Policijski glasnik

ВРОЈ 46

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 363

а) Кад више околности тек једна с другом у друштву чине основ подозрења, кад се, дакле, основ подозрења доказује опет основима подозрења, онда се свака од тих околности има узети доказаном ако их посведочи по један и то различит сведок, па онда и основ подозрења који се добија стицајем више таквих околности (§ 239 други одељак). Оваких околности мора бити најмање две. Овде је важно да сведоци буду различита лица а не једно. Ако би, нрема томе, један сведок посведочавао више околности, које заједно дају основ подозрења, то се том једном сведоџбом не би ни те околности ни основ подозрења сматрали доказаним. Тако н. лр. ако би један сведок посведочио да је видео оптуженог где иде к месту на коме је извршено убиство; за тим ако исти сведок сведочи и то да је оптуженог видео како се враћа од места на коме је убиство извршено, то се основ подозрења: да је оптужени у времену извршења дела био на месту на коме је дело извршено, не би могао узети доказаним стога, што један сведок посведочава обадве околности које дају поменути основ подозрења, али би се он сматрао доказаним кад би обадве околности посведочавала два разна сведока. — Да више околности могу дати један основ подозрења, потребно је да се оне међу собом подударају и да једна другу допуњују и поткрепљују. б) Сведоџба једног сведока довољна је за доказ једног основа подозрења, кад противу оптуженог постоји већи број основа подозрења него што то закон (§§ 237, 238) тражи, па би сваки основ подозреп.а од по једног и то различитог сведока био осведочен (§ 239 трећи одељак). Сведоџбе ових сведока морају имати све услове који се траже за вредност једне сведоџбе (§§ 229, 230, 231). Ако н. пр. закон тражи три основа подозрења за потпун доказ, а противу оптуженог има четири или више, то се сва четири основа подозрења имају узети доказаним, ако сваки од њих угвр^ујо по један и то различит сведок. (наставиће се) Д-р Бож. В. Иаркови+1

Шта ее не може узети у попие за извршење еудеких одлука? (Објашњење § 471. судског поступка у грађанским парницама.) I. Општа посматрања. 1. Велики број судских одлука у грађанским парницама садржи осуду тужене стране на задовољење тужиоца, т. ј. испуњење онога, што је тужбом тражено. Изричући осудом ову заповест туженоме, суд у исто доба завршава једну Фазу судскога рада у дотичном спору, извиђање и суђење, и ствара основ за нову Фазу, извршење или е?зекуи ,и ]у судске одлуке. Предмет извршења једне судске одлуке јесу личност дужникова и његова имовина (у ширем смислу: телесне ствари и права, која имају имовинске вредности). Њих, дакле, егзекуција обухвата, на њих је она управљена. Што се тиче личности дужникове, као предмета за извршење осуде, противу дужника изречене, она у данашњем праву, на супрот старијем, 1 ) само у толико долази у обзир, А ) И то не само римском већ и германском [в. исцрпну студију Ног1еп, (11е Регзопа1ехеси1:1о ј т ОезсћЈсћЂе ипс1 Бо§та, две свеске, нарочито за римско (стр. 17. и сл.) сгарије право, по коме је дужник, у циљу принуде за плаћање дуга, могао бити не само хапшен, у ропство продаван него чак и живота лишен].

што се дужник може затворити у циљу, да се од њега изнуди извршење оне радње, на коју је осуђен, а која је чисто личне природе, те је не може неко други о трошку осуђенога извршити. 2 ) Сем тога и у томе, што се дужник може лишити слободе, кад предузима оне радње, које су му по извршној судској пресуди забрањене, или неће да трпи оно, што је такође по извршној судској пресуди дужан трпети од стране тужиоца. 3 ) 2 ) В. § 354. аустр. уредбе о извршењима од 1896., који гласи: (( Потраживање да се изврши нека радња, коју не може неко трећи извршити, и чије предузимање у исто доба зависи искључиво од воље обвезанога, извршује се на тај начин, што се обвезани на захтев принуђава на извршење радње од стране суда^ новчаним казнама или затвором, чије трајање скупа може изнети шест меееци.» В. и §. 888. немачког грађ. суд. пост. Но § 496. други одељ. нашег грађ. суд. пост. у оваком случају враћа се тужитељу пресуда, са назначењем од стране егзекутивне власти, зашто се није могла извршити (дакле за то што осуђени дужник није по позиву власти хтео да изврши чисто личну радњу), ако није пресудом уједно решено, колику ће накнаду осуђени тужитељу дати, ако не би хтео посао урадити. Према овоме у нашем праву нема у одредбама о извршењу нресуда изрична прописа о томе, може ли се осуђени на испуњење неке чисто личне радње принудити новчаном казном и затвором. Ипак ја мислим да је таква принуда и по нашем законику о пост. суд. могућа. Тужилац може тражити да се тужени осуди на извршење чисто личне радње (на пр. да изради погођену слику, да напише уговорену приповетку, да пева у позоришту] и у исто доба захтевати, да у пресуди буде означено, да га полицијска власт као егзекутивна може на извршење дужне радње принудити новчаним казнама или затвором до године дана Ово изводим из §§ 300., 301. и 353. у вези са § 2. грађ. суд. пост. Полагање откривајуће заклетве по пресуди такође је чисто лична радња дужникова, на чије се извршење дужник може средством затвора принудити, и по аналогији из дотичног §-а имају се и други слични случајеви решити. Наравно да тужилац може на место таке принуде захтевати према § 496. II одел>. накнаду штете. Овакав начин принудног извршења грађанске судске пресуде није у противности са чл. 12. Устава, по коме се казна може установити само законом и применити једино на дела, за која је закон у напред рекао, да ће се том казном казнити. Јер овде је у овом члану Устава говор о казни и кажњавању грађана, дакле о ираву државе, да учиниоце извесних, по државу и државни поредак опасних, дела казни; њено се право оснива на кривичном законику и држава може само за она дела учиниоца казнити, за која је на то законом овлашћена. Ту је, дакле, казна одмазда учиниоцу за учињено противправно дело, извесна штета на слободи и имању његовом, која му се због учињеног дела наноси. Међутим кад се неко судском пресудом у грађанској парници осуђује на новчану казну или затвор у циљу принуђења на извршење грађанске пресуде, онда није у питању право државе на кажњење, већ ираво ириватнога лица да му држава од осуђенога изнуди испуњење његовог потраживања. Осудом на плаћање новчане казне и стављањем у притвор не вређа се ни једно правно добро осуђенога, пошто се тиме иде само на то да он изврши ону радњу, за коју је по правилу већ неку корист од тужиоца примио, и пошто од осуђенога увек зависи да извршењем дужне радње избегне казну, а то код јавне казне није случај. 3 ) В. § 355. аустр. уред. о изврш,, § 890. нем. грађ. суд. поступ. и§ 495. нашег грађ. суд. пост. По § 355. аустр. уредбе о извршењима може дужник, који је осуђен да извесне радње не предузима или да трпи извесне радње тужиоца (на пр. да овај прелази преко тужиочевог имања), бити на то принуђен од егзекутивног суда новчаним казнама и затвором до године дана. Оваког изричног прописа нема у нашем законику о грађ. суд. поступ., чији § 495. који такав један случај предвиђа, не прописује санкцију у њему садржине законске одредбе. Шта ће, дакле бити, настаје питање, кад дужник неће да трпи извесне радње тужиочеве или предузима према тужиоцу оно, што по пресуди не сме предузети? По моме мишљењу може се тужиоцу тада на основу прописа казн. зак. дати заштита његовога права, дакле тужени принудити на извршење пресуде. На пр. тужени је осуђен да не сме према тужиоцу предузимати радње означене у § 37 5. а. II одел>. Учини ли он противно пресуди, биће кажњен по том зак. пропису. Или на пр. случајеви из§. 375. У оваким случајевима тужени се кажњава, истина, због постуика кажњивог по казнен. зак., али тиме се посредно извршује и грађанска пресуда, по којој тужени према тужиоцу дотичне кажњиве радње није смео предузети. У осталом и у овом случају може тужилац тражити да се пресудом грађанском тужени осуди на непредузимање дотичне радње или на трпљење извесне радње од стране тужиоца с тим, да се каже, да се извршење пресуде може од туженога изнудити новчаном казном или затвором, за чије оправдање важи оно, што је у примедби 2-ој казано. Сем тога остаје му, наравно, право, да тражи накнаду штете, — ако ју је претрпео — због неизвршења пресуде.