Policijski glasnik
С тр А на 70
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
БРОЈ 8
листа за извесно време буде сачувана у другом реду, па се после као непотребна уништи. У овом одељењу раде пет чиновника. Контролисање се и овде врши са квартовним књИгама. Нарочите страначке контроле нема.
Још ће бити од интереса, да поменем како је то одељење уређено у Бабриху на Рајни вароши од 20.000 становника. У њој само један чиновник врши за цеду варош све послове овога одељења,- Листе се доносе непосредно у полидију, а може се овде пријављивање и усмено извршити. За свако лице или породицу напише се регистарни лист, који се стави у .ред цо азбучном реду презимена и по занимању. Тај лист остаје ту и по одсељењу тога лица с тим, што се на њему примети њесто његовог одсељења. Сем тога, роди се и један заједнички снисак цо азбучном реду исписан, нарочито за досељење странаца, о којима свагда пд нарочитом Формулару извештавају и начедника окружног (Ке§1егип§:8 РгазШеп!). Прилцком пријављивања и овде се траже легитимационе хартије или одјавна ЛИСТ51. Ако пријавно лице ноднесе тражене хартије добија из одељења реверс да се пријавцо, а ако тога нема, добија у место реверса у виду нарочитог Фор-, мулара, написано нисмо, по коме се позива, да у року за 10 дана поднесе одељењу одјавну листу из места одкуда се доселио или- које- друге легитимаццоне хартије. . Легитимације страних радника одељење задржава код себе и чува их за све време док то лице живи у Бабриху. Досељена лица са стране заводе се или од стране овога чиновника или од кога пореског чиновника у нарочити списак, да би и они знали кад се који странац доселио. Њихова отсељења тако се исто заводе у спискове. Овај посао врше они по, један пут недељно, за свих седам дана. Извештаје о смртним случајевима одељење добија свака три месеца по јетан пут.* (наотавиће се) В. Лазаревић.
ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питан.а: I- . . ; Неколико општинских писара, а за тим и Суд општиие цветојевачве, актом својим Бр. 093., учинили су ово, питање: . »У општинама, које немају преко 500 пунолетпих грађана, дужност благајника врши један кмет, кога одреди општински одбор. Како је знатан број општнна, у којима су кметови или неписмени у опште. или тако слабо писмени, да не могу вр-
*) Изложени материјал и податке цриео сам из личнога проучавања поменутих одељака на практичноме раду а поред тога и из ових дела:
шити благајничке послове, они редовно не примају дужности благајничке, без обзира на одлуке одборске, па чак дају оставке и на сам кметски положај, те ее тада долази у незгодан положај, ко ће бити благајник ? У таквим случајевима одбори махом одређују општинсКе деловође или саме председнике општина, те они врше благајничку дужност. У оваквим случајевима неки одбори доносе одлуку, да одређени делОВођа или Председник прима, поред своје и ону иггату, кбја је буцетом одређена за благајника, а неки, опет, то не дозвољавају, налазећи да су председници и деловође дужни да То врше са својом плат^ом. Све ово прави у првоме реду један сукоб између одбора и дотичних лица, а у другом изазива питање: могу ли дело>вође и председници у опште бити и благајници у општини, Па зато се моли уредНиттво да о овоме изнесе своје мишљење." -— На ово питање одговарамо: Постоји нарочито објашњење Главне Контроле, у смислу чл. 112. зак. о општинама, да председници општина не могу бити општински благајници, јер су они по чл. 109. т. 1. зак. о општинама наредбодавци по оиштинским рачунима, те се по Јгоме, они не би могли јављати према самима себи у улози наредбодавца према благајнику и обрнуто благајника према наредбодавцу. И деловође општина, према улози коју имају у општинском суду и пословима које врше, не могу и не треба да буду општински благајници. Ако би кметови били тако неспремни за послове благајничке, да их се не би никако примили, напуштајући при том и саме кметске положаје, онда их привремено треба замењивати лицима, која би одбор изабрао, а настати да се питање о благајнику регулише буџетом. Што се тиче питања: да ли су председници и деловођо. вршећи и дужност благајника, имади право на плату овога, оно се не би могло ни истицати у општинама до 500 пунолетних грађана, да је чл. 112 зак. б бпштинама правилно примењиван, јер онда не би буџетом ни била предвиђена плата благајника, кад ту дужност треба да врШи кмет, са платом коју има; али како: се види, да су плате благајника предвиђане буџетом, па и изузимане, онда се то још и може дозволити тамо, где је одбор донео нарочиту одлуку да председнику или деловођи даје
Ба.8 роИгегИсће теШетхезеп уоп Тћго1 Кош^е. РоНге1 1 ,еи1 :епап(; 2и ВеНш. — ВегНп 1897. 8ат1ппд ЛГепМгећег кегШдипдеп /пг Лге ћопгдИсће ЗсћиИтаппзсћаЏ т ВегИп. Штамп. 1902. год. — и то на отрани: 817 — 825 и 828 — 829. ОГе Р оНгег. уоп 81. Оеиатег оћегуогуа11ип§|>§:епсћ1ага1 — ВегНп 1905. на страни: 38 и 353 — 358. НапсИзисћ јиг Ргеиазгасће иег чаиипдађеатГе Бе§гпп(1еп уоп Ј1Нп§ — Гог( §еГпг(; уоп Бг. јиг. Оеог§ каи1§. — УШ-о издање 1-ва свеска. Берлин 1903. године на страни: 789 — 790. ОгШег аегчаШипдзкеггсМ Лез котдИсћеп РоИгег РпШсИити «оп ВегИп Гиг Јаћге 1891 Мз 1900 ВбгНп 1902. На страни: 588 — 592 и 813 — 814.
и неку накнаду за удвоЈене послове, а где ове одлуке нема, ту ће Главна Контрола несумњиво тражити повраћај неправилно изузетих сума. II. Суд општине гледићске, актом својим од 9. јануара ове год. Бр. 28. пита: »Један од грађана ове општине, у новембру месецу 1904. год. обрати се Пореском Одељењу са молбом, да га ослободи плаћања личног пореза, пошто је наврпшо 60 година старости. 'Да је навршио 60 година старости, он је поднео уверење двојице грађана, који су старији од њега и одавно ослобођени плаћања личног пореза, а поднео је, даље, уверење из пописне књиге А. и, на послетку, и извод венчаних, према коме се да изнаћи број његових година. Преко свију ових доказа, одељење је одбило молиоца, налазећи да прво и друго уверење у опште нису доказ за овакве случајеве, а извод венчаних да не може послужиги као доказ због тога, што се молилац могао венчати и у 16 години своје старости. Како суд има уверења,, да је молилац прешао 60 година, а одељење, међутим, неће да га ослободи личног пореза, то се моли уредништво за обавештење: какви би се докази могли поднети, те да овај грађанин дође до правде?« — На ово питање одговарамо: Како су са уверењима појединаца чињене злоупотребе, то је виш.а пореска власт од пре извесног времена престала да их прима као доказ о старости, изузимајући ослобођене крајеве, где ни.су вођене књиге крштених, и крајеве који су у српско-турском рату паљени, те су књиге погореле. Уверења из књиге А., разложно не прима као доказ. по томе, што су појединци произвољно казивали године више или мање. Према томе, одељењу се не би могао учинити прекор пгго ова два уверења није узело као доказ. Што се извода венчаних тиче, ту ствар већ стоји друкчије. По § 69. т. б. грађ. зак. нико не може ступити у брак, ако није наврншо 17 година, сем нарочитих случајева архијерејског благослова. Према томе, ако се према изводу венчаних за основицу узело време испод 17 година, то је погрешно и произвољно, и молиоца је требало ослободити личног пореза, ако се из извода види да је после венчања имао још 43 године. — (17 + 43 — 60). Молилац треба да изјави жалбу Пореској Управи, па ће она сама попиштити решење Пореског одељења, ако је незаконито. У осталом, молилац може поднети још и ове доказе: 1, школску сведоџбу, ако је у опште учио школу; 2. Феду каламљења крављих богиња; и 3, војничку исправу ако је служио војску, или пренис регрутног сииска ако је само регрутован.