Policijski glasnik

ВРО.Т 45

ПОЛИЦИ.ЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 357

А. Ривијера, говорио о полицији у Холандији. Организација холандске полиције, по тврђењу говорниковом, доста је слична организацији полиције у Француској, само што се ни мало не бави политиком, нити води рачуна о „нашим" и „вашлм®. У Холандији постоји, на првом месту, жандармерија. организована по бригадама. То оу војници, који зависе од министра војног, и који су потчињени војничкој дисциплини. У служби су одлични, а и на масу имају великог утицаја. Жандарми, који не покажу довољно склоности за полицијску службу, враћају се у војску, одакле су и узети. На овај начин жандармерија је увек састављена нз органа по избору. Поред ових жандарма војника, у Холандији постоје, као и у Немачкој, локални жандарми, који су расути по целој краљевини- То никако нксу војници, нити су им шефови Официри, нити станују у заједничким касарнама, већ у својим домнцилима, као и обични грађани. Према овоме, они би се готово могли назвати чиновницима. И ова жандармерија веома је корисна, нарочито у пољима; жандармн живе у средини грађ"гћза, и с тога их познају врло добро; политиком се никако не занимају. Ове две Врсте жандарма сачињавају у Холандији краљевску или државну полицију. Поред ове, постоји и општинска полиција, коју сачињавају полицијски агенти и пољски чувари. Надлежност ових органа ограничена је искључиво на општину којој припадају, али по овлашКењу министра нравде они могу делати и по целој територији у материји злочина, преступа и иступа. Општинску полицију издржавају саме општине. Г. Грима.нели — У главноме, то су три полициска органа ? Г. Енгелен. Сасвим тачно. Два зависе од државе : жандарми војници и локални жандарми (поставља их држава а плаћају општине), а трећи (полицијски агенти и пољски чувари) искључиво од општине. Г. Гриманели — Ко поставља жандарме ? Г. Енгелен — Жандарме војнике по« ставља министар војни, а локалне жандарме минстар правде. Г. Преео — Јесу ли локални жандарми униФормисани? Г. Енгелен — Јесу. Изузетак чине само они, који надзиравају лов и риболов. Г. Шариантије — Могу ли се пресвлачити и .радити службене послове у цивилном оделу ? Г. Енгелен — Могу. Г. Шариантије — А могу ли то чинити и жандарми војници ? Г. Енгелен — Могу, само не знам да ли смеју то чинити по својој сопственој иницијативи. У сваком случају, ако само интерес службе захтева, они се пресвлаче у цивилно одело. Ова промена одела чак је и обавезна у извесним случајевима. Тако н. пр. према новом холандском закону о малолетним кривцима, који се у пракси показао толико користан, окрив-

љене малолетнике спроводе увек жандарми у цивилу. Г. Пол Кан , адвокат при апелационом суду, поводом ранијег говора о жандармима у Немачкој, излаже у кратко организацију полиције у Немачкој, и вели: У Немачкој има три врсте полиције. На првом месту долази жандармерија, која се искључиво регрутује међу одличним подоФицирима сталног кадра. Она је надлежна и за вароши и за поља, и од неоцењене је користи. Жандарми су активни, патролирају веома много ихватају много више скитница но Француски жандарми. Они су у државним рукама органи царства — а не иојединих савезних држава. Према овоме, њихова надлежност простире се на целу територију царевине. Другу полицпју сачињавају шуцмани. који постоје по варошима и врше превентивну и репресивну полицију. И најзад, у пољима постоји трећа врста полиције — пољски и шумски чувари. Органи ови актнвнији су од Француских пољских чувара, јер су млади људи и узети из војске. Полиција ова, и ако није савршена, даје озбиљне резултате. Поред свега овога постоји још и Одељење Опште Сигурпости за вођење пстрага. Сви говорници сложни су у томе, да пољска полиција у Француској није добра, и да је треба реорганизовати, само што се не слажу у начину ове реорганизације. Од нове пољске полиције тражи се да врши најразноврсније службе: да осигурава јавну сигурност, да извршује судске налоге, да пази на сумњиве личности, да служи као оружана сила и т. д. а ово је немогућно. Са ових разлога г. Кан је мишљења, да треба створити више врста полиције, са више разних организама, јер су службе, које се захтевају од пољске полиције, веома разнолике, те их с тога не могу ни вршити исти агенти. По његовом предлогу нову полицију треба да састављају: 1. Жандармерија, која би имала за дужност да се стара о јавној сигурности по путевима и у пољима; да потпомаже пољске чуваре или њихове заменике, и да хвата злочинце и преступике. 2. Пољски чувари, који би имали за задатак да се старају о сигурности по селима, да предупређују кривична дела и констатују, међу првима, њихово извршење, и најзад 3. За вођење истрага и извршење судских налога потребан је н трећи полицијски елеменат, онај одељења опште сигурности са покретним бригадама, које би могле слободно циркулисати и, према потреби, обраћати се за помоћ суседним бригадама, жандармеријн и пољским чуварима. На овој основи доћи ће се брже до решења питања. Само један полицијски орган, по мишљењу говорниковом, неће никад моћи са успехом обављати толике разноврсне и деликатне дужности, које би му закон поверио. Овим је г. Кан завршио свој говор, после чега је председник изјавио, да је

ова дуга дискусија унела у дискутовано питање множину инФормација о манама и недостацима француске полиције, али да нпје успела да нрецизно одреди лек за лечење констатоване болести. У Француској постоје три полицијска органа, дакле као и у Немачкој, те се с тога, с обзиром на оно гпто је казано о немачкој полнцији, не може закључити да зло у Француској полицији долази због одсуства једне врсте полицијских органа. То није број полицијских органа који Француској недостаје, већ зло потиче отуда што већина ових органа рђаво Функционише. Прва сигурност, чију потребу осећа цео свет, јесте лична. Она, као и имовна сигурност, нарочито су угрожене у пољима. Наши управнаци имају дужност да свакога довољно заштите, а на нама је да им покажемо пут и начин којим ће ово најбоље постићи. Опште је мишљење, да ми немамо пољске полиције, и да је треба организовати. Али, ово је само негативан закључак до кога смо дошлп. Потребно је, међутим, да ми дођемо и до једног позитивног закључка, и да кажемо: »Ми вам у главноме саветујемо ово. <( Најбоље студије и опсервације непотпуне с.у без закључака. (НАСТАВИЋЕ СЕ) Д. Ђ. АлимпиЋ.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО БРАЂА ПЕЛИСИЈЕР ИЗ ЗАБЕЛВЖАКА ЈЕДНОГ ФРАНЦУСКОГ ДЕТЕКТИВА Господин Фердинанд Пелисијер, трули богаташ, био је сопственик једне трговине у улици ИаГауеИе. затим једне виле у Разау и читавог туцета правих касарни за издавање под кирију у кварту 1а VIПеМе. Он је свако вече седео за својим резервисаним столом у СотесНе {гапдагве, а за тим још и по један сат код ГНепш(;е-а недалеко од северне железничке станице. Није био више млад, није се женио, и није знао ни за какво веће задовољство него да седи у позоришту, а по том да са неколико пријатеља проведе краће време у паметном разговору. Једнога је вечера опет тако седео код ГНегтИе-а и причао своме друштву, како му предстоји изненадна радост: његов брат Антоан, који већ 25 година живи у Хуаску у Чили, изгубио је супругу и намерава да се стално настани у Паризу. Антоан сада распродаје своје непокретности и кроз кратко време биће већ у Паризу. Шест недеља после тога вечера био је Фердинанд Пелисијер извештен, да му је брат отпутовао из Хуаска за Сан Франциско. и да ће потом преко Њујорка —■ Сутамптона за Париз; за четрнаес /г дана мора већ бити ту. »То је красан младић® причаше Фердинанд, »и он мора постати сталан гост за нашим столом. Уверен са.м да ћете га сви заволети. Баш сам љубопитан, да ли се што променио. Његова је иоследња