Policijski glasnik

БРОЈ 37

НОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 359

научника. Он је био у главном приоталица објективне школе. У доба, када је угарски кривичникодеко рађен, новиправци беху тек у бледим оквирима. Чемеђи, као одличан познавалац европске отручне литературе приступио је самом послу тек кад је простудирао аустријски комисијски пројекат од 1870. год., немачке, Француоке, белгијске кривичне законе и талијанске пројекте. Дело, које је он написао било је еклектичке природе, али ипак самостално а никако слично (филијално) немачком кривичном закону, као што су то неки Нсмци тврдили. Већ и с погледом на систем корекционализације, који је осовина угарског кривичног законика, не може се овај сматрати као Филијални кодекс немачкога. Извесно је, да је угарски кривични законик резултат брижљиве студије тадашње стране стручне литературе, Дотле усвојени принципи као општи у страном законодавству нашли су места и у угарски кривични закон при изради његовој. Наравно, да и тај кодекс има својих мана и недостатака. Али кад данас говоримо о његовим манама, не треба да сметнемо с ума да данас располажемо и јачим искуством од читаво четврт века. Крајње је време, да те недостатке попунимо ма и новеларним путем. Говорник даље илуструје живо борбу оетерминизма и индетерминизма и вели да то питање неће моћи учитеље кривичног права поделити у два непомирљива логора. Он сматра то још нерешено питање као проблем за ФилосоФе и природњаке. Како се новим иравцима даје већа важност психолошким Факторима него материјалном ресултату какве ће последице имати то за будућу легислацију? пита предавач и испитујући то питање у главном с гледишта кодиФикације о покушају и саучешћу долази до ресултата: да одбачај објективизма и тражена пациФикација субјективизма није никако нова ствар и остаје при томе, да ће угарски нравници бити ио свој прилици последњи, који ће ступитина опасан терен субјективизма, и ту своју тврдњу поткрепљује многим историјоким и теоријским аргументима. (наставиће се)

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ «*» П 0 Т Е Р Ш Милосав Миловановић звани „Чкаја", из Жегроиа, решењем ирокупачког суда од 1 1. августа т. год. Бр. 8 4 22. стављен је под суд и у притвор за убиство извршено над Ђорђем Симоновићем, из Жегрова, па је но извршеном убиству побегао и данас ое у бегству находи. Миосав је стар 20 — 22 год., стаса је средњег оувошав, косе смеђе, очпју плавих, обрва смеђих, голобрад, од одела однео је собом чакпшре и гуњ од сел.ачког оукна, на глави капу — шајкачу, на ногама опанке и сељачке чаране. Иозивају ое све нолицијске и општинске вдасти, да Милосава најживље у својим домашајима потраже, и нађеног спроведу првостепеном прокупачком суду, с нозивом на Бр. 10404.

Стојан Алексић, из Рујишта, извршио је крађу ствари и нобегао је при спроводу. Стојан је стар 30 год., раста високог, има беле трепавице и бркове, очију црних. Позивају се све полицијске и општинске власти, да Стојана најживље потраже у своме домашају и нађеног спроведу начелнику среза бањског, с позивом на Бр 975 5. Дамјан Гагић, тежак из Мађера, био је због крађе у притвору среза ражањскога, па је отуда побегао. Стар је 50 год., смеђ, у оделу сељачком. Препоручује се свима полиц. и општинским властима , да за Дамјаном трагају и у случају ироналаска стражарно га упуте начелнику среза ражањскога. УБр. 3 0627. Крађа стоке Рајни Урошевић, из Раденковца, 8. тек. м-ца украдене су из штаде две краве, старе по 4 године; једна је мрке длаке и деспи јој је рог изломљен, а друга је беле ддаке, а по леђима је жуте длаке. Преиоручује се полиц. и опнјт . властима, да за овом покрађом трагају и у случају проналаска извеотео томе начел. среза бањског с иозивом на Бр. 9 3 69. Непознати крадљивац 7. тек. м-ца ушао је кроз отворен прозор у стан Соломона Руса, мењача у Иишу и украо један зимски капут црне боје, поотављен финим шареним крзном, и један црни пар одела, све у вредности 250 динара Скреће се пажња властима на ову покрађу, те да у случају пропаласка известе начелство округа нишког с позивом на Бр. 1810 4. Крађа стоке 2. т. м-ца око 5 часова по подне непознати лопов украо је са ливаде Милана Дннчића, тежака из Шарбановца, једнога коња, доратастог, цветастог, у задњу леву ногу путастог, високог 1*53 м., а старог 4 године. Крадљивац је спазио Милана и погушао се са њим, те му је том приликом спао шешир, а он је гологлав побегао ка Бољевну. Крадл,ивац има око 26 год., средњег је стаса, бркова малих, браде нема; од одеда имао је на себи тесне сукнене чакгаире, антерију, онанке и шарене чарапе. Препоручује се свима иолиц. и општ. властима да учине потеру и о резултату известе начелника среза бањског с позивом на Бр. 9675. Непознати крадљивац ноћу између 4 и 5 т. м-ца украо је Владимиру Ристићу, нешад. капетану у Нишу, један револвер а бровнинг ,) и једно фино орахово сандуче у коме је било 2 40 дмнара у новцу. У том новцу био је и једаи комад немачког златног новца од 20 марака. У сандучету је било доста ФотограФија немачких официра, албуми Берлина, Дрезде, Прага и Емса, за тим једна полица на 300 динара из друштва „Нујорк," и неке призпанице. Ирепоручује се свима полиц. и општин. влаотима, да за крадљивцем и покрађом живо трагају и у случају проналаска известе начелство округа нишког с иозивом на Бр. 18017. Непознати крадљивац ушао је 1. т. м-ца кроз огворен нрозор у стан гђе Маруле Демајо, удове из Београда, и украо јој ове ствари: једпу златну гривну као змију увијену, која на једном ланчићу има једну чизму од бисера; један златан ланац увијен као змија; један пар минђуша златних са бисером на средини; један пар минђуша од бисера; један златан прстен са великим дијамантским каменом око кога има неколико оитних; један златан прстен изломљеп и 67 динара у новцу, и то: 4 новчанице ио 10 динара, 7 дннара у сребру и 20 дин. у ни-

клу. Укупна вредност ових ствари износи 800 дин. Преноручује се свима полиц. и општин. влаотима да трагају за крадљивцем и покрађом, па у олучају проналаска да известе о томе кварт дорћолски Управе града Београда с позивом на УБр. 3 0812. Милан Ј. Предић, калфа браварски из Неготина, извршио је опасну крађу новаца Пегру Станојевићу, столару из истог места и по извршеној крађи побегао. Милан је стар 18—19 год., средњег раста, црномањаст, образа дугих, кад говори замуцкује. Од одела има на себи плаву блузу мало ОФарбану мрсном бојом, папталоне од црног шајка, а на глави шубару. Позивају се све полиц. и општинске власти, да Милана најживље потраже и нађеног спроведу начелнику округа крајинског, с позивом на Бр. 9334. Драга Николић, циганка и притвореница ужичког првостепеног суда, побегла је из ужичке окр. болнице још 17. јуна тек год. Одбегла Драга, која је била под судом и у притвору због више крађа, има 18—19 год., средњег је раста, црномањаста, обично је у друштву са циганима скитачима. Позивају се све полицијоке и општинске власти да је у својим домагаајима најзкивље потраже, и на олучај проналаока спроведу стражарно ужичком првостепепом суду с позивом на акт Бр. 2200. УБр. 31048. Аћиму Дамњановићу, замљоделцу из Трешњевице украдена су два коња ноћу између 13—14 тек, м-ца. Украдени коњи длаке. су доратаоте, високи по 150 с. м.; један је добро урањен а други је мршав. Начелство округа крагујевачког актом Бр. 20825. моли за тражење крадљиваца и покрађе. Ноћу између 14. и 15. тем. м-ца ненознати разбојнпци напалн су на кућу Цветка Шљивовца нз Шора у срезу јадранском, и овом приликом однели му : четири дијамантска прстена, једну златну бурму и 6 иари чарапа од вунице. Сви оиљачкани протенови златни су; два имају по 9 дијаманстких каменова, у једном је обичан граораст камен, а четврти је са једним дијамантским каменом. Начелник среза јадранског депешом Бр. 14610. моли за најживље тражење разбојника и покрађе. УБр. 31412. Наоружани зликовци, њих тројица на броју, напали су 15. тек. м-ца, на друму Љубовија — Лозиица, Илију Гвозденовића, иорезника среза азбуковачког, у намери да му отму државни норез, и овом приликом тешко су обранили из пушака жандарма који је нратио г. Гвозденовића. Држсе иосигурно, да су овај напад извршили оглашени хајдуци: Тома Јевтић, Милан Максимовић и Гвозден Минић, јер је г. Гвозденовић личпо познао Тому. Зликовци су отари између 3 0— 3 5 год., двојица су били у оделу од шајка а трећи у гаћама и кошуљи, сва тројица имали су на гллви шајкаче. Начелник ореза азбуковачког, депешом Бр. 7213. моли све полицијоке власти за најживље тражење ових зликоваца. Слика Томина и Миданова изишда је у 21. а Гвозденова у 32 броју ((Подицијскога Гласника. 8 НЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Као и на свима другим пољима човекове делатности, тако и на пољу коцкарском и до-