Policijski glasnik

СТРАИА 252

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 32

Хтео не хтео, зубни је лекар морао следоватн захтеву свога пацијента. Исти тај зубни лекар оада је пред истражном влашћу изјавио, да је онај код Мориса нађени вештачки, искривљени зуб онај исти, који је он пре извесног времена израдио и уметнуо у Блакбурнову вилицу. Та сведоџба зубнога лекара толико је поразила и дирнула доктора Мориса, да је дело потпуно признао. Он је био дозвао Блакбурна у свој стан, отровао га и тело — леш му изгорео у кујнској пећи. Приликом утврђења идентичности може се имати посла са природном смрћу непознатога лица, са несрећним случајем или са злочином, али увек ваља имати на уму и сетити се свих момената, којп могу послужити као полазна тачка или као објашњење датога случаја. Не треба заборавити ни случаје, кад после каквог злочина остану огризине на воћу, хлебу или томе подобном, како то може повољно - послужити истражнику да дође до истине. Као што се из свега горњега може увидети, има врло много случајева, где у раду не може иследник да дође ни до какве полазне тачке и где му сва остала трагања остају без успеха, ге мора звати у помоћ зубнога лекара. Његова пак задаћа у таквим случајевима састоји се у главном у томе, да утврди све евентуалне особености вилица и зуба, а то ће њему бесумње много лакше и јасније бити, него судскоме лекару, који има да обрати пажњу на много других момената. Д. В. Бакић.

01Е УЕВВВЕСНЕОЕШШ1М ббТИСНЕИ ЕШРА I Вапв. — 01е СпшшаИШ с!ег Ва1кап1аиЛег. уоп Ог. АгпоШ Шас11ег. (нАСТАВАк) Напротив код тешких деликата противу својине висока циора поврата може се сматрати као сталан Факт. Та категорија кривич. дела претпоставља највећим делом злочинце из навике и ло позиву. Што се тиче везе личних односа са повратом биће речи, када се буде говорило о субјективним моментима криминалитета. Статистички годишњаци садрже поједине податке о томе, колико је деликата извршено са саучесницима а колико без учесника. Према тим подацима излази да је у периоду од 1899—1905. у више од 20 проц. (дакле петина) свију кривичних процеса учествовало више учинилаца у извршењу кривич. дела. 13. — Оашти односи. (Дене животних средстава и криминалитет. Привредне и криминалитетске кризе. Утицај годишњег времена.) 0 утицају привредних Фактора на криминалптете одавно постоје разна мишљења. Нери писци одричу просто сваки утицај овим Факторима, док други (нарочито ОеогЈЈ Мауг) сматрају, да цене жита утичу на деликте- противу имаовине па чак и на деликте лротиву личности. Ска-

кање цена житу повишава деликте противу имаовине, а смањује деликте противу личности и обратно. Међутнм и када се призна овај утицај појављује се и сувише тугаљиво техничко питање о томе, на који се начин јавља привредни утицај. Од колебања цене жита не трпе сви редови једнога народа; оне не погађају подједнако и продуценте и консументе. У ранија времена слаба промета и индустрије била је јача зависност кривич. дела од цена жита. Данас одлучују општи односи привређивања, те је с тога научно у опште коректније говорити о закону упоредности изме^у тешкоће исхране и крађа него о закону упоредности између цена жита и крађа. Зависност криминалитета противу имаовине од економских прилика, нарочито од цена животних средстава, претежно је динамичка, а не интезивна, т. ј, хармонија курва почива више у временом слагању колебања. него ли у равномерној интезивности промена. То се утврђује и упоређењем кретања деликата са кретањем цена жита у српској статистици. Са тим ценама показују истина крив. дела противу имаовине слагање у променама кретања, али никакво слагање у погледу јачине ових промена. Напротив, курве кретања цене кукуруза и деликата противу имаовине иоказују скоро непрекидну упоредност. Од појединих кривичних дела курва крађа показује највеће слагање са курвом свију деликата противу имаовине. Слично тече и кретање разбојништава. Што се тиче шумских кривица чак и код њих највише и најниже тачке слажу се са највишим и најнижим тачкама цене кукуруза. Осцилације правца кретања оне курве која показује цену кукуруза, крећу се скоро равномерно са курвом деликата противу имаовине. Ово вреди нарочито за време до 1900. год. а од тада иду курве управ противно. Ово неслагање од 1900. год. \У. објашњава напредовањем у привредном развијању, са којим отоје у тесној, природној вези и колебања цена. Остаци натуралне привреде почели су ишчезавати, а новчана привреда доспева до пуног развитка. С друге стране опет светско тржиште врло јако утиче на ток цене, тако да она у првом реду престаје бити употребљиво мерило за привредни положај једне земље. О утицају привредних криза за Србију слуши као доказ 1895-та година, у којој се десила јака привредна депресија. Велика градобитина (поред 1892. најзнатнија у овој периоди) и рђава жетва биле су први узроци ове кризе, која се појачала још и том околношћу, што је између Србије и Аустро-Угарске дошло до жестоког царинског рата, у токукогаје била дуго време затворена граница за српски извоз. Али ипак опште пењање злочина у 1895. год. нема свога узрока једино у економској кризи. Високе циФре' криминалитета од ове године дошле су делом и услед политичке кризе из 1894. године. У првом реду ипак је стојала економска криза: то се види из силног прираштаја деликата противу својине. Ова критична — 1895. год. показује највећи

апсолутнц број осу^енихлицазбог кривич. дела противу имаовоне (2414) и том броју раван је само број из 1898. год. у којој је опет годинн била највиша цена жита (13*10 кукуруз. 19*94 пшеница). Овај прираштај најинтензивније је изражен код разбојништва и крађе, а нарочито код квалиФициране крађе; код ових деликата највиша тачка поклапа се са привредном критичном годином. Али и други деликти показују знатан прираштај. Деликти противу личности достигли су такође у 1895. год. највиши број осуђених (1727), коме је приближан само број из 1894. год. (1612). На сваки начин да треба увек имати на уму да се више од петине осуда тиче дела, која су извршена у претходној години. Критична 1895. год. показује још један нарочити у статистици познат моменат, а тај је : апсолутна и рслативна повишица криминалитета жена. Те године такође је и релативни криминалитет малолетника достигао врхунац кретања. Што се тиче закључака о утицају годишњег времена на криминалитет, о њима се може мало што рећи, јер су са оскудице података непоуздани и у главноме су сведени на опште априористичке закључке, па их као мање важне не мислимо овде приказати. * * * Завршујући приказ о објективним моментима српског криминалитета, ми ћемп учинити неке приговоре овоме делу. И ако је \У. дао повољно мишљење о српској статистици, ми смо ипак склони веровати да су многи подаци нетачни, знајући како су они и са колико 'савесности и брижљивости прибирани бар у раније доба. Али ипак за већину података може се рећи, да су толико приближни, да су се на основу њих могли чинити крупнији и општији закључци. Изгледа да је и сам писац осећао непоузданост понеких података, јер његов рад у опште чини утисак врло опрезног оперисања. То је и дало повода, те је овај рад у научном свету већ наишао на неповерљив пријем. Ми смо били у могућности, да пишчеве податке о паљевинама и убиствима за 1905. год. упоредимо са несумљиво тачнијим подацима, који се од те године редовно воде у антропометр. одељењу министарства унутрашњих дела и то упоређење даје ову разлику: ХУа А1ег: Паљевина: 725 — од тога пронађено 155. Убистава: 000 — осуђених те године 266. Антроиометријско оделење: Паљевина; 578 од тога пронађено : 84. Убистава: 547 од тога пронађено: 481. Као што се види разлика у броју кривичних дела је велика, али циФра пронађених паљевина по подацима антропометријског одељења (84) још је неповољнија по нас, јер она казује да није пронађена ни */, свију паљевина, док је по \\Г.-у пронађено више од х / 5 тих дела. Закључци овога писца, који се тичу статистике паљевина и убистава у Србији, по готову су са свим произвољни и