Policijski glasnik

БРОЈ 29

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 229

може ставити под исте одредбе тако грдну диференцију уприликама и околностима, каква постојп у животу јсдне мале сеоске општине и многољудног Веограда. Али, у ирилог овоме износимо и један нарочити доказ: 1899. године предложио је Министар Правде измену § 344. крив. зак. и како се из скупштинских бележака за ту годину види, овај законски пропис у пројекту је гласно овако: Ђ Ко какво лице у своју куКу ирими « у својим говорима и Министар Правде п Министар Унутрашњих Дела бранили су ову измену, којом се ишло на то, да се без разлике пријављује свако лице, мотивишући то тиме, што се ове измене чине искључиво због Београда и да се оне неће ни примењивати строго по мањим општинама. Али, народнн представници из унутрашњости, нарочито с обзиром на сеоске оиштине нису хтели примити овакву измену, већ су унели и речи »из другог места. ®, из којнх г. Протић сада изводи напред поменути прпнцин. Ако се хоће да зна намера закоподавчева, она је нрема овоме била, да се за Веоград установп генерално пријављивање, као шго то и стварна потреба изискује, за шга је најбољи доказ веК двадесетпетогодишње постојање обавезног општег пријављивања. Али г. Протић пде својим тврђењем и много даље. Он, на супрот нашем излагању, одриче у онште право полицијској власти, да према месним приликама у извесном месту прописује на.основу §-а 32(5. крив. зак. извесне нове одредбе о пријављивању, којих нема у закону и оглашује сваку такву наредбу за незакониту, налазећи, да се не може допустити ни у једној правно уре^еној земљи, да полицијске или општинске власти могу по својој вољи путем наредаба мењати и проширивати одредбе кривичног или ког другог специјалног закона. Ако би ово било тачпо, г. Протић би овим једним потезом збрисао »статистичко одељење" београдске општине, које је основано пре толико година по наредбама, које се оснивају на §-у 326. кривич. закона; огласио би све досадашње полицијске и општинске наредбе за лротивзаконе и утврдио би незаконитост досадашњег полицијског и судског рада у погледу кажњавања тих законом непредвиђених случајева непријављивања, којих по нашем сазнању годишње има просечно на 00 — 70. Али. ваљда није потребно ни напоменути, да ствар ни из далека није у тако критичном стању, како би према оваквом његовом тврђењу изгледало. Одредбу §-а 326. крив. зак. сматрамо ми за генерално овлашћење законодавне власти дато полицији и општннској власти, као представницима реда и безбедности у друштву, да, при овако разноликим и испреплетаним друштвеним односима, који се сваким даиом мењају и и све већма умножавају, — имају права, да прописују наредбе са општом законском обвезом и дејством, у колико какав случај не би био предвиђен другим законским наре1)вњима.

Вез таквог нрава полиција би изгубила свој гаЈзоп сГМге, јер не би била у могућности, због оскудице позитивних законских одредаба, у многим случајевима да сачува потребан ред или огарантује безбедан живот и неповредност имаовине појединаца, што је један од њених безусловних задатака свагда ц на свакоме месту. Такво законско овлашћење има свака полнција на странн. па га има и наша премаприроди својихпослова. Тај законски пропис даје, по нашем уверењу, права полицијској власти, да издајс и наредбе за пријављивање грађанства „у смотрењу реда и безбедности«, пошто смо напред утврдили, да полицијско делање у овом питању спада у област опште сигуриости. Само се те нарсдбе морају кретати у границама, у колико ннсу предвпђене позитивним законским одредбама, са којима не смеју стајати у контрадикцијн, јер се тек у том случају може сматрати, да су ове полицијске одредбе са свим новв одредбе. Овакв им свој нм радо м полициј ска власт нити мењ а законски смисао, ннти га ароизвољно проширује, већ то чнни пе нуном праву на основу генералног законског овлашћења, које би било илузорно, ако би с.о објашњавало на онај пачин, као што то чинп г. Протић. Са правнпчког је гледишта то толико јасно, да није потребно износити и друге аргумептације. Ну, да би ствар у сваком погледу била јасна и рашчишћепа и да не би и даље постојала установа, којаје заснована на логрешпом законском разумевању, ако би било тачно гледиште г. Протићево, ми смо вољни да одмах ставимо иитање уредништву »Полицијског Гласника® са молбом, да нам у рубрици „Поуке и обавештења« да службеног одговора на ово: 1., Сматрали Уредништво, да се §-ом 326. крив. зак. могу пропнсивати полицијске наредбе о пријављивању грађанства за оне случајеве, који претходно нису предвнђени у осталим позитивним законима, или не? 2., Ако сматра, да бн такве наредбе биле незаконите, како оно објашњава постојањо „статистпчког одељења® у београдској општпни и досадашњу праксу полицпјских власти, по којсј је она натеривала грађане да се пријављују, па их чак и кажњавала у противном случају, и 3., Шта мисли Уредништво да би у томе случају требало урадиги, односно повраћаја досуђених и наплаћених казна појединих лица, који су за ово време неправично и незаконито осуђени и кога сматра за одговорног за све то ? Ово је потребно у толико пре, што би се путем оваквог објашњења можда снаслн грађани за у будуће од даљег кажњавања и кињења због непотребног пријављивања. Нека та објашњења гласе како хоће, тек ми искрено изјављујемо, да не бисмо желели, да будемо у положају оног лица, које би убеђено г. Протићевим објашњењем намерно пропустило, да пријави извесно лпце п тиме се изложило казни, па ма употребило и сву његову правну аргументацију.

'Гом објашњењу не придајемо толнко важности у погледу уређења тог одељења за пријављивање у колико то чинн г. Протић. Не чинимо то с тога, што сматрамо, да је са свим сноредна ствар, да ли ће се одељење установити путем полицијских наредаба, при чему и сада остајемо, или путем закоподавним. Главно је, по нашем мишљењу, да се стекне уверење, да је такво одељење потребна и корисна установа, а кад се то зна, није тешко изабрати законити пут за његово усгановљење. На ово смо вишс узгред скренули пажњу, док му г. Протнћ придаје највећи значај, што је, верујемо, такође погрешно. А сада да се вратимо цитираном ставу. На супрот објашњењу г. Протићевом, њега треба разумети тако, да код нас полиција није предвидела пријаву: дипломатских лредставника сграних држава и њихове лослуге, активних официра, жандарма и војника, лица која болују у болницама или сганују по интернатима и азилима, осуђеника по казненим заводима и но другим затворима и т. д. и т. д. Ове административне одредбе предвиђене су код добро уређених држава, а у интересу што бољег и тачнијег извођења овог питања у нас, ми смо скренули пажњу на њих, о чему смо доцније нарочито п говорнли. Оваквим погрешним објашњавањем овога са свим јасно написаног става г. Протић нас све више убеђује у то, да он није озбиљно ни прочитао нашу расправу, јер се иначе никако не да објаснити, откуд тако мало верзираности у ономе, чега има у књизи. Овим завршујемо свој одговор и ако бисмо се могли дотаћи и неких спореднијих замерака и резоновања г. Протићевнх, као што су замерке о стварању одељења за пријаву, коме би се као локушају противио закон о устројству Управе града Београда; затим о његовом предлогу измене §-а 344. крив. зак. и т. д. који су самим досадањим излагањем и њиховом слабом одбраном и без нарочитог објашњења лишени сваке стварне вредности. На крају морамо од своје стране учинити још једну замерку г. Протићу, као нашем старијем колеги. Када је поред мотива за писање критике исгакао и то, да ће иаш рад подврћи стручној оцени, ред је био да подједнаку пажњу обрати како на рђаве тако и на добре стране, ако их има, те да критика не изгледа пристрасна п тенденциозна, изношењем само онога, што по њеном мишљењу ваља напасти. Нама можда и пије стало до тога, али таква појава, да се радницима, који се труде да у нашим нерасветљеним иолицијским питањима учине кораке, ради њиховог разрешавања и усавршавања, чине неоправдане смегње и да се у место ободравања предусретају овако саркастичним оценама, налазимо, да неће добро утицати на остале младе раднике, које наша служба и сувише потребује. Васа ЛазаревиЂ.