Policijski glasnik

ВРОЈ 46.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 4. НОВЕМВРА 1907.

ГОДИНА III.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРДШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1ДСНИК" издази једанпут, а према иотреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најм^ње за пола године, код свију полидијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претилатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишње 24, полугодшпње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не иродају се. Рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО

О КРИВИЧНОЈ ОДГОВОРНОСТИ са теоријс^ог г\ледишта. од Д-ра Бранислава ПетронијевиЂа Логичком анализом појма одговорнооти ми смо утврдили, да је моменат сопствене продукције примарни моменат у појму одговорности, а да моменат случајности може у томе појму играти само секундарну улогу; психолошком анализом појма свесног субјекта пак ми смо утврдили, да је чисто ја примарни моменат тога субјекта док је садржајно ја секундарни и ако битни моменат његов. Тек на основу оие прве логичке анализе појма одговорности и ове друге исихолошке анализе појма свесног субјекта ми смо у стању, да препирку детерминиста и индетерминиста око појма одговорности деФинитивно решимо. Резултат који се на основу горње две анализе у томе погледу има да добије није тако прост, као што је онај који се до сада у томе погледу добијао. Детерминисте су на име, идентифицирајући погрешно свесни субјект са садржајним ја, и узимајући сасвим правилно да је моменат сопствене нродукције примарни моменат у појму одговорности, заклЈучичивали, да је одговорност свесног субјекта могућа само на њиховом становишту. Индетерминисте пак, узимајући сасвим правилно, да је чисто ја иримарни моменат у свесном субјекту, и узимајући погреишо, да је моменат случајности примарни моменат у појму одговорности, закључивали су обратно да је одговорност свесног субјекта могућа само на њиховом становишту. Као што се види, погрешка детерминиста лежи у томе што 0Ш1 садржајно ја сматрају за примарни моменат у свесноме ја, придајући чистом ја или секундарну улогу или одричући му сваки значај. Међу тим у ствари садржајно ја има за свесни субјект чисто секундарну улогу, јер је оно у ствари несвесне материјалне природе. Према томе и ако се мора и садржајно ја, као један од битних момената нашег ја, подвести под појам одговорности, ипак нити је та одговорност за свесни субјект као такав по субјекту своме примарна —

пошто је садржајно ја, на које се та одговорност односи, у свесном ја од секундарног значаја — нити је та одговорност потпуна и апсолутна. Ово последње тврђење међу тим могуће је поставити само ако се претходно реши питање о одговорности на индетерминистичком становишту, што ћемо ми с тога одмах и учинити. Погрешка индетерминиста, у оном облику у ком је индетерминизам до сада извођен, састоји се према горњем у утврђењу, да је моменат случајности примарни моменат у појму одговорности, што је, на основу наше логичке анализе појма одговорности, несумњиво нетачно. На индитерминистичком становишту могуће је према томе ирименити појам одговорности само тако ако се да показати, да се и на томе становишту појам сопсгвене продукције може одржати као примарни моменат појма одговорности, иначе бисмо, ако је то немогуће, морали са дегерминистима закључити, да је на индетерминистичком стаНовишту појам одговорности немогуће одржати. Доиста да се лако показати, да је и на становишту индетерминистичком моменат сопствене продукције у сопственим радњама свесног субјекта нримарни моменат у тим радњама, према томе да је појам одговорности принципијелно могућ и на становишту индетерминизма, шта више да је он ту не само принципијелно могућ, него да се он ту јавља у својој апсолутној и потпуној Форми. Да би се то утврдило, треба пре свега утврдити, да је спонтана промена могућа само као свесна промена. Да несвесна спонтана промена није могућа, није тешко увидети кад се само дубље погледа у лрироду несвесне промене. Јер несвесна промена значи промену у начелу што себе није свесно, значи промену у бићу које је себе свесно. Таква промена пак не може сама од себе почети, јер несвесно биће није себе свесно, оно није нрема томе свесно ни могућности промена у себи, те по томе оно није у стању да само од себе у себи изазове промену. Спонтана промена, која би се десила у несвесном бићу, значила би промену која као гаква сама од себе почиње, она би значила не промену коју биКе у себи изазива, већ промену која саму себе на бићу изазива, таква би промена била нешто што нема свој супстрат у самом бићу, већ нешто што сасвим независно од бића постаје, таква промена значила би дакле у ствари постанак из ничега. а те је немогуће. Спонтана промена у неевесном бићу