Policijski glasnik

БРОЈ 10

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 87

Застарелост почиње теКи од последњег дана године, за коју је порез разрезан. Према томе, кад протекне пет годиДа од последњег дана године, за коју је' порез разрезан, он се випге не може наплаћивати од дотичног пореског обвезника, без обзира на то, да ли су рачуни пред Главном Контролом или не. Што се тиче онога пореза, који се разрезује на оне објекте, који нису били знани власти, или како му је од пореских власти дато име »нераспоређени порез«, за њега у Пореској Уирави налазе, да у опште не застарева; в, По чл. 96. става. 4. норез на земљиште (распоред бр. 4) расиоређује државна власт на основу пописних књига, па нрепис овога распореда достАвља општинским судовима. Суделовање општинске власти у овоме послу може и мора бити у толико, у колико она као познавалац месних прилика и одношаја треба да даје извесна обавештења. Што се тиче распореда бр. 6 њега израђују државне власти -уз припомоћ и суделовање општина у смислу чл. 105. закона о непосредном порезу, а распоред бр. 2. израјр^ју општински судови. који врше и наплату пореза, јер је он саставни део пореских рачуна, управо ови се не могу разумети без претходне израде дугованог ,, распореда; и г, Ако се свестраним извиђајем утврди: да имање оно, преко којега други има права сЛужбености, трпи знатну штету због тога, што путања пресеца средину истог, онда, би се ова путања могла иомерити на једну или другу страпу, ако се тиме не сужава, спречава или ограничава већ стечено право службености, јер у смислу § 3,43. грађ. закона, сЛужбеност је истина један терет који се за другога подноси и ограничавање у уиотреби својине, али само у толико, у колико има да се подмире неодложни интереси и потребе другога, а никако да и од овога даље иде. II. Суд општине доњо-ступањске, актом својим од 9. Фебуара 1906. г. Бр. 1736. пита: »Рапђел Лисинац био је задругар са својим братом. По смрти брата продужио је задружни одношај са синовцем— братанцом — Антонијем, па и данас седе у једној кући и заједнички обрађују земљу. Пре неколико година, они су са мо илаА'ан>е пореза иоделили, и сваки има. своју оделиту пореску књижицу, али деоба имања није вршена. Како је Ранђел направио извесне дугове лично на. своје име, то је пре неког времена власт продала онај део, на који Ранђел плаћа порез. Сад је суд, пред којим се налази жалба о продаји имања, истакао питање: да ли Ранђелу ост&је довољно имања ио §. 474. као земљоделцу, и у то име тражи да општински суд изда уверење. Да суд не би учинио какву погрешку он моли уредништво за обавегатење: Да ли Ранђел има право уживања и на ономе имању. на које плаћа порез

братанац му Станоје, пошто стварне деобе имања није било , него је само раздељено плаћање пореза, и у оиште какав је одношај Ранђелов према Станоју, кад и сада седе у једној кући као задругари и заједнички раде остатак земље ? (с — На ово питање одговарамо: Кад Ранђел и Станоје нису вршили деобу имања уз суделовање власти, те да о томе стоје писмени докази, онда се о њиховом одношају не може дати од стране уредништва обавештење; какво уверење треба издати, јер то уверење треба да буде израз неоспорне истине која постоји, и личнога уверења суда и одбора, које о томе имају. Сам суд и одбор треба,, дакле, према целокупном одношају Ранђела и Станоја, да изнађу: јесу ли они и данас задругари или не, узимајући, наравно, у обзир и ону околност, да су порез делили, и тражећи разлоге, зашто је то све било. Јер, ако суд нађе, да су Ранђел и Станоје и данас задругари, а међутим остало непродато имање износи више од десет дана орања, онда би Ранђелу остајало онолико, колико му закон штити, и нродаја би могла бити још и одобрена, ако је задужење учињено за рачун задруге и по прописима који оваква задужења условљавају. Иначе, ако се он лично задужио, морала би се извршити деоба у смислу тач. 2. § 471. гра.ђ. закона. Буде ли, опет, обрнуто, да су Ранђел и Станоје деобом пореза поделили и имање, онда Ранђелу не би припадало ништа од дела, који је остао непродат и к.оји би био својина Станојева. те би онда морала иродаја пасти по томе, што Ранђелу није остављен део. који му штити § 471. грађ. суд. поступка. По&ављамо, суд и одбор морају да. изнађу тачну истииу о одношајима, у којима су Ранђел и Станоје, па да такво уверење и даду.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Код Никоде Ђорђемћа, сжитачког циганина, који сада живи у Д. Краварици, у срезу драгачевском, нађено је 6 мадих здатних прстенова и 1 златна бурма. Један је прстен у виду срца са два дијаманта у средини, а четири унаокодо ; други је са два камена, трећи је са •гри камена (рубин и два бисера), а остала су три без каменова. Иостоји оправдана сумња, да је, ово прстење крадено, те се позивају полицијске и ошнтинске вдасти, а и приватни, ако би што знади о њима да известе начедника среза драгачевског с позивом на Бр. 1926.

Т Р А Ж Е С Е Душап Јованови^, кројачки калфа, пресудом првостепепог суда за варош Београд осуђен је на 6 месеца затвора за покушај убиства. Препоручује се овима полицијским

и општинским вдастима да Душапа потраже у својим домашајима и пронађеног упуте поменутом суду с позивом на Вр. 6083. Чедомира Трифуновића, из Петљевца, у срезу расинском, окривљеног за крађу, тражи начелство округа нишког. Он је средњег раста, плав, смеђих бркова, по лицу пегав, на себи има ново сељачко одедо, говори крупним гдаоом и потмуло. Нека га потраже власти у својим домашајима п пронађеног спроведу поменутом начелству позивајући се на Бр. 35 58. Илију Богдановића, родом из Македоније, тражи начедство округа крушевачког, где одговара за крађу. Начелство наређује трагање за њиме актом Бр. 1093. Алекса Алексић, сарач пз Крагујевца, распродао је ствари па са нородицом некуда побегао, а има да одговара за лажно банкротство. Он је стар 26 година, средњег раста, плавих очију, у лицу црн и пегав. Препоручује се свим_а по.шцијским и општбнеким властима, да у евојим домашајима нотраже Алексу и пррнађенога спроведу начелству округа крагујевачког с позивом на Бр. 338 4.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА Радојко Поповић, ; бив. ђак мапастира Равапице, налази ое под истрагом и у притпору код комесара полиције у Сењском Руднику, и то за ова три дела: 1) Што је крајем доцембра месеца прошле године удешеним кључем у диа маха отворио коФер са стварима г. Илије Марконића, рачуноиспптача у иензији из Београда, који се тада бавио у мапастиру ради својих поодова, те је из истога украо један реводвер са мсцима и друге неке ствари. 2) Што је у више пута вргано крађе разних ствари из самога манастира Раванпцс, и 3) Што је сам написао шкодско сведочанство под печатом ужичке гимназије, из кога издази да је свршио четврти разред те школе, , па је помоћу те исправе покушао да се упише у прву годину алексиначке учитељске школе, створивши тиме кривицу из т. 2. § 148. кривичнога закоНа. Придиком извршенога претреса над Радојком нађен је код њега, сем променуте покрађе и ФадсиФиковане сведоџбе, још и један руски календар од 1903. године «Помза" са „Записнаја книжком". Из те књижице види се да је Радојко у јулу месецу 190 3. године био у Петрограду, одакле је се вратио у Београд 23. августа исте године. Одатде је 26. августа 190 3. год. отишао у Јагодину, за тим у Алексинац, где је се, веди, 30. истог месеца уписивао у учитељску школу, а по том је 23. : септембра исте год. отишао у манастир Наупаре. Пре тога, веди, био је и у Нишу, а 26. и 27. септембра у Крушевцу и Сталаћу. После је био у Параћину, Ћуприји, Рековцу, у манастиру Јошаници, Краљеву, Рибнику, Жичи, Студеници, Рашкој, КуршумдиЈи. Прокупљу, па опет у Нишу. За тим је 28. децембра 1903. г. био у манастиру Сићеву, а 9. Фебруара 190 4. год. у манастиру Дивљанском, где је се, вели, бавио до јула месеца 190 4. године. У овом последњем манастиру узео је, вели, 6 4 динара за трошак, па "је 10. јула 190 4. год. отишао у СоФију.