Policijski glasnik

ОТРЛНА 366

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 46

вечером или ноћу иКи кроз извесне улице. Један тамошњи проФесор мисли, да тешко има једне куће у Чикагу, у којој није у току прошле године извршена опасна кра^а. Може то бити и претерано, али ипак може послужити за илустрацију постојеКег стања. У истражном затвору у Чикагу (Соок соип1;у јаПз) поступа се са затвореницима, као по заводима где се осуђеници баве по ходницима и т. сл., само што је томе дат неки облик система. Директор тога затвора овако излаже своју теорију: Он заступа гледиште, даје међу истражним затвореницима 15 ироцената потпуно покв.чрено ц од штетног утицаја на остале затворенике. Дал>е су по његовом мишљењу 25 процента лако подобни да подлегну добрим упливима, док су 60 процената индиФерентни и подложни разним утицањима. Његова тежња није, да утиче на затворенике застрашавајући их строгом дисциплином и грубим казнама, већ благошћу и љубазношћу; привилегнјама хоће да повећа онај проценат 25 добрих, а да ослаби проценат 1> рђавих. Ко се неће да повинује, томе се одузимају све привилегије, У те привилегије убрајају се: основна настава и војничко вежбање за малолетнике; за тим за све затворенике: употреба богате библиотеке, затвореничко удружење („Мога1 Јтргоуетеп! АззомаИоп«) и заједничке забаве са певањем, декламацијама, причама, дијалозима и играњем. Сем тога издаје се и један часопис у томе заводу. (наставиће се) Д. В. Бакић.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I I Суд општине чачанске, актом својим Бр. 10.993, пита: 1. Код овог суда постоји тужба противу два жандарма овч. одреда за дело из § 348. казн. закона. Моли се уредништво за објашњење у првом наредном броју, је ли суд овај надлежан да по овој тужби предузме ислеђење према туженим за ово дело, кад по § 4. полиц. уредбе општине извиђају и суде све кривице из Ш части крив. зак. у коју долази и дело, за које се жандарми туже, — или не, или тужбу противу њих дату по § 6. полиц. уредбе има послати њиховом командиру на даљи закони поступак, и 2. Код овог суда по званичној дужности предузета је истрага противу једног радника за дело из § 359. т. з. казн. закона. Службеник општински, који гаје за исто реФерисао, и ако је на дужност заклет, у ре®ерату своме позвао се и на сведоке, који ће дело утврдити. Именоване сведоке суд је испитао, и када је у смислу §§ 112. и 113. кривич. суд. пост. над њима хтео извршити заклетву, један сведок и ако је пред иследним сведоцима изјавио, да се на исказ

може заклети, категорички је одбио да се на дати исказ закуне, велећи да нема тога, ко га може натерати на заклетву, из чега се јасно изводи, да он зна о ствари да сведочи, али неће истину да каже. Моли се уредништм за објашњење: има ли право суд према\ овоме сведоку употребити пропис § 100\ кривич. суд. пост., или не, кад у полицЦјској уредби за овако што није предвиђе^а казна'? —- На ова питања одговарамо: 1. По члану 1. закона о жандармерији, жандарми су саставни део војске сталног кадра, и према томе они потпадају под војну дисциплину и војно судство, по одредбама дисциплинске уредбе и војно-судског закона, за све кривице, које учине док су под барјаком и у служби. Како се и по § 24. полицијске уредбе војницима, у овом случају жандармима, суди од сгране грађанских власти само за кривице које учине док су на одсуству, а овде није тај случај, то како тужбу тако и акта досадашњег извиђаја треба послати командиру одреда, па ће он даље учинити што треба према својој надлежности, и 2. Наређења § 100. крив. суд. поступка односе се на извиђај злочиних и преступних дела а не и на иступна. За Ш част кривичнога законика важи као поступак полицијска уредба. Она у своме § 35. сгавља у дужност сведоцима, да власти кажу истину и оно на шта се могу заклети. Али ако ово неће да учине она не прописује начин, како ће се сведоци нагнати на заклетву. Како, међутим, сведоџба сведока не вреди ако није утврђена заклетвом, бар у оним случајевима, кад је осумњичена извесним околностима, онда је заклетва неопходно потребна. Према томе мора се наћи начин, да се сведоци нагнају на заклетву. Под разложном претпоставком, да сведок неће да се закуне због тога, што није казао истину, треба у свима овим случајевима узети да је лажном сведоџбом ишао на то да обмане власт, и предузети истрагу за дело из § 359. т. ј. кр. закона. Ако сведок после овога положи заклетву, онда је дао доказа да није имао намере да обмањује власт те се неће ни казнити, а ако то не учини, онда је потврдио постојање дела и треба изрећи осуду, у ком случају, његопа сведоџба за дело, по коме је ову дао, не би требала да има вредности. Ово је, признајемо, једна незгодна мера, али опет од оних, које ће сузбити и лажно сведочење и тврдоглавство поједк наца. II Суд општине брзо-паланачке актом својим Бр. 4099, пита: »Општина ова има у овд. варошици један плац заграђен оградЈм, који је дала под закуп. Закупцу су чиниле штету у усевима кокошке околних комшија. Он је код

усева на два три места метнуо иројино брашно помешано са содом за прављење сапуна. Једном комшији од тога полипсале су кокошке, и он тражи да се закупац казни и да му накнади шгету. У тач. 14. § 375. крив. закона одобрено је да закупац може кокошке побити ;може ли се на ово применити и тровање, — ако не може онда по коме би се §-фу крив. закона имао закупац за ово казнити, да ли по § 179. под а крив. закона, или ком другом. Част је суду учтиво умолити уредништво за објашњење." — На ово питање одговарамо: Ако се утврди, да је закупац општинског плаца опомињао суседе да своје кокоши затворе и чувају, како му не би правиле штете, па они то нису хтели учинити, онда је он имао права да их побнје у смислу пооледњег става § 375. крив. закона. Који ће баш начин изабрати да то учини — да ли пушку или отров, то је ствар његовога нахођења, у колико само од начина извршења не би могло бити опасности за другога. Ни у ком случају овде не стоји дело из § 119. под а, јер он тражи да је у питању људски живот, а не животиња. У осталом нека суд прочита и објашњење дато општини драгобраћској у бр. 13. »Полицијског Гласника 11 за 1907. годину под II, па ће му ова ствар бити јаснија. Ш Један општински деловођа пита: 1. У овој оиштини, извесно лице осуђено је на три дана затвора за дело из § 375. а. крив. закона, и нресуда је извршном постала. Ово лице долази у ред поштенијих и отменијих грађана у овој општини, па зато сматра за увреду части и понижење, да овај рок казне одлежи у затвору, но тражи код опшгинскога суда, да му се казна затвора замени новчаном казном, јер би га вели било срамота пошто до сада у затвору није било. Молим уредништво да ми изволи објаснити. 1. Да ли се пропис § 315—318. кривичног закона, може у замени новчане казне, примењивати и на осуде изречене горњим §- фом , или се казне затвора могу по пропису §§ 315., 316. и 317. кривич. закоиа, и имају примењивати, — само код опнх лица, које је општинска власт по званичној дужности, а по части трећој кривичног закона, на извесне казне затвора осудила. Пресуда ће ова у скоро да застари, с тога ће изволети уредништво у што краћем року одговорити. 2. Иостоји случај често, да извесни школски одбори основних школа, изричу казну новчану над ђачким родитељима, за изостанак своје деце — ђака од походе школе, а по закону о народним школама; па када управитељи школа, спроведу акг општинском суду, односно председнику школског одбора на извршење казне у законом року, поједини кметови при наплати ових казни