Policijski glasnik

СТРАНА 430

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 52

пут сукнуо овамо у парк. Што је то чинио, а? Завршн жандарм као храбрећи оамога себе. — Па то није нигата. Неће човек да прође с тобом кроз чаршију! објашњавала је гомила, увек распо шадена да бранм свакога противу жандарма. — Тако је ! чуо се глас једнога гамена. Фини човек, видео сам га, лепо обучен, има те какву машну ! И ти си се шушо, нашао да тога човека хваташ! заврши гамеи, пљунувши презриво и шмугну у гомилу. Жандарм у неколико одморан исправи се, поче рукама размицати гомилу око себе и рече снисходљиво: — Молим вас, браћо, оканите се ви мене, ако сам глто погрешио, ја сам ту, а има старијих, који ће ми судити. — Мазгове један, да си ти ово учинио у другом свету и на оваквом месту, умеша се један чуиоглави радник, теби би пресудили одмах овде на лицу места. Треба пребити неколицину твоје Фајте, па би ви са људима друкчије постунали. Безјаче један ! Из гомиле се чули гласови: уа! Шандарм . је био у великој неиријхици и љему ништа није помагало ии то, што се од некуда ту нашао још један жандарм. Био је блед и збуњен. Ја и мој друг исиитивасмо жандарми и приђосмо да видимо бегунца. Гомила о*ш н.ега била се у неколико разредила. Ми се прогурасмо и у сенци од окупљена света видесмо га како лежи на пешчаној стази полеђушке. Био је то млад човек, осредња раста, лепо развијен, широких груди, које су се бурно надимале. Бујна коса у нереду пала му по челу; леви брк доспео му у уста и он га држао грчевито стиснута међу усне На њему је било ново новцато црно одело и нова обуКа; доњи део свилене машне изашао је из прспика и стајао напоље пребачен у криво преко капута. Ногавица десне ноге нодигла се мало више у паду, те се виделе грубе сељачке чарапе и прљаво рубље, које ни најмање није одговарало одећи овога човека. Леву ногу држао је мало згрчену. На бутини те ноге крв је пробила напоље, улепила панталоне и овлажила земљу. Оч. видно био је у то место рањен. Леву руку држао је чврсто приљубљену уз бутииу, као да би хтео зауставиги бол. Он је с времена на време јечао и чинио болне гримасе на лицу. За све време лежао је затворених очију. Неки из гомиле покренуше се да иду и тада за тренут паде на рањениково лице један сунчев зрак, који му озари цело лице пуном оветлошћу. Ја и Н. одмах познадосмо давно невиђеио маркантно лице нашег заборављеног друга и готово у исти мах викнусмо изненађени: Станоје! Он отвори само за часак очи, погледа нас добро, али како нам се учинило, са свим мрско и зловољно, па их понова затвори. Његов гонилац — а^андарм примети да се амо досило нешто необично, напусти објашњење са лицима, која су га упорно нападала, и журно нам приђе. — Шга је било ? Зна ли ко овога грађанина? Шта је он? Питао је он хитно и узбуђено.

— Не знамо шта је, али то је неки Станоје. — Како му је презиме? — Богданови),. Шандарево се лице наједанпут преобрази, а иа уснама му заигра осмех неслу!.ене среће и задовољства. Некада га је лично познавао, али га је заборавио. По чувењу знао га је врло добро. Он поскочи, рашири руке, завитла око нас и викну храбро и достојанствено : натраг ! Ми сви стукнусмо као од помамна човека, наирависмо пшрок круг, и очекивасмо шта ће сад бити. Он задовољно и са пуно церомоније приђе рањенику, наже се над њим, ћушну га грубо чизмом и грмну: — Ах, Цврцо, м . . . . ти твоју ! Устај! Тај узвик био је силан излив једа и срџбе помешана са задовољством. Станоје се одмах диже. Жандарм га шчепа за раме, немилостиво га гурну преда се и командова: напред! Он пође преко парка полако храмајући Гомила се даде за њима. — Овај вапт фини господин робијаш је! Довикну у полазу жандарм чупоглавом >аденику иодругљиво намигујући. Такво је било наше поновно виђење са Станојем, пашим дру гом из детињства. Он је отишао странпутицом и на томе путу стекао лепа глаоа: био је чувен коцкар, дрзак лопов и разбојник! Ухваћен је био као одбегли робијаш. Катон.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

Географија самоубистава. У погледу начина, на који се самоубиства врше, у Европи се разликују два велика региона: северни (Скандинавија, Немачка и већина словенских земаља) у коме преовлађују самоубиства вешањем и јуо/сни (Јужни Словени н романски народи) у коме се самоубиства већином врше помоћу ватреног оружја. Кроз ову прву и главну поделу провлачи се врло важна разлика између континенталних и приморских земаља. Не треба се чудити, што становници острва и полј оотрва претпостављају самоубиства давшењем у води; можда их сирене нримамљују у топло море. Кажу, да се Италијани радо даве због плавог мора. Исто чине и Јаианци. Међутим Енглези, и ако окружени морем, махом врше самоубисгва мачем и ножем. Самоубиства помоћу ладног оружја, која су преовлађивала у прошлости, данас су врло ретка у Еврогш. Судећи по свему, овај начин самоубистава резервисан је за пијанице и душевно оболеле. Кинези. који не воле крваве призоре, трују се онијумом. Свака престоница карактеристична је у овом погледу. Тако : Париз има Сену за м;одискиње и мангал за несрећне породице; у Милану се трују; Беч употребљава цијанир а Праг ФОСФор ; од сто неапољских самоубица њих педесет убијају се помоћу револвера, а тридесет скачу у провалију.

Курс за полицијоке чиновнике. По споразуму између чувара државног печата и управника париске полиције г. Лепина, при парпској иолицији установљен је нарочити практични курс за будуће полицијске и истражне чиновнике. Наставом ће руководи'ти директор сигурности г. Мукен, а ученицн ће се постепено провести кроз сва одељења сигурности, те да се на овај начин упозпају са свима средствима и поступцима, који се данас употребљују у циљу истраживања злочинаца. ЏелаТ 0 смртној казни. Поводом питања о укидању смртне казне, које је сада на дневном реду у Француској, један Француски новинар обратио се за мишљење данашњем Француском џелату Антону Деблеру, који му је одговорио ово: —- Смртна казна социјална је потреба; она задаје страх злочинцима, и осигурава мир и спокојство часним људима. Није довољно да она само у принцииу постоји, већ је с времена на време, ради примера, треба и извршивати. У противном, господа зликовци , зиајући у напред да ће бити помиловани и кад иа ову казну буду осуђени, неће од ње иматн нпкаквог страха. Гледајте, господине, ниа се дешава од кад сс смртна казна у Паризу никакоа у провинцијама врло ретко извршује. Никад злочини нису били многобројнији, нити су судови икада изрекли већи број смртних казни но у овом времену, Број ових осуда у прошлој години износио је 29, што никада није било. На питање новинарево да ли осећа какву непријатност у тренутку извршења казне, џелат је одговорио: — Никакву, господине. То је за мене сада обична ствар. У почетку ми је, истина, било мало незгодно, али сада немам никаквог ра(лога да се узбуђујем, пошто је то операција, као и обичне хируршке операције : и хирурзи секу жива створења.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I. . Суд општине лужничке, актом својим Бр. 2103, пита: »По члану 137. закона о општинама, председник оиштине са руковаоцем касе, на крају рачунске године а најдаље до 20. јануара нове године у селским општинама, подносе састављене општинске рачуне одбору па иреглед. Како новоизабрани општински одборници по чл. 174. зак. о општинама, ступају у дужност I. јануара наступајуће године, онда настаје питање: који општински одбор треба да прегледа и потпише општински рачун за ову 1907. годину, кад се стари одбор разрешава 1-јануаранаступајуће го,;ине. Моли св уредништво да по овоме питању да обавештење, како би суд знао да се управља при прегледу рачуна и доношењу потребних одлука." — На ово питање одговарамо: