Policijski glasnik

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 351

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: 1. Суд општине пискањске, актом својим од 25. јула ове год. Бр. 701, пита:»Једно лице има плаћати другоме на. име дуга но поравњењу извршеном код првостепеног суда 200 динара Пошто је рок плаћању протекао, поверилац за обезбеду овога примања, стави дужнику забрану на покретност а интабулацију на непокретно имање код оног истог првостепеног суда, који је поравнање и извршио. Првостепени суд одобри интабулацију, а од забране одбије повериоца, јер се, вели, поверилац обратио ненадлежном судуМоли се уредништво за обавештење? који је суд надлежан за одобравање забране за суму од 200 динара, но порављењу учињеном пред нрвост. судом, кад овај вели да није надлежан, а био је надлежан за суђење?« — На ово питање одговарамо: По § 6. и 9. грађ. суд. поступка, општински судови надлежни су у опште за суђење па и стављање забране, кад год вредност спора не прелази 200 динара. Како и у овом случају досуда по поравњењу није већа од 200 динара, то је за забрану надлежан општински суд. без обзира на то, што је поравњење извршено нред првостепеним судом. Зашто је равнање извршено пред првостепеним судом, кад је вредност спора 200 динара, и да ли је такав поступак нравилан, уредништво не може да каже докле не би имало пред собом акт спора.

Суд општине брадарачко, актом својим од 26. ,јула ове год., пита: 1. Кад више њих буде кажњоно једном пресудом за неко иступно дело, да ли ће они нлатити једну таксу по т. 87. а зак. о таксама у 2 дин. или ће свако од њих платити по 2 динара; 2. У закону о шумама нредвиђсне су казне и извиђање кривица за дрвеће у шумама: државним, општинским, манастирским и приватним. Да ли се по томе истом закону извиђају и суде и оне кривице, које нису учињене на шумским местима, него другим, као што су: дрвећа на синору, дрвећа на огради (засађен багрем) даље, дрвећа по њивама, ливадама, авлијама и у опште изван шума и забрана. или се такве кривице казне по коме другом закону. До сада се у оваквим случајима различито поступало. Можда је о овоме већ дато објашњење, али суд нема раније комплете »Полицијског Гласника«, па му је то непознато«. — На ово питање одговарамо: 1. Кад год је једно дело, оида се једна такса наплаћује, без обзира на то, што

је више криваца (види напомену 2. код т. 227. зак. о таксама). Према томе, ако су осуђени, о којима је реч, заједнички учинили једно дело и осуђени једном пресудом, онда ће они солидарно платити таксу од 2динара. Ако су они. међутим, сваки одвојено учинили кривицу, па случајно и погрешно једном пресудом осуђени, онда сваки од њих мора да плати по 2 дин. таксе ; По закону о шумама извиђају се и оуде само оне кривице, које се учине на чисто шумском земљишту (види чл. 1. зак. о шумама), а не и на осгалим местима. 2. Према томе, за крађе, које се учине повредом или сечом дрвећа по синорима, оградама, њивама, ливадама, авлијама, алејама, путевима, обалама и т. сл. не важи закон о шумама, него се те кривице извиђају и казне по чл'. 8. закона о унапређењу воћарства, ако не прелазе у случајеве § 291. или 220. крив. закона. III. • Суд општине уровачке, актом евојим од 13. јула ове год. Бр. 891, пита: »По чл. 30. закона о општинама, задругари, који су навршили 21 годину, имају право бирања на опгат. збору, без обзира на то, колико плаћа.ју непосредног пореза, само кад старешина задруге плаћа 15 дин. годишње, рачунећи ту и државни прирез 75°/ 0 . По чл. 71. истог закона, за одборника може бити изабран сваки онај грађанин, који плаћа 15 динара непосредног пореза (сем Београда и окрул.них кароши) рачунећи ту и државни прирез. По члану, пак, 105. истог закона, за председника истога суда може бити изабрат онај, који може-бити одборник, ако норед тога у сеоским општинама плаћа још и 25 дии. непосредног пореза. Сад настаје питање: кад у једној задрузи постоје њих више, и плаћају сви 25 дин. непосредног пореза и то са државним ирирезом, да ли старешина задруге може бити изабрат за председника, или ту треба да плаћа цела задруга самог непосредног пореза 25 динара, сем државног ириреза. . Јер, кад се каже у чл. 71. пом. зак. да сваки грађанин, који плаћа 15 дин. непосредног иореза са државним прирезом може бити одборник, а у чл. 105. међутим каже се, да председник може бити онај, који може бити одборник, онда каква се разлика има чинити при вршсњу избора између чл. 30, 71. и 105. закона о општинама? Моли се уредништво за што опширније обавештење, него што је прописано поменутим члановима.« — На ово питање одговарамо: По чл. 105. закона о општинама, за аредседника може бити изабран онај који може бити одборник, уз тај још услов, да плаћа на име непосредног пореза најмање 30 динара годишње, а одборник пак но чл. 71. пом. закона може бити с.ваки онај, који има право гласа на збору. Према томе било старешина задруге, било чланови ове, могу б'ити изабрати за

председника, кад год цела задруга плаћа преко 30 динара непосредног поре.за. У непосредни порез улази и државни прирез од 75°| 0 , и ако се то у чл. 105. не помиње изречно, као што се Чини у чл. 30. и 71., јер услов о нрирезу, постављени у чл. -163. Устава и проведен кроз чл. 30. и 71.. мора да важи и за чл. 105. закона о општинама. IV. Суд општине осаничке, актом својим од 2. јула ове год. Бр. 600, пита: „Река осаничка, има два крака. Један извире из планине »тупаноска фиг « а један из »Врања <( и после се сливају уједно, одакле теку под именом осаничка река, па, протичући кроз село Осаницу и цео атар овога, улива се у Млаву. Овом се реком служи цело село Осаница, како за пиће и појење стоке, тако и за све остале лотребе, па чак на истој постоји и једна воденица. Ова река и иначе није велика, а кад настану летње врућине, она прилично ослаби, те се једва подмирује потреба села. И баш тада, кад је вода најпотребнија селу, њих четворо-петоро, поред чијег имања ова рекапротиче, заграде — зајазе ову воду и одврћу у своја имања те наводњавају своје њиве и ливаде. Ово траје по читав месец дана, а за то време сељани овога села пате голему муку и невољу без воде, како за пиће људи тако и стоке. Моли с-! уредништво за извешће: да ли ови људи имају права да се овако користе водом, а цео свет да скапава од жеђи, кад је ова вода свачија а не њихова, јер је текућа а не бунарска. — На ово питање одговарамо: И по чл. 4. и 9. закона о водама, и по | 234. 248. грађ. закона, реке и речице су јавна добра, и по томе не могу се тако употребити од појединих сопственика имања, поред којих протичу, да то буде на штету било друп!х појединаца, било општу. Према томв, кад год она четворицапеторица одврну воду за наводњ-авање, и тако или сасвим или донекле лише сељане воде за пиће, појење стоке и остале потребе, њих треба казнити по § 395. тач. 13. крив. закона. Извиђај по овоме чини и казну изриче општински суд и.ш по званичној дужности, или кад год се појединци са тужбом обрате. V. Суду општине змињачке, на акт од 1 5. јула одговара се. да је питање, које је он истакао, распра'вљено у бр. 41. „11 олицијског Гласника" од ове године, поводом захтева општине прњавореке, под II.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Код паче.шика среза алексиначког иалази ое у притиору једио лице, које I е издаје да