Policijski glasnik

ВРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 403

0 0ДГ0Б0РН00ТИ ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ. (наставак) У вези са досада казаним интересантно је и решење питања о т. зв. сотрепзаИо 1чсп е1; (Јатто, т. ј. у коме обиму при одређивању будуће засдуге услед телесне повреде ваља узети у обзир оне користи, које повређени услед повреде добија — на пр. чиновник буде услед телесне или душевне неспособности, као последица повреде, стављен у пенсију или радник по закону о осигурању радника добије накнаду због телесне неспособности, као последице повреде, или повређени је био осигуран код кога друштва на случај повреде телесне, иа му друштво осигурану суму исплати и т. сл. Ово питање није изрично регулисано ни у аустријском ни у немачком грађанском законику због тога, што је било тешко донети таку одредбу, која би за св ј могуће случајеве била ногодна 59 ), те се то питање има решити по општим принципима о појму накнаде. С погледом на ове немачки су правници мишљења, да сума добивена по уговору осигурања не омањује накнаду, коју је повредилац дужан повређеном дати, пошто је сума осигурања накиада за премије које је повређени или неки трећи за њега плаћао, а наступела повреда је само услов. за који је исплата везана, Ме1 ( у тим кад чиновник или друго лице на основу уговора о ступању у службу дође у пенсију због телесне или душевне неснособности, као последице повреде, онда се ово има узети у обзир, пошто се претрпљена штета у ствари састоји из диФеренције између раније плате (и њеног евентуалног увећања) и пенсије. Нема сумње да би овако решење овога питања и по нашем грађанском законику било оправдано. Да ли је повреда, услед које је настао губитак будуће зараде, причињена из зле намере или небрежења, нема утицаја на обвезу за накнаду исте. Повредилац је дакле дужан по горе изложеним основима платити накнаду за изгубљен у зараду и онда, кад је повреду из небрежења нанео. Најзад остаје нам још да видимо како се плаћа накнада за зараду, коју повређени губи услед телесне повреде. Овде су могуКна два начина плаћања: или у одређеним ратама (месечним, тромесечним, годишњим) или од једном платити извесан капитал као накнаду за зараду, које ће се повређени лишавати. Немачки грађански законик (§ 843.) прописује да се у оваким случајевима има повређеном плаћати пресудом одређена рента у новцу и то увек за три месеца у напред. Ме1)У тим иовређенолг се даје право, да у место ренте тражи, ако важан узрок постоји, исплату накнаде за зараду коју губи од једном, у одређеној суми капитала. Дужност је суда тада да утврди, колики ће тај капитал бити и да ли тај »важан узрок« постоји (на пр. ако повређени хоће да се сели у другу државу, те се боји тешкоћа око наплате појединих рата итд.) По аустријском грађанском законику није ово питање изрично регулисано, а такође ни по нашем. Међу тим у § 888. (аустр. 1418.) грађ. зак. вели се да »у неким случајевима сама природа ствари рок плаћања показује; тако за плаћање ужитка, ако погодбе нема, рок је на месец дана напред и припада уживаоцу баш да пре свршетка месеца умре. (( Према овоме суд ће при досуђивању накнаде за изгубљену будућу зараду у првом реду досудити исплату њену по начину, на који су се парничари еложили. Не буде ли у овом питању њихове сагласности, онда ће осудити тужену страну да накнаду плаћа једномесечно у напред. Наравно да се обе стране могу доцније сложити да се, на место даљег месечног плаћања, плати 69 ) 81ашНпј;ег, Коштеп1аг В. II в. стр. 939.

од једном извесна сума за свагда или у опште да се исплата на други начин или у другим роковима врши. 60 61 ) 4. На послетку у § 820. грађ. зак. прописује се, да ће онај, који другога телесно повреди, бити дужан платити »и за претрпљене болове, ако се захтева. к Ова сума, која се за претрпљене болове плаћа, јесте накнада за т. зв. нематеријалну штету, о којој је већ у почетку ове расправе било говора — в. | 1 бр. 2. У погледу одмеравања величине оне суме, која се као накнада за претрпљене болове повређеноме има досудити, меродавна је јачина и трајање физичких и психичких болова повређенога. Имовинско стање повређенога нема утицаја на величину накнаде за претрпљене болове. Истина могло би се рећи: сиромах човек, научен на муку и невољу, очврснуо под тешким телесним радом, лакше сноси извесну телесну повреду, његови су болови мањи но они богатога од исте повреде, који и лакшим боловима нодлеже. Према томе изгледало би да накнада за претрпљене болове треба да зависи од имовинскога стања повређенога. Али с друге стране оваким консидерацијама признавало би се, да се телесни интегритет богатога човека више цени од сиромаховог. А пред законским прописима треба да су и богати и сиромаси равноправни. Исто је тако без утицаја на веЛичину накнаде за претрпљене болове и имовинско стање штетника. Ово је пак тако с тога, што се накнада за претрпљене болове не сматра као нека приватна казна. Јер кад би то било, онда би се збиља сума за претрпљене болове имала одредити с обзиром на имовно стање штетника, пошто новчана казна, ако се хоће да своју задаћу испуни, треба да буде одређена према имовном стању онога, кога казна има да постигне тако да је он осети. Многи писци мишљења су, да на величину накнаде за претрпљене болове има утицаја степен кривице штетникове: већа ће се накнада досудити, ако је повреда, злонамерно или из крајњег небрежења нанесена него онда, ако се је то услед мањег немара десило. И сасвим умесно. И ако ова накнада није казна за штетника, ипак је право, да теже последице снађу онога, који намерно или из крајње небрежљивости другога повреди. Болови телесни које повређени трпи, истина једнаки су и код повреде из с1о1ив-а односно си1ра-е 1а1;а-е и код оне из си1ра-е 1еу18. Али душевно узбуђење код повређенога веће је кад му се повреда из <1о1и8-а односно си1ра-е 1а1;а-е нанесе. За то је и право и ако није правно консеквентно, да. у овом случају накнада за претрпљене болове буде већа. С обзиром на све горе речено суд има да одреди величину накнаде за претрпљене болове. Како се у овоме погледу поступало у Аустрији, и како би требало да суд при решавању овога питања поступа, најбоље износи чувени теоретичар и практичар Штајнбах: »У извесном правцу свакојако се грешило нри одређивању накнаде за претрпљене болове. У ранијим деценијама биле су накнаде и сувише незнатне ; у но-

60 ) Немачки грађан. зак. !§ 843) прописује да суд може у пресуди, којом осуђује иовредиода цаложити му, да даде обезбеђење за исплату досуђене ренте као накнаде за изгубл>ену зараду- У нашем грађан. законику нема изрична пропиеа о томе. Али како су и по њему предвиђене судске залоге (§ 306), то мислим да тужилад може тражити, да суд пресудом налонш повредиоду давање обезбеђења. Међу тим ако је то пропушгено учинити, можо повређени по добијеноЈ пресуди тражити обезбеђење по општим правилима грађан. суд. пост. (§§ 377 и сл.). Осујећавање нанлате досуђене зараде стављањем забрана и других терета на имање осуђенога може новређени нападати тужбом по § 303. а. грађан. законика. По чл. 6. зак. о накнади штете при железн. саобраћају суду је изрично признато право да решава о томе »да ли ће се, иа који начин и у колико да обезбеди досуђена накнада и издржавање." 61 ) По чл. 6 зак. о накнади штете при железн. саобраћају може суд досудити годпшње издржавање, ако се стране не сложе на одсечну суму једном за свагда.