Policijski glasnik
БРОЈ 31
«
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 299
»у Поречу, Јаков у Шапцу о протом Ма»тојом Ненадовићем и архимандрит Ме»лентије у соколокој пахији 84 ). У иотом овом пио.му руски агент понавља, како Карађорђе жели да се занеде ред у земљп и како јо по његовом (Родофиникиновом ) позиву дошао у Београд првих дана месеца новембра да обузда свирепо понашање команданта (Младена?) и да даде веКу власт Савету 5 ). Према ономе гато је јављено иностраним новинама после "20 новембра 1807 годипе, изгледа, да је у новемб -у поауњен Управни Савет, и да ое у њему понова претресало питање о уређењу земље, о уређењу сЈ г дова, о просвети и т. д. Истина у Савету сад не беше Божидар Грујовић, он беше већ умро (25марта 1807 год.) али ту беше такође образованих људи. Секретари у Управном Савету беху Иван Југовић и Стеван В. Живковић. И у Савету се. како изгледа, приводила у Живот она »Основа Правителства српског«. 0 том раду, као што номенух, јављено је страним новинама 22 новембра 1807. године да ће се »по новим »уређењу установити у Београду и по »другим варошима у Србији по један суд, »у коме ће председавати управник дотичне »вароши. Биће судова и по селима. Ова »судска места моћи ће да заузму само »она лица, која су служила у војсци, као »оФицирп и подофицири а знају читати и »писати... Србија ће бити подељена на »12 или 13 нахија ав ).( За тим је у Управном Савету 17 новембра решено^ као шго се страним новинама') јавља, да се напише нозив војсци и грађанима, да се у најкраћем року пријаве сви, којп знају да читају и да нишу срнски, а желе бити цивилни чиновници.
У седницама Управнога Савета рађено је и даље и тако месеца декембра 1807 године. Савет је усвојио већину чланова Основе за ново уређење српокога правителства. По том иовом уређењу Правитељотвујушчи Совст нремегптеп је у Београд. Судови су по решењу Управнога Савета нретрпели измене, јер су неспособни људи требали да се замене способнијима, пошто раније судове саставлзаху само дна лица: један судија и полицијски комесар 8 ). Чим су се пријавили писмени, људи према иозиву Управнога Савета, одмах је учињен између њих избор и о Божићу, 25 и 26 декембра 1807 године наименовани су чланови судова по варошима. Иотога дана наименоване оу судије и по селима. За тим је Управни Савет 28 декембра послао свима судовима у земљи упуства на српском језику штампана(?), којих ће ое судије придржавати у правним и политичким питањима 9 ). Ова упуотва обухватала су и полицијске послове |0 ). Сва лица наименована за судове упућена су првих дана месеца јануара на одређене им дужности "). О овом раду Управнога Савета на уређењу судова помиње нешто мало и Вук Караџић. Он вели да је том приликом у свакој нахији постављен суд од три судије (председника и два судије). 12 ) Поред судијабио је и оекретар. Председник суда имао је 400 гроша плате годишње а судије и секретар по 300> а ). Оваквоме суду, вели Вук Караџић, могао је сваки човек тужити и воЈводу, и он је морао доћи на суд да се одговара. Ко овим нахијским судом није био довољан, могао се тужити Совјету и ). (наставиће св) Миленко Вукићеви^
ници« народ је, нема сумње, бирао на својим нахијским скупштипама. Према томе предссдници судова били би поогављани, а судије биране. Над нахијоким судом стоји Правителствујушчи Сенат. И нахијски суд, најпосле, пре.ма члану 7., нема право да ма кога смрти преда. На основу одредаба, које даје Основа аравитељстви срискоги , ја мислим, да пишта није рађено до новембра 1807 године, јер кроз цео септембар још су све знатиије старешине биле на граници. У Правителствујушчем Совету није био ни Матејл Ненадовић још ни крајем октобра, јер се бавио на Дрини. У Совету је било неколико чланова, али њихове наредбе мало је ко олушао. ГТрема једном писму Петра Чардаклије од 19 септембра 1а07 годипе, писапо протп Матеји и Јакову Непадовићима. вели се: да Прота треба да остане горе на оним крајевима (око Сокола), јер је »прва и највећа дужиост: „спаоење и одбрана Народа и Отаџоине, „то је и венац славе... Мени је хвала „Богу по тешкој болости сада боље, и ја »ћу помоћу Божјом нашега витеза, го„сподина проту, до његовога жељенога „доласка (заступати?) и његово дело испу9 њавати кг ). Међу тим РадоФиникин је наваљивао да се прота што пре врати у Синод, као што тврде ове речи из писма Јаковљевога, упућено Проти из Шапца 23 септембра 1807 године: »Вас доле очекују јоднако, то јест „господин генерал ( Родофиникин) и све „за Вас пита: јесте ли дошли и кад ћете „доћи, и како је г. Чардаклија казивао „Макси, за Вама чекају много, и како се ј Види, они мисле да Ви опет будете у „Синоду, и како видп.мо баш ино неће г. „генерал но да Ви ондо будете. — И што „су Вам ономад писали да одмах доле „идете, и да се приправите на дуго време, „ништа дуго није, но да идете у Синод, »јер сваки дан пита генерал за Синод, „за саветнике, јесу ли сви дошли, који „су по имен_>, који је из које нахије и »какав, све распитује тајно највише" 3 ). Како Правителствујушчи Совет није имао за време овога рата пуни значај, који је раиије имао, а Карађорђе пак заузет послом око војне јурећи с једнога крајаСрбије надруги, то су старешино (већина њих), постале самовољне, те су многи гледали само личну корист, ии мало се не осврћући на оно, што је пре рата било узакоњено и забрањено. С тога је Родофиникин и журио да се Совет потпуно саотане и да му со врати пређашња влаот и значај. Какве су поменуте старешине биле, најлепше се види из РодоФиникинова пиома од 9 новембра 1807. год. нисано кнезу Прозоровском, руском војоковођи на Дунаву, у коме се вели: »Овим „самовласним старешинама, које нико не „кажњава, допада се овако стање у земљи, „какво је данас и нимало не желе да „виде земљу уређену и да се у њој по„ставе закони, којима би се они морали „нокоравати. Главније старешине поред „Карађор^а, које народ иоштује а који „желе добра својој земл.и, јесу Миленко
2 ) Голубица III. стр. 229—230. 3 ) Голубица V. стр. 151.
ЖИВЕ СДИКЕ (настанак) Према аравцу ове линије нос може бити:
и. издубљен, ако се она— ова линија — одмах испод корена носа повија а при врху уздиже (сл. 22.); 4 ) С.ПБ. Главни Архив Министар. Иноотран. Дола, Сатра&пеа Тиг^ше 1807. а<1. № 417. А. —Оригинал овог писма налази се у Воен. Учен. Архиву Главног Штаба у Петрограду. Дћло под № 257. частв I. лиот 41 — 48. 5 ) У истом нисму. 6 ) Мош1еиг за 1807 год. Вр. 361. ') МопИеиг за 1807 год. Бр. 363.
{}. арае, ако је она сасвим права од корена па до краја носа (сл. 23.); у. исиуачен, ако је њен правац у облику испупчене линије, почев од корена па до краја носа (сл. 24.), и Ј. изломљен, ако је ова линија преломљена на два дела, који међу собом образују туп угао (сл. 25.).
Сваки од ових израза подобан је да буде умањен или ојачан помоћу заграђи8 ) Мошкеиг за 1808, Бр. 4. % Мошкеиг за 1808. Бр. 41. ,0 ) МопНеиг за 1808. Бр. 50, И ) Моп11еиг за 1 808. Бр. 61. |2 ) Гра[)а. I. стр. 67. На истом месту. — О раду ове скупштиио од дец. м-ца 1807 године види: П. Јовановића. Историја иајважнијих догађаја. Н. Сад 1847. стр 4. — М. ПетровиК Финансије и Установе. Кн>. I. 1901. стр, 87. 14 ) Грађа. I. 67.
Сл. 21 —25.