Policijski glasnik

БРОЈ 27

СТРАНА 223

вреће и коње, прода и један револвер, који је одуает од кријумчара Реџепа. По изјављеним жалбама, Државни Савет одлуком својом од 6. априла 19(17. године № 2390., на оспову чл. 9. закона II производњи, увозу и продаји барута и тач. 14. чл. 144. Устава, поништио је горњу ожалбену пресуду начелства само с тога, што је начелство одлучило, да се и одузети револвер, уз остале ухваћене и одузете ствари (барут, вреће и коње), ирода у корист барутанског Фонда, јер револвер не долази у оне предмете, који се, по чл. 6. и 7. закона о производњи, увозу и продаји барута. могу одузети и нродати у корист барутанског Фонда, пошто није ни справа ни средство за израду барута, иити пак служи као средство за увоз истога. Начелство је, усвајајући ове саветске цримсдбе, као обавезне, донело нову пресуду 20. априла 1907. год. № 5812., којом је Реџепа и Асана казнило са 3000 динара тако, да плате солидарно за укријумчарсиих 300 кгр. барута и одлучило, да ое барут, вреће и коњи продаду у корист барутанског ФОнда, а одузети ронолвер да се врати осуђеном Реџепу. 1Јо изјављеним жалбама, Државни Савет наглао је, да ожалбена лресуда начелства не одговара закону са ових разлога: 11о чл. 7. закона о производњи, увозу и продаји барута, ко се ухвати да барут, или остале распрскавајуће смесе, увози са стране, казниће се са 10 динара за сваки килограм; а по чл. 8. истог закогта. ако се од осуђенога пе би могла наплатити новчана казна, било сва или у неколико, замениће ое затвором, рачунећи за сваки 10 динара дан затвора. Према томе, као што се зиди, ови законски пропиои не предвиђају солидарносг, те је и начелство неумесно.у ожалбеној пресуди одлучило, да се жалитељи, за ово дело кријумчарења 300 кгр. барута, казне са по 10 динара за сваки килограм тако да ову каану илате солидарно, већ је свакога носебице имало осудити на илаћање те казне па ако је не би могао сву или у неколико платити, онда би му се, ло чл. 8. помепутог закона, заменила затвором, рачунећи за "ваки 10 динара по један дан затвора. ( а наведенога, Државни Савет је одлуком својом од 8. јупа 1907. год. № 4131, поништио ожалбону лресуду начелства. N1 В.

Г10УКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учиње.иа су нам ова питања: I. Суд општине радаљевоке, актом овојим од 28. марта ове годипо Вр. 980, пита: »11о чл. 17. закона о основним школама, председник политичке општине уједно јо председник . и шкоотског одбора, или ако је он отран, онда га застуиа надлежни кмот. Да би се извршио сазив пнсолоког одбора, нредседник школског одблра отавио

.је у дужност пословођи учитељу да напише позив, за чланове одбора, али учитељ то није хтео учинити, јер је то вели, дужност самога председника. Моли се уредништво за обавештење: ко је дужан да пише позиве за сазив школског одбора, да ли учитељ, па да то иотпише председник, или то моиа чинити сам председник (или ако је неписмен да тражи по селу писмене људе)? Ово је обавештење потребно да би се знале дужностн и избегли сукоби. к —- На ово питан.е одговарамо: Кад је но чл. 56. зак. о народним школама (а не по 17-ом као што суд вели) председник политичке општиие, .једновремено и председник школског одбора, а учитељ, опет, пословођа у овоме одбору, онда је и чисто и разумљиво и јасно, да све послове и око оазива и иначе у одбору, има да спрема учитељ, као послово!)а, а не лнчно председник, који је много пута неписмен. Из оне речепице у чл. 57-ом, која гласи: »Председник оазива седнице према потреби послова, к не може се извести за њега и дужност да сам пише позиве, јер је он по чл. 56. као председник■у положају, да тај посао стави у дужност учитељу или управитељу као пооловођи одбора. У осталом, за жаљење је што је и оваква ситница могла изазвати сукоб између учитеља и председника, па чак и јодно овакво питање, јер су и ј :дан и други били дужни, да се уздигну изнад својих личних осећања, кад је пред очима један виши и олгати школски интерес. II. Суд општине б. баштанске, актом својим од 12. маја ове год. Вр. 1944, пига »Кад се по § 10. закона о сувоземним јавним друмовима за кулучеће главе узимају: у задругама које броје једну главу та једна, које броје 2, једна ; које броје 3, две; 4 — две; 5 — три и 6— три кулучеће главе, како со онда броје и узимају оне пореске главе, које су ослобођене личног пореза, биле оне још са киме у задрузи или саме, било да су пореза ослобођене услед неспособности било престарелосги. Управо, рачунају ли се за кулучеће главе и подлеже ли личном кулучењу ако су ослобођене личног лореза, или не« ? — На ово питање одговарамо: Закон о сувоземним јавним друмовима од 1 5. априла 1864. године, који је стулио у живот 1. јуна исте године, донесен је за време трајања прописа о данку од 20. децембра 1839. 8. маја 1850., 2. марта 1860 год. и т. д. јер закон од 17. августа 1861. г. није ни увођеп у живот. Према томе, чл. 10 закона о сувоземпим јавним друмовима, морао је имати на уму само оце даначне главе, којо су онда постојале. Закон о иорезу од 2. октобра1864. године, укинуо је ова поменута предња нароћења, а з.аконом, опет. о неиосредном иорозу од 14. јуна 1884. укинут је и овај закон, и уведен оа овим други порески систем.

ГТрема томе, наређења § 10. зак. о сувоземиим јавним друмовима, у колико се везују за дотичне главе, не могу да траже наслона на садашњи порески закон. Питање о кулучењу, има да се реши дакле ио духу друге тачке става првог § 10. зак. о сувоземним јавним друмовима. По њему, пак, кућа, која има једног пунолетног члана, даје једног радника, два — једног, три — два и т. д. Да ли су ове пунолетне главе ослобођене плаћања личног пореза или не, то не може да ослободи њих од обвезе личнога рада или замене, јер ни ранија законска нарсђења о порезу, нити пак сам закон о сувоземним јавним друмовима, иије нарочито изузимао и ослобоћавао тако зване изметачке главе — лривремено ослобођене пореза. III. Суд општине прћиловачке, актом својим од 26. априла ове године Бр. 1380, пита: »Да ли § § 15. и 16. лолицијске уредбе вреде за учињене кривице из § § а. 326. 327. 328. 332. 339. 341. 342. 344'. тач. 3. 357. тачке 1. 359. 363. 369. 372. 375. 382. 391. под. А. и 395. за свс грађапе, да се казна затвора може одмах применити и да се осу1)ени из затвора жале, или ове одредбе вреде само за крадљивце, скигнице и слуге к ? — На ово питање одговарамо : Пресуде донесене за кривгде из поменутих § § а могу се извршивати одмах према, свима грађанпма, а осу^енима остаје право да се по извршењу ових жале; само што се скитницама, крадљивцима и слугача неће примати замена затвора новцем, а свима осталима мора чим замену понуде. Као што се из самога законоког наређења види, тамо је остављено властима да извршење одмах предузму, али оне то не мбрају увек чинити, него само у случајевима, кад је потребно да се углед власти одржи; да се заштити чија, имовина или личност; и у опште кад кривац величином своје кривице или дрскошћу изазове потребу, да се пресуда одмах изврши. Према томе, кад год не стоји какав јак разлог да се извршоњу пресуде одмах приступи, треба пружити могућност осуђеноме да се жали,'и тако види да ли је пресуда умесна или не.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ И 3 ПОЛИЦИЈСКОГ А Л Б У М А Ноћу између 6. и 7. октобра прошле год. отража среза колубароког, округа ваљевског ухвати.т је у селу Радобићу, истог среза, дице чију фотографију изиосимо, и као посве оумљнво — јер се ш-уњало око кућа и стаја мредала га својој среској власти. Пред овом је ухваћеии изјавио, да се зове Милош Боровић, и да је родом нз села Мачката, греза