Policijski glasnik

БРОЈ 4=7.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 19. НОВЕМВРА 1906.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТ8А УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПО/1ИЦИ<ЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанлут, а према похреби и више пута недељно. Претплата се полаж.е у иапред, и то иајиање за пола годипе код скију полицпјских власти и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 дпнара годшлње За иностранотво: годишње 24, полугодигање 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијеког Гласника" не нродају се. Рукописи се не враћају

СТРУЧНИ ДЕО

О КРИВОКЛЕТСТВУ и осталим ^ривичним лелима ове врсте. (с обзиром на проиисе Гл. XXVII. Каан. Зак. Крал>. Србнје од 29. марта 18(50. год. §§ 266 до 276 закл,., и на нј^описо IX. Одсљка Казн. Зак. за царство Немачко од 15. маја 1871. годнне §§ 153 до 163 закључно). пнше М. С. ЂуричиЂ, члан касационога суда

(настлплк) 3) Искази II ' субјсктивно н објективно лангни. Лажни исказЈг, којп се у ствари јављају као битни елементи деликта, обично спадају у ову групу и у великој маси деликта налазимо само овакве исказе. С тога кад се говори о лажном исказу у опште, онда се разуму овакви искази. За оцену лажности исказа у опште утврђујемо ова. правила : т а) Норма заклетве. Истинптост заклетве треба нарочито цениги наспрам тога што се тражило да учиннлац заклетвом потврди, јер очекидно да то одређује и обим његове дужности. Ово је потпупо меродавно за постојање кажњивога кривоклетства, јер даља истина ван садржине норме заклетве, без значаја је у овом ногл.еду. Према овоме, ако исказ у истипи олговара ставу заклетне, онда јс иостојање дсликата искључено. Сасвпм је друго пигање, да ли јсзаклетва требала тако да гласп или не, главпо је то : да је учииилац истинито ноказао оно, што заклетвена норма садржи 38 )). Тако Олсхаунен всли: ,,ако се заклетва одиосп на то, да учинилац у изпсспо време какву робу за одређепу цену није купио, то је истина, ако цена није била утврђена, ма да би куповпна и продаја била епршсна".

38 ) Олсхаузен код§153 п. в) и с). Биндинг с 121 X. Мајер 726.

б.) Иачин оцене исказа, гтотврђенога заклетвом. Исказ мора бити у целости истинит. При оцсни његове истиностп, он се тако мора п расматрати као једна целина, а не да се поједини његови делови издвајају и засебио оцењују ,9 ). Олсхаузеи даје овај прпмер: Ако се н. пр. учипнлац у парничарској заклетви закупо, да он извеснога дана није примио какву одређену ствар то јс заклетва објективно тачна ако је пријем био кога другог дана, ма сам дан пријема и не био од врсдиости. Тако, дакле, при утврђивању истинитости исказа не можс се правити разлика изме)|У битних и небитпих састојака његових. Исказ је по садржиии неистипит, ако не одговара иотини само у каквој незнатној тачци, исто тако као кад би био лажан и односно какве важие тачке или кад би у целој садржини лажан био 40 ). в.) Оцена неистиности исказа с обзиром на генерална (или персонална) питања. Ова оцена односи се на исказе сведока и вештака. У главноме сматра се да при сведочкоме исказу улазе у сам исказ и тако зв. геиерална (општа) или лична питања. Како исказ чини једну целину, иотребно је да је и у овим тачкама истииит, јер ако није — одмах стоји лажност исказа.

39 ) Олсхаузен код §153 п. 4. с.), Биндинг с 124. 40 ) Олсхаузен код § 153 п. 4. с), Биндинг с 121, Меркел с. 496. Хелшнер II 913, X. Мајер 726. Бицдинг налази, да у случају, да лиде, којо даје исказ не предаје велику важност извесиим тачкама, које му незнатне изгледају и са тога, мозкда не схваћа дужност да и о њима истину иокаже, може бити питање има ли код тога лица <1о1из-а у овом погледу. Хелшнер је односно овога стролш и сматра, да није ствар онога, који даје исказ да цепи шта је важно, а шта не, од онога, за шта се он пига. Та околност вели, што је он о извесној тачци, коју је сматрао за незнатну — нротивно својој дужности — неистину показао, ие може га сачуватн од одговорности за кривоклетство. Са овим мнењем Хелшпера потпуно се слажемо, но ипак признајемо да у конкретном случају може наступити нитање о ностајању Јо1и8-а. Ово нарочито може бити' код откривајућих заклетви, (Нарочито о овоме види Биндинг стр. 188 под 2),

За исказ вештака, ово се не може рећи, .јер, по природи свога позива, вештак јс дужап да. тачно мнење или одлуку по извесној ствари да. Ако је он право своје мнење дао, он је своју дужност испунио ма да би односио ових личних питања у нечему било и нетачности; сматра се да ова нетачност не ремети истинитост вештачког исказа 41 ). г.) Потреба особите оцене исказа сведока и вештака, с обзиром на природу ових исказа. Овде морамо да изнесемо једно изузеће од поотављеног правила, по коме дати исказ чинп једну правну целипу, тако да се он има огласити за неистинит. чим ма који његов део не одговара истини. Ну, у ствари, иостављено иравило и овде важи, само се носматрање и оцена чини сходно природи позива сведока и вештака. Тако при овој оцени мора се узети у обзир: 1.) Код исказа сведока. Целокупна садржина његова у колико се њоме одговара дужности сведочкој у истишггом понављању унутарњег доживљаја сведоковог. Ова садржина и чини сведочки исказ и истинитост њена у исто је време и истинитост сведоџбе. Друго што, што би ван опажања сведоковог било садржано у његовом исказу, као : извођења црпенаиз опажених збића од стране његове или кога другог, мнења сведокова о томе услед чега су наступила поједина опажена збића и т. д. нису елементи све-

4| ) Тако: Олсхаузен код § 154. п. 6 б), Хелшнер II 913; противно Бинеринг с. 123, који узима да на правну неистинитост исказа утичу одговори на геперална питаља како код сведока; тако и код лештака ; овоме сасвим противно Бернер с, 393. који у опште вели, да незнатне неистине односно генералних питања не сачињавају кривоклетство н. пр. код женскиња односно година. Сем Олсхаузена и Хелшнера тако и лист Л. И 73 и Хуго Мајер—Алфолд с 619. (Ово је овогодишње VI издање уџбеника крив. ирава пок. Хуги Мајера, са изменама и допунама од стране Д-р Филипа АдФелда, проФесора права у Ерлангену. Како смо ово дело тек сада добили, пошто је скоро и изишло, ми ћемо се,у даљем току оеога нашега написа, на њега позивати само онде, где би њиме било измењено или доиуњено V, издање Мајеровога уџбеника).