Policijski glasnik

БРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 455

за ову борбу — оружје које им је неоп ' ходно потребно да би изишли као побе диоци. Најзад, право је, да одамо признање и преводиоцу, г. Бакићу, како на избору дела, тако и иа тачном и савесном преводу. Језик је у преводу врло добар, а стил лак и јасан, што је врло тешко постнћи код стручних ствари. И сама техничка израда књиге без замерке је и ми је, са свију овпх разлога, још једном топло препоручујемо свима полицијским, судским и општинским органима. У.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. Један општииски писар пита: »Постоји у пољу до моје њиве један забран, од кога страда усев па мојој њиви докле год захвата хлад од дрвећа из забрана. Молим за обавештење : да ли могу трајкити да сопственик забрана сасече дрвеће поред моје њиве, те да ја пе трпим штете, пли ако га пе могу нагнати на ово, онда да ли имам права на пакнаду штете, у колико се утврдп да ми је несумњиво учињена услед задужипс — хлада — из забрана суседовог. — На ово питање пе можемо да дајемо свога одговора, јер је оно у једноме главноме своме делу регулисапо расписом г. Министра народне привреде од 14. јануара 1903. год. П№ 21903, који гласи овако : пПоводом пнтања начелства округа смедеревског, да ли се на основу закона може стати на пут подизању ограда од багрема поред виногрпда, ја сам под 14. пр. м-цом ПБр. 3662. а по овом гштању упутио начелству акт ове садржитте." „Ако по грађапском закону не може да се стане на пут сађењу багрема и других високих дрвета поред подигнутих винограда на америчкој подлози, по писму начелства актом од 25. Фебруара тек год. ЕБр. 158 и 161 опда томе може да се стане на пут по закону о чувању пољског имања. Но не стоји тако, као што пачелство наводи у предњем свом писму, јер ја налазим, да се и по самом грађанском закону а с погледом на пропи^е §§ 211. и 800. овог закона, сађењу багрема и других високих дрвећа, може да се стане ва пут, кад опо штети праву уживања сопственика оних имања, којима се хладом и изданцима подигнутог дрвећа чини штете на имању." »По иазначеним параграФима овога закона, остаје свпком право, да ужива својо имање по вољи, али тако исто и право уживања ограничепо је тиме, што ником није дозвољено да ужпвајући својо имање, прави другом штету, бмло то намерно или ненамерно, што је овде случај." »Даште, и самим овим може се стати овом злу на пут, но за ово као што је напред поменуто има ослонца и у закону о чувању пољског имања.®

I По чл. 1. овог закона судиће се све штете које се учине па њпиама, ливадама 1 и вино~радима, па биле оне учињене стоком или којим било другим узроцима, а према чл. 27. овог истог закона, дужност је општинским судовима, да потесе удесе тако, како ће се усеви једпога рода, у које долазе виногради, груписати на једно место." »Последњом алинејом овога члана закона, дато је право среским управним властима, да оно саме изврше груписање усева, ако то пе буду хтеле или могле да изврше општинске власти.« „На основу свега напред изложеног, позивам начелство, да према овоме забрани сађење багрема и високих дрвета по местима где се виногради подижу, а која су искључиво виноградски положаји, како би се сопственици винограда сачувалп очигледно штете, жртвујући и сувише средстава и труда око обнављања винограда на америчкој иодлози." II. Суд оиштине горњо-кршинске актом својим од 20. повембра ове год. №1412, пита: »Ж. П. тежак из села Г. К. који је у исто време и старешина задруге са својим млађим братом Ј. П. плаћа по распореду пореза бр. 6. на име непосредна пореза 30 - 97 динара, у коју суму улази и стални државнп прирез у 75"| 0 . Моли се уреднпштво за обавештење: може ли Г. П. као млађи задругар Ж. П. бити изабрап за председштка по чл. 71. и 105 закона о општинама?" — На ово питање одговарамо: Г. П. може бити изабран за председника као задругар, потпто па његов део долази преко 15 дин. непосредног пореза, дакле више него што тражи чл. 71. закона о општинама. III Суд општине гледићске, актом својим од 7. ттовембра ове год. Бр. 1597, пита: в Моли се уредништво да у свом листу објасни: може ли се наплаћивати по 2 дин. таксе за она решења, која се издају појединим сумњивим граћанима за вршење претреса и тражења крађа по кућама и о.сталим стајама?" — На ово питање одговарамо: У колпко се општиноке власти јављају као истражне власти у смислу §. 19, 20 и 78. крив. суд. поступка, и као такве врше претресе у кућама појединаца, оне не могу наплаћивати таксу за решења, пошто се ова, ако се кривица докаже, наплаћује уједпо за целокупно ислеђење по тачци 2<7 под а, б или в. закопа о таксама. IV. Суд општине обреновачке (округ пиротски). актом својим од 19. новембра 1905 год. Бр. 1819, пита: »Јованка удова Стевана Златковића, из Обреновца, била је душевно оболела, па као таква одведена у манастир Суводол ради исцелења, где је провела 40 дана.

Пошто је Јованка оздравила, Управа манастира, актом својим од 7. ов. м-ца М. Б. 825, тражи: да суд овај наплати од Јованке и то: а, на име читања молитава свакога дана по два пута 120 дин. б, на име квартирине н хране 60 » в, за 80 ком. свећа по 0*05 дин. 4 „ Свега 1»4 дин. Моли се уредништво за обавештење: ио коме законском пропису суд има извршиги ову наилату, кад не постоји осудво решење ?« — На ово питање одговарамо : Што се тиче наплате из тачке а, она би се могла извршити од Јованке у смислу чл. 9, закона о уређењу свештеничког стања, ако она није сиротнога стања. А ако је сиротног стања, те ово плаћање не би могла поднети без осетне штете за своју и своје породице егзпстенцију, огтда не би требало вршити егзекуцију, пошто манастири и по својим наменама и по типику и постоје ради тога да гладнога нахрдие и жеднога напоје, а болнога прихвате и исцеле. Остало давање нз тачке б. и в. не би се моглс вршиттт без судске осуде или административног решења више духовне власти. V. Суд општине д. краваричке, актом својпм од 17. новембра ове год. Бр. 1920, пита: „По чл. 6. закона о попису становништва и домаће стоке, а сходно чл. 8. правила и упуства за извршење поменутога посла, лица, која се употребе за пописиваче ван места свога становања, имају право ма пакнаду — дневницу и ову исплаћују општински судови одмах, чим се попис сврши. Ова општина састоји се из четири села. Пописивачи не могу бити из истог села, већ из разних села ове општине тако, да ће само два пописивача радити сваки у свомс селу, а друга двојица морају ићи из свога села за пописиваче у друга два сола ове општпне. Моли се уредниттттво да објасни : сматра ли се цела општина за једно место, или је свако село место за себе, па према томе имају ли права на дијурну по чл. 6. она двојица, који ће ићи из свога села. у друго или немају ?® — На ово питање одговарамо : Члан 6. закона о попису становништва и домаће стоке изречно поставља правило, да сви они, који попис врше извап места у коме лично станују, имају право на дневницу. Како се општина не може узети као место становања, већ село пли варош или варогаица, то ће и она двојица, тојп ће по горн.ем тврђењу суда вршити попис вап својих села, имати право на дневницу. VI. »Да ли се према тачци 16. §. 471. грађ. суд. поступка, убрајају у кривнчне осуде