Policijski glasnik

ВРОЈ 15

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 125

тражња рада знатно мања. Сви до сада објављени статисгички подаци о односу криминалитета у опшге према економским кризама потвр^ују овај Факт. 3. Да је беда узрок многим крађама, доказује се још и тиме, што се међу крадљивцима налази знатан број удовица. распуштеница и напуштене деце — дакле личности, чије су економске ирилике посве бедне. б). Крађе из аожуде. Крађе ове не врше се ни из беде ни по проФесији, већ из пожуде — да би се задовољиле извесне луксузне потребе. Важно је, пре свега, да се реши питање: како се, од куда се јављају ове потребе? Одговор је кратак: њих изазива друштво, у коме има и таквих чланова, који имају много више него што им је за живот потребно. Неоспорна је ствар, да се ноједини луксузни предмети могу тек онда пожелити, кад се виде у другога. Доказивати овај Факт, значило би губити само време. Свака потреба, која живогу није неопходно нотребна, није ни урођена већ доцније задобивена. Ако један има сувише, и други жели то исто. Треба прочитати неколико етнолошких дела о народима код којих још нема богаташа и сиромаха, иа се уверити да је пожуда код њих непозната. У колико се разлика између богагаша и сиромаха увећала, у толико је и пожуда расла, али не у истој мери код свију сиромаха. Још су Гири и Кетле доказали, да су економски злочини многобројни у местима, у којима су трговина и индустрија јаче развијени, па дакле и разлика између богаства и сиромаштва већа. Са овог истог разлога и иреступи против имаовине много су већи по градовима но по селима. Они, који стапују у истом пределу или граду, немају ипак исту средину. У свакој већој вароши налази се хиљадама раденика, од којих извесан део, но самој природи свога посла, долази у додир са богаством, које их дражи и изазива. Ово и јесте узрок,. што раденици по трговинама узимају много већег учешћа у економским преступима од обичних раденика. Контраст између богаства и сиротиње није, међутим, једини узрок пожуда. Поред њега ваља још имати у виду и начин, који данас трговци употребљују да би привукли купце. Далеко су од нас Дани, када су произвођачи радили по поруџбини. Модерна индустрија Фабрикује огромне количине производа, којима ваља наћи купца. Да би се, пак, ово постигло, употребљују се излози и магацини, у којима се може све видети, па чак и опипати. На овај начин пожуда је изазвата до највећег степена. Остаје нам још да видимо: у каквом односу стоје осећаји пожуде са моралним особинама ? Као год што огромна већина људи остаје часна и поштена, јер се на ово још из детињства навикла, исто тако и велики број личности постају крадљивци само за то, што су одрасле у средини, која је искључивала свако њихово морално васпитање. Познати професор АмаФенбург

иде толико далеко, па тврди, да свако доте изврши бар једну крађу. Ма колико ово тврђење изгледало претерано, оно је у основи тачно. Ако дете нсма васпитача, који ће му објаснити да не треба красти, више је но извесно да ће оно доцније одговарати за крађу. Овим никако нећемо да кажемо, да сва деца са рђавим васпитањем постају крадљивци. Напротив, већина од ове деце могу постаги и постају корисни чланови друштва, ако се само благовремено прихвате и упуте ; често је и једна једина забрана или опомена довољна да их упути на поштовања туђе својине. Јасно је, после свега изложеног, да су главнп узроци овим крађама: сједне стране пожуда, изазвата друштвеном средином, а с друге пренебрегнуто детињство, нарочито у сиромашним класама. Ту су поглавито личности са слабим карактером које се, пре свију других изложне опасности да постану крадљивци. в) Професијоналне крађе. Број крађа, које долазе у ову категорију, знатно је мањи од броја осталих диеју категорија, али су зато ове крађе много теже и опасније од осталих. Ово с тога, што их врше личности, којима је то главна или једна од најглавнијих проФесија, и које, што је још жалосније, у томе не налазе ничег нечасног, нити због ових свих радњи показују ма и најмање кајање. Како је могуће одати се једној овако гнусној професији и постати тако штетан друштвени паразит ? — питање веома важно. (наставиће со)

ВЕШТДЧКН ЦРЕГДЕД ^ао до^аз у 1фивичним де<дима

Најважнији, а нри том и најтежи део кривичног постуика јесте партија о доказима. И заиста доказ у кривичним делима има тешку, али при свем том ипак веома узвишену задаћу. Њиме се имају да утврде оне кривичне радње, које су требале бити скривене од стране љихових учинилаца, као и да осветли оне околности, које се обичним чулима не могу ириметити из разлога што се јављају само као резултат унутарње, исихичне стране човекове природе, као што су: кривчева намера са или без предумишљаја, његова урачунљивост, стање његова духа и свести у тренутку извршења кривичних дела и т, д. И баш за то, што доказ у кривичним делима има овако двојаку, и тешку и узвишену задаћу, потребно га је, при истраашвању истине, ценити са највећом опрезношћу. Није то свеједно, да ли ће иследник означити једно лице као кривца са правилне или погрешне оцене доказа. Иследник се у руковођењу овог посла море показати као човек извежбана ока и духа тако, да употребом доказа потреФи праву материјалну, а не лажну Формалну истину. Таква експериментална метода једног неискусног иследника могла би одвести нред суд и истрагу масу

невиних људи. Међутим начела теорије доказа кривичнога поступка имају наиротив ту задаћу да се са што мање тешкоће и што бржег рада дође што сигурније до материјалне истине и до правога кривца. Доказ у ком кривичном делу, номоћу индуктивпе или дедуктивне методе, мора бити доведеи са лицем, које се означава као учинилац, у такву узрочну везу, да се може бар вероватно, у првим почецима исграге и без икаквих другпх доказа, закључити, да је баш то лице учинилац кривичног дела. Знаци, пак, који би ту везу показивали могу бити различни, али ииак морају ићи правцем једној истини, — истини, да је лице према коме се води истрага кпивац. У науци је то тачно. Али један случај погрешне примене »вештачког прегледа (( , као доказа, који сам имао у својој пракси, изазвао је у мени мотив да о овој теми, упоредо са илустрацијом самога примера, напишем нарочити чланак. Тај јр случај овакав. Своју матер, поштарку, заменио је у дужности једнога дана син, но занимању практикант другог надлештва, пошто је мајка тога дана била слаба. Дужност његове матере састојала се у завођењу долазећих иоштанских у путница, које су јој предаване за тај рад од другог чиновника. По заводу она је те унутнице иредавала другом службенику поштанском ради иредаје адресатима. Тога дана кад је син заступао мајку дошле су и две лажне ФалсиФикованс уиутнице у томе, пгго су били жигови поштаиски ФалсиФиковани , а биле унотребљене и измишљене личностп. Те упутнице надлежни ноштански чиновник исилати. После извесног времена контрола, ирихода примети, да су те упутиице лажне, оптужи мајку и комисија ирекине истрагу према њој, означив једновремено њенога сина за учиниоца ФалсиФиката по том основу, што је тога дана он заступио сгаоју мајку и упутнице заводио. И сад, у место да је полицијска власт претходно оценила у колико он може одговарати за једну радњу у којој нема доказа да је имао у њој удела — сем ако би се погрешно узело то, што је тога дана, када су и ове лажне упутнице уведене, он уводио у књиге долазеће уиутнице — она напротив, не ценећи претходно све то, одмах погрешно одреди вештачење рукоииса на ФалсиФиковаиим упутницама са рукописом његовим — т. ј. сина поштаркипог. И ако су стојали докази, да је он те упутнице примио од другог чиновпика, дакле да оне не потичу од њега; и ако је било доказа, да он по тим упутницама није примио паре; и ако је било доказа, да он није чинио исплате по тим унутницама, да би се при ис-плати морао уверавати о идентичности личности, ипак није ништа сметало полициској власти да одреди вештачење рукописа његова са рукоиисом на ФалсиФикованим унутницама. Као да је мало људи не само са сличним него за чудо и са доста приближно једнаким рукоиисима.