Policijski glasnik

ВРОЈ 52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАОНИК

СТРАНА 425

Знатне измене уведене су и у кривичној процедури, од којих су најважније: да се сваком малолетном кривцу одређује по дуншости бранилац у претходној истрази, и да се њихове кривице расправљају само у присуству њихових родитеља, а не и остале публике. Од овога- се изузимпју случајеви саучешћа са одраслим личностима. Облигатно нрисуство родител.а претресима своје деце, пр< ма нашем искуству од огромног је утнцаја на поступање судија према окривљенима. Може се у опште рећи, да су судије, услед одсуства Формалности, много осетљивије и човечније у иословима које расправљују. После свега изложеног може се рећи, да су поменута три закона о детињству посејала спасоносне и плодне идеје и у грађапском праву, и у кривичном праву, и у материјалном праву и у процедури.

Вештачење фалоификованих докумеиата и исправа од Д-р Ј. Бершера. ФалсиФиковани документи у употреби јесу поглавито легитимационе хартије, признанице, пасоши и т. п. Најважнији су случајеви: фалсификовање тестамената, потпуно или делимично ФалсиФиковање облигацпја, признаница и осталих облигационих докумената. У главноме се сви ФалсиФикати рукописа могу поделити у две велике категорије; а) фалсификати механички, т. ј. они који су извршени помоћу радирања или помоћу какве хемијске течности, и б) фалсификати иомоћу имитације , т. ј. помоћу подражавања, било копирањем било слободном руком. Је ли потребно нарочито наглашавати, да графологија мора бити потпупо искључена из ове врсте вештачења. То је метода, која је постала захваљујући јакој машти, а не научним Фактима, и са овог разлога вештак ни у ком случају не треба да је употребљује. Средства, која ћемо изложити, имају позитивне вредности. а резултати које она дају, ретко су кад праћени заблудама. 1. Фалсификати иомоКу радирања Радирајући хартију, ФалсиФикатор овим уништава њен спољни слој, услед чега, опет, наступа знатна разлика у њеној дебљини. Разлику ову можемо несумњиво открити помоћу микроскопа, а понекад и самим голим оком. Ако на хартију која је радирана, т. ј чији је спољни слој уништен, канемо кап воде, уверићемо се, да ће хартија одмах упити воду. У противном, т. ј. ако хартија није радирана, вода ће се одржати на површини хартије извесно време, пре него што буде аасорбована. Да би се допунили резултати, добивени овим путем, треба узети у помоћ обичну Фотографију или микрофотограФију. Обична ФотограФија може се добити. по тврђењу прОФесора Рајоа'), било помоћупрозрачног заклона било помоћи светлости која на објектив пада веома косо.

Знаци радирања показују се на Фотографији , добивеној на овај начин, у диФеренцији боја, која произлази услед неједнакости нивоа ФотограФисане хартије на радираним и нерадираним местима. И микроФотограФСки снимци добијају се под истим условима као и Фотогра®ски, али су од ових бољи због тога, што, услед увеличавања, дају јасније и очигледније резултате. Бертилон је у » Научном арегледу к (Кеупе аиепИПдие) за 1897. год изнео један ков и веома практичан пачин за изазивање радираних црта. 11о површини хартије, супротној радираном месту, треба превући утију, загрејану толико колико је довољно да хартија ларо поцрни, па ће се радиране црте на угаситој хартији показати црне. Овај начин употребљује се још и за све случајеве, у којима треба изазвати латентну слику рукописа. Већина мастила на хартији са глатком поврпшном оставља на листићима хартије, с којима је у додиру, своје шећерне или смоласте супстанције. које образују латентну слику рукописа. Ово је Феномен невидљивог ирвцртавања. Да би се открила ова латентна слика, потребно је сагорети ове материје врелим гвожђем. и на овај начин добити риђо-угасите црте прецртаних слова пли линија. 2. Фалсификати аомоКу хемијских средегаеа. Да би отклонио — учинио да ишчезну — поједине црте рукописа, ФалсиФикатор се може корисно послужити оксалном киселином или раствором хипохлорита и т. д. Сва ова ова средства имају ту незгоду, што производе промену боје хартије на радираним местима. Ова нромена често је тако незнатна, да је за голо око невидљива, али ће је увек показати фотограФска плоча, која је за разлику у бојама много осетљивија од нашег ока. Извесна хемијска средства веома су препоручљива за изналажење трагова мастила, које заостаје у хартији и после извршеног ФалсиФиката; то су: сумпор амонијум и галска киселина. Под утицајем ових хемијских реактива, ФалсиФикована места постају јасно — црна, Једина је незгода у томе, што испитивани докуменат после њихове употребе постаје неупотребљив за доцнију манипулацију. Остаци мастила могу се још открити помоћу ФотзграФског увеличавања ФалсиФикованих докумената, пошто је ФотограФија, као што рекосмо, много осетљивија од обичног ока за разликовање боје. 3. Замена старих, и механичким или хемијским иутем отклоњених црта, новим цртама. У циљу ове замене, ФалсиФикатор пише делом по старим цртама, а делом по чистој хартији. Под микроскопом или на Фотографској плочи показују се веома јасно трагови старих црта, у загаситој боји; црте које су додате доцније, т. ј. после радирања, имају веома карактеристичан изглед на увећаном снимку; на местима

1 ) Прољесор полиције на универзитету у Лозани.

са којих је спољни слој ишчезао, хартија изгледа као хартија за упијање маотила. Ивице црта изрецкане су и зупчасте услед капиларности хартијних влакна. ФотограФије се у овим случајевима добијају помоћу ирозрачног заклона, а за овај се употребљује хартија натопљена вазелинским уљем. Фотографија нам још може помоћи, кад је у питању замена црта, да утврдимо: јесу ли две црте на истом документу писане у разним пернодима времена, и која је раније написана ? Хемијски процес, који се за ово употребљује, састоји се у премазивању осумњичених црта раствором киселина. Али ово средство има и својих незгода. Пре свега, његово извршење тешко је, а поред овога, после шест месеци или најдуже после годииу дана, стеиен отпора киселинама истн је код различитих црта: услед чега је и хемијска раз лика немогућа. И сама ФотограФија у овим случајевима даје несумљиво позитивне резултате само онда, ако се црте. које се испитују, укрштавају. У овом случају види се врло јасно како једна црта прелази преко друге, што значи, да је горња црта, т. ј. она која прелази, познија — млађа. Готово увек још се види, како се доцнија црта јаче или слабије губи у ранијој. Примери, које нам је проФесор Рајс навео за ове случајеве, неоспорни су. Поједини од њих реиродуковани су, у осталом, у његовомделу о судској фотографиЈи. 4. Фалсификати иомоАу коиирања и ирецртавања. И код ових ФалсиФиката фотографија је најпоузданије средство за констатовање иотине. Увећан ФотограФСки снимак документа, који је био прецртаван или копиран, представља више карактеристичних црта, као што су: положај више или мање вертикалан у коме је ФалсиФикат извршен, правилност линија, одсуство пуних и танких црта, нагомиланост мастила у малим црним тачкама на местима која одговарају местима на којима се перо заустављало за време прецртавања или коиирања. и најзад: фини , и кроз прозрачну харгију невидљиви потези, не излазе на Фотографији. 5. Фалсификати иомоћу аодражавања То је г. Алфонс Бертилон од кога позајмљујемо обавештења о примени фотограФије за упорећење рукописа. 'Греба пре свега, Фотографски прецртати докуменат који се испитује, и на овај начин добити његов Факсимил који би, на случај да се оригинал поквари, могао овај заменити. По овоме се документи за упоређивање — сравњење — ФотограФишу у дуплој природној величини. Добивени позитпвни снимци секу се на толико делова колико има речи. Ове речи прво се класифицирају према азбучном реду, затим према једнаким завршним словима и најзад према средњим словима (другомслогу више сложених речи). Захваљујући овој генијалној методи, омогућено је упоредно и озбиљно изучавање обе врсте докумената, које су предмет испитивања. И ако веома лако, упоређење ово често пута веома је деликатно. И поред тако