Policijski glasnik

БРОЈ 30. У ВЕОГРАДУ НЕДЕЉА 23. ЈУЈ1А 1906. ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИОТ МНННСТАРОТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГДАСНИК" излааи .једаипут, а нрема потреби и ише иута иедељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пода године код сиију полицијских власти и износи: 20 динара иа годину за државиа и општИнска иадлештна, а за све друге претплатнике у ошпте 12 динара годишње За иностранство: годишље 24, волугодигање 12 динара у злату. Поједини бро.јеви „Ио.шцијског Гласннк«" не продају се. Рукописи се не враћају

СТРУЧНИ ДЕО НАРОЧИТА КВАЛИФИКАДИЈА ПРАВНИШТВА у др^авној с,лужби а с обзиром на начелну подвојеност административне и судске власти.

(свршетак) Иотребно је да. јодну ствар мало ближе објаснимо. У вези са нашим разлагањем о квалиФикацији правништва, ми смо нарочито имали на уму интерес њиховог позива са гледишта државне елужбе, проширујући често интерес тога позива у границама области целокупне јавне службе. Уз то, на таквој основи, и ако је у главном било речи о позиву правништва за државну службу административне и судске власти. било је речи и о правозастуиништву. Ради тога потребно је, да се још мало задржимо и објаснимо овакав шири смисао квалиФикације, каквузанаше правништво тражимо. Још у почетку разлагања означили смо ма и површно пространу област правничког Фаха, на који се простире. Прелазећи значајно обим оне облаети. који обухвата непосредно државну службу ? нагласили смо, какосе све више уноси потреба за учешће тога Фаха иу односе ван области државне службе, а нарочито у област, коју захвата организација са№?оуправног режима. Практика и програм самоуправних власти, а нарочито с гледишта тенденција наших партијских група и у опште на основи система парламев!тарне владе, истиче све више захтев шире и нарочите надлежности самоуправних власти не само у ономе, што би јој се начелно, с гледишта локалних интереса, могло признати, него и даље, далеко преко тих граница, у облику т. зв. делегиране надлежности, која би се од државе пренела на самоуправну власт. Остављајући на страну убиствене заблуде, које у нас начелно владају у појмовима начела самоуправе и њене ближе организације, благодарећи

тој околности, што се она све г.ише жели да правда и у облику : делегиране надлежности, другим речима: што постоји тенденција, да се њена надлежноот све више шири на штету надлежности државне власти — надлежност самоуправних власти постаје често толико пространа и обухвата често такве облике и санкције за њену релативно самосталпу примену, да је управо права опасност, да тај режим не постане брзо др.жава, и да је доста тешка ствар извести њену организацију толико паметно и. целисходно, колико је потребно, па да се та установа не изметне у Формалну опозицију државне власти и да она ипак све своје тако многоброЈне Функције врши у јавном интересу. Најбољи пример за овакво отање у разврју. самоуправних власти, бар кад је реч о нашим приликама, даје иам организација општина у нас. Тај конгломерат од веома простране надлежности, која је у једном огромнрм делу беспредметна, тешко би се могао разумети, кад се не би имао на уму сиецијалитет наших појмова о парламентаризму и начелу самоуправе, која му служи као ос-нова. Далеко. од тога, да на овом месту улазимо у, дискусију тога питања; доста је било да констатујемо Факат. да у нас општинска власг готово ништа стварно и не ради у пословима . строго .• еамоуправне природе. Главни део њене врло простране задаће састоји ,се у, главном, ,у пословима т. зв. делегиране на-Длежнрсти, у.ономе, што начелно припада државној власти, па је разним специјалним законима пренето на општ. вдаст. Остављамо на страну питање, колико је то у опште за наше прилике потребно, и како би, у случају да таква потреба постоји, требало извести организацију ошптинске власти ; али стоји то, да општинока власт, оваква, каква је у нас до сад по правилу била, у основи нема подобности за успешно вршење своје дужности, за исправну практику тако разнолике и простране надлежности, каква јој припада. Права је заблуда претпостављати и веровати у могућност таквог стања у земњи, у којој се не захтева ни-

каква квалификација ни на најважнији део особља општинске власти, у земљи, у којрј се захтева да општинска власт савлађује један огроман законом наметнути део надлежности онда,. и да га практикује исправно и »строго по закону« онда, кад се ни толика квалиФикација чак ни од општиноких председника не захтева колика је потребна, па да он бар закон уме да прочита, да за његов текст зна. Такве законе може.мо ми доносити, па их у ствари и доносимо врло често и у великом броју, али они у једном огромном делу остају без практичног интереса. Третирајте ма који део и , обим надлежности општинске власти, на пример, правосуђе, и ви ћете се зачудити беспредметности те надлежности, чим и у ствари, проучите шта и како наши, а нарочито сеоски судови у том односу раде и с колико ресултата; а већ и..да, не." ; говоримо о локалној полицији безбедности и т. д. Уз тако компликовану надлежност општинске власти, за коју се, с.разлогом, све умесније мора истицати захтев довољне правничке писмевости, постоји још и организација , окружне и, среске самоуправе, са релативно пространом надлежногаћу. За, правилан развој , ове власти, ако се у опште остане на гледишту њене садашње надлежности, веома је потребно имати бар за најважније њене позиције људе са јаком квалиФикацијом, а у првом реду правничким. Ако то, према садашњем стању, које обележава организацију наше самоуправне власти, и према појмовима, које ми о њој имамо, може и изгледати за сада претерано, неће тако бити и у будуће. Ако се и кад се иоле озбиљније почне миолити о томе, како ће се у нас парламентарни систем владе организовати на солиднијој основи од ове која постоји, 'те да у истини имамо савремену правну државу, у којој ће бити и више реда и више рада и ауторитета, те да демократија не носи у многим односима обележје демагогије; мора се у организацију самоуправне, а нарочито оппггинске власти, унети много солиднијег елемента, него што га она данас има. Није