Policijski glasnik

ВРОЈ 37

СТРАНА 357

у страсти и узбуђењу или нехотице; али оно се битно разликује од казнимога дела које је учињено смишљено и с планом, не достаје му бити елеменат — воља. Свако дејство воље и њених еФвката бива праћено извесним осећањем, који је или пријатан или непријатан. Осећање је способност душевна, управо особипа организма да услед опажаја или представе осећа извесну пријатност. Скала тих осећања је разноврсна; али, у главноме ми разликујемо две врсте : једно су анимална, а друго виша осећања. Прелаз из једне врсте у другу, из ниже у вишу и обратно са свим је неприметан. Ми не можемо одредити где завршују анимална, а где отпочињу виша осећања, што стално прате организам. Но у врсту нижих осећања не сумњиво може се убрајати глад и жеђ, врућина и хладноћа и т. д. То су, у првом реду, физиолошки надражаји, који дејствују на свачији организам. Ако сам гладан имам непријатно осећање глади и тежим да јелом тај осећај уништим; ако ми је хладно, то непријатно осећање зиме хоћу да одагнам утопљењем; осећам ли какав било бол, то тежим у исто време, да тај бол одстраним од себе. — Осећање, које стално прати све представе, као и радње свести и организма, јесте физиолошки надражај, недељиво спојен са делатношћу свести и организма. (наотавиће се) М. ПавловиЂ.

ЖНВЕ С Д м Е

(НАСТАВАК) Опис помоћу особених знакова Употреба особених знакова у описима за пасоше, у војничким и служитељским исправама, допуштењима за лов и т. д. позната је из најстаријих времена, само што им је обраћана врло мала, или готово никаква пажња —- обично једна линија испуњена речима: нема или ништа.. Опис по Бертилоновом систему садржи за особене знаке око 30 линија, од којих бар 5—6 морају бити испуњене са највећом тачношћу. Пре него што бисмо говорили о овом опису неопходно је потребно да се упознамо са неколико анатомских израза, који служе као основа оиисивању особених знакова. Ма који део човечјег тела посматрали, на њему се могу разликовати ове четири стране: антеријорна (предња), аостеријорн а (задња) и две бочне. За труп човечји н. ир. страна антеријорна биће груди, страна иостеријорна леђа, а бочне страие представљаће слабине. За руке и ноге бочне стране разликују се на интерне (унутрашње) и екстерне (спољашње), према томе да ли су окренуте индивиду-и или у поље. Претпоставимо, да предмет који се описује заузима положај сличан оном, који заузима приликом мерења стаса, т. ј. руке су отпуштене дуж тела, мали прсг је на

ивици панталона, а шаке су у напред окренуте и у паралелној равнини са грудима. У овом положају, превој лакта, шаке и стране прстију супротне ноктима чине страну антеријорну, док лакат, леђа руку и прстију прииадају страни иостеријорноЈ. Страна интерна протеже се од пазуха до малог прста, а страна екстерна од рамена до иалца. По овом истом принципу разликују се и стране прстију. Тако за кажипрст, страна антери)орна јесте она која је супротна нокту, а страна иостериЈорна, она њој супротна. Страна која додирује палац јесте екстерна , аонакоја додирује средњи прст, интерна. Ако се један описни знак налази тачно између две стране, треба га означити средином која сједињује оба израза једном цртицом, почивком (—) н.пр. страна антеро-екстерна, екстеро-иостериЈорна и т. д. Приликом избора знакова за описивање, најважније је изабрати међу њима оне који су стални и неироменљиви, а сваки од њих треба да буде описан према својој: а) Природи; б) Обдику; в) Дименеији; г) Правцу и д) Месту; * а) Природа. Један особени знак може произлазити од иосекотине, ватре, оружја у оаште, удара, убода, чира или се најзад може састојати из младежа и брадавице. Ма какав да је особени знак који се описује, на картону треба тачно означити његову природу, пазећи при том на истинитост објашњења које дотична индивидуа даје о пореклу својих особених знакова. Нарочито треба брижљиво означити и описати брадавице и младе.же (зрна лепоте). Број њихов код неких индувиду-а толики је, да превазилази границе могућег описивања на картону. У том случају треба изабрати и огшсати најважније међу њима, а остале само бројно означити. Тако исто треба означити, и то увек, да ли су брадавице с длакама или без ових. Не мању, а можда и већу пажњу треба поклонити особеним знацима, који произлазе услед тетовирања, које се датира из најстаријих времена, и које иије особина само злочинаца већ и читавих редова друштвених. Ма колико да се могу изменити ови тетовирани знаци, на у неколико и уништити. ипак они служе као веома важан Фактор за идентиФикацију, нарочито нак кад су допуњепи осталим особеним знацима. Ради овога, преко је потребно, да сваки тетовиран знак буде најтачније измерен и описан, а ако је састављен из каквих слова или речи, онда и преписан. Помињемо још, да се у пракси најчешће срећу ови тетовирани знаци: ленгер, ленгер са ужетом, срце (обично нрободено), мач, круна, крст, нага жена,

дете у иовоЈу, велике ис.торијске личности, догађаји и т. д. 1 ) Делови тела пак, на којима се обичио налази највећи број тетовираних знакова, јесу руке. груди, бутине, дебело месо и трбух. У случају сумње о значењу једног тетовираног знака, треба тражити објашњење од личности која га притежава. Ако је извесан теговиран знак сасвим избрисан, што може бити само у том случају кад је на дотичном делу тела скинута кожа, познаће се то по заосталим траговима, који су у многоме слични траговима од изгоретине, и чији облик показује, вишеилимање, првобитни нацрт. б) Облик особеног знака Најчешћи облици, у којима се појављују особени знаци, јесу линије, које могу бити: ираве, кривеаизломљене. После њих, у пракси се најчешће сусрећу особени знаци у облику стреле, коиче, крста и слова: х. у, 2 и т. д. Изрази: овалан, дугуљаст, кружни, иолукружни и троугласт, употребљује се за означење особених знакова који нису линеарног облика. За знаке криве : кружне и иолукружне потребно је, приликом њиховог описивања, означити и облик издубљености или и испупчености. Кад је индивиду-а у већ поменутом положају војника без оружја (анатомском), онда ће знак у облику \/ бити означен са издубљеношћу на горе, а ако је овај знак обратно положен Д,са издубљеношћу на доле. в. Дименсија Јединица мере за особене знака, као год и за кошчане делове, јесте 1 см. За оне знаке, чија је дужина мања од 1 см., употребљују се милиметри али не као засебне јединице, већ као делови од сантиметра. Н. пр. белега у облику ираве линије, дужине 0~2 сантиметра. Ако је особени знак облика кружног, мери се само његов полупречник, а ако је иолукружан и овалан, онда и пречник и полупречник. У овом последњем случају, цифре дименсије растављене су једном косом линијом, н. пр. белега овална 4/ 0 . ј см ЦиФре ове означују белегу чија је дужина 4 см., а ширина 3 мм. Особени знак, означен само једном циФром дименсије, облика је линеарног т. ј. без ширине. г. Правац. Правац једног особеног знака може бити: вертикалан, хоризонталан и кос. У свом делу: 1*еа Та1оидаеа, (Рапв, 1881) познати лијонски проФесор Аагасањ класиФицира све тетовиране знаке у ових седам класа: иатриотске и верске, ирофесијопалпе, љубавне, фантастичке и историјске, милитарне, фигуративне и најзад оне који су састављени из наииса. Највише их има Фаитастичких и историјских, а најмање патриотских и верских. По мишљењу Лагасањевом и Ломброзовом, узрок тетовирању лежи у религији, боколици, сујети, урођеним склоностима, илемеиитим осећајима, љубавним страстима и атависму. Овај последњи, по Ломброзу, главни је узрок тетовирању. Најзад, Ломброзо тврди да су тетовирани знаци најпоузданије средство за разлику између злочинаца и душевно оболелих, пошто их ови последњи никад не употребљују. Тетовирани знаци који се понзкад и код њих сусрећу, датирају се увек пре обољења.