Policijski glasnik

БЗ?ОЈ 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРДШЊИХ ДЕЛД

„ПОЛИЦИ^скИ ГЛЛСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. Претпдата се полаже у напред, и то пајмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и онштинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодидгње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО ■ 11)егово Величанство Краљ Петар I., благоволео је на нредлог Министра унутрашљих деЈса, иоставити: за начелника друге класе среза посаво-тамнавског Љубомира Вуловића, начелника ореског у оставци. Из канцеларије Мииистарства унутрашњих дела, 16. Фебруара 1906. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Иетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Никола Матијевић, начелник треће класе среза посаио -тамнавског, на основу § 70. закона о чиновницима грађаноког реда, — стави у пенсију, која му по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 16. Фебруара 1906. године у Београду.

Р А С П И С Свима о!фу^ним наче<лствима и Управи града Београда Поводом досадање неједнаке праксе о односу између окружног начелника и Улравника града Београда с једне стране и страггих консула дотичних окружних вароши с друге стране, нашао сам за потребно издати Начелству — Уирави о томе ово упуство : 1.) Кад новонаименовани начелник или управник буде приопео у мес'10 свога службеног ОЈгредељеп .а и буде дужнос.т примио, дужан је службеним циркуларом известити консулате овију страних држава, које имају своје консуле у мооту његовог слузкбовања, о свом наименовању за окружног начолпика или управника, као и да је дужност примио ; 2.) [1о овоме окружни начелник или управник има да очокује посету консула. Кад окрулчш начелник, односно управиик, прими посету, он је враћа консулу по могућству истог дана или у што краћем року ; 3.).Кад ко.ји од страних консула буде наименован у месту опредељења окружног начелника и управника и своју дуишоот примио, окружгш начелник, односно управник, оче-

киваће посету консула, па му је, кад буде учињена, вратити или одмах или у што краћем року. Препоручујем окружним Начелгшцима и Управнику града Београда, да се ових упустава у будуће придржавају и по њима управљају ПБр. 2439 . 13. Фебруара 1907. год. у Веограду. Министар унџграшњих дела, Стој. М. ПротиЋ с. р.

СТРУЧНИ ДЕ0 ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) Овакав доказани систем вредео је с малим изменама све до половине осамнаестог столећа. Законици су доносили одредбе, ко.је одређују снагу сваком доказу и оптужени се могао осудити на казну само ако постоји потпун доказ по закону. Ако је добијен само полудоказ, то је досуђивана и половина казне: пола доказа — пола казне, казна за недоказано кривично дело; отуда и практична примена поделе доказа на потпун и непотпун. — Касније је за случај, кад није дат потпун доказ, било допуштено још једно ново доказно срество, за које римс.ки рационали доказни систем није знао. То је била заклетва. Њоме се могао послужити оптужени само у случају, кад противу њега није било нотпуног доказа; али се њоме могли одбранити само угледнији људи и за мања кривична дела; у противном онтужени је добијао половину казне. Из тога, што је и ово нерационално срество још по мало имало примене, види се, колико је теорија законских доказа још била несређена. Тортура, као срество за изнуђавање признања, била је у примени све до половине осамнаестог столећа. Нечовечност овога срества била је очигледна и противу њега почели су се у велико ггодизати гласови проовећенијих људи, који су тражили укидање тортуре. На укидање тортуре нарочито су од утицаја били сниои Томезиј а, Соиенфелса. и Бекарије, који су