ постоји идеја у духу, основ су на коме је Бертилон створио живе слике. Сва је вештина била у томе, да се у духу створи што потпунија идеја личнооти која се тражи, а ово је Бертилон поотигао тиме што је на нарочито удешеном картону скупио и описао њене најкарактеристичније знаке. Суштина живих слика састоји се, дакле, у особеностима описаних личности. Какву и колику вредност имају особеност за распознавање појединих личности, познато је из обичног живота. Треба се само сетити како се лако и без нарочите пажње уочавају личности, које се одликују неким нарочитим телесним оообинама, или недостацима, или особитим оделом, или ма чим другим, Шта је то што привлачи нашу иажњу на ове личности и чини, да их ми, и после дужег времена, можемо лако замислити у памети, описати и, у датој прилици, на први поглед познати у множини других? Јасно је, да ово није ни интерес ни дужност, већ нешто сасвим треће — досада од обичности и тежња за особеношћу. То су дакле особености, које привлаче наше погледе, и које у нашем мозгу репродукују, и без наше нарочите жеље, слике ових личности. Кад све ово овако бива без нарочите пажње и усиљавања, како ли је тек код личности које се овим послом специјално занимају, ко;је су се у њему годинама спремале и вежбале! Лако је појмити, из овога што је до оада речено, да описивање личности код живих слика мора бити изведено до савршенства, а ово је Бертилон постигао комбиновањем све три врсте својих описа: антроиометријског, антроаологи]ског и оииса иомоћу особених гнакова. У сваком од ових описа, анарочито у антропологијском, он је нашао по неколико особености, које је издвојио, описао и ставио на нарочити, за овај посао удешени картон. Читајући један овакав картон, извежбан орган сигурности у стању је, да у својој памети створи тачну слику описаног лица, да га

на први поглед позна и, према потреби, ухвати. Али, као год што је могуће на основу описа за живе слике створити потребну ФотограФију, тако исто може се, помоћу ФотограФије, добивене Бертилоновим апаратом, редиговати опис за живе слике, што је неопходно потребно за истраживање на јавним местима, где је апсолутно немогуће вадити сваког часа ФотограФију из џепа и сравњивати је са осумњиченим лицем. Један од првих и најглавнијих услова за редиговање живих слика јесте, као што рекосмо, прецизно описивање личности. Са овог разлога, а с обзиром и на непотпуност данашњег шаблонског описивања, бар код нас у Србији, ми ћемо о овој ствари рећи коју више. * * * Нозната је ствар, да су лични описи, који се данас код нас употребљују за истраживање криваца, пасоше, војничке и служитељске исправе и т. д. у толикој мери непотпуни и несавршени, да у већини случаја у место користи наносе штету и стварају заблуде. Ово с тога, што су обично састављени из израза синтетичких, чији је смисао веома простран, услед чега се подједнако могу применити на велики број личности, чинећи их на овај начин сличнијим него што суу ствари. Испуњавани у највише прилика по уобичајеном шаблону, описи ови једва су у стању да нам покажу праву боју лица једног човека, и то само онда ако ова боја 1 није мешавина више разних боја. Све друго што нам они пружају, толико је раотегљиво и непотпуно да би се, не претерујемо кад ово тврдимо, могли применити на свако треће лице. Какве и колике заблуде могу опет из овог произаћи, излишно је, мислимо, и доказивати! Ништа, међутим, није различније и променљивије у Физиономијама људским, но што су боје, облици и дименсиЈе. Издвојити међу љима оно што је најкарактеристичније, и оцисати га у кратко