Policijski glasnik

ВРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 383

Да би се ово постигло треба да је и полиција према публици предусретљ.ива и благонаклона. Признати се мора, да и најбоља правила и најсавршеније организације не искључују погрешке и неумесне испаде полиц. органа ирема публици, јер су и ови ипак људи, снабдевени још због постигнућа својих задатака проширеним правима и оружјем, те се погрешке не даду апсолутно отклонити. Али најбоља и најсигурнија предохрана од погрешака у службеној дужности налази се у квалитету полицијских службеника. За полицијску службу треба да се употребе само она лица, која су поред осталих потребних услова мирна и одмерена и која душевно и телесно стоје на висини захтева службе. Прекорачења права полицијских службеника треба одсудно сузбијати, јер ови морају увек имати то на уму, да су они ту р«ди заштите заједнице и да при своме службеном делању са особитом пажњом воде рачуна о правима и интересима оних, противу или за које интервенигну. Жив. А. ЛазиЋ

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА

Учињена су нам ова питања: I Суд општине дреновачке актом својим Вр. 1561. пига: »Ћирко Миленковић, бив. теж. пз Дреновца, пресудом суда општ. врбичке Бр. 681., од 8. марта 1888. године, осуђен је да плати 168. дин. главног дуга са 12 п / 0 год. интереса од 20. јула 1874. год. до наплате, Милутину Голубовићу, овд. За време живота дужника Ћ,., власт је више пута покушавала да наплату горње осуде изврши, али пошто он није имао имања преко оног, што му као земљоделцу §. 471. грађ. суд. поступка штити, то је пресуда остала неизвршена све до марта ове године. У марту месецу ове године, дужник Ћ. умро је. По себи није оставио никакве непооредне наследнике, те је пад његовом заоставштином образована маса, а за наследнике његовог имања решењем неспорног судије књажев. првостепеног суда, оглашена су његова браћа. Чим је образована маса, повериоц пријави дуг старатељ. судији, те судија у решењу услови наследницима обавезу: »да наследници Н. пдаге аризнати дуг 168 динара и т д." Пошто наследници нису хтели дуг да плате добровољно, то је поверилац поднео пресуду суду на извршење. Позвати наследници Ћиркове масе изјавили су : да оии пристају да плате тражени дуг са интересом само до оне суме. док је интерес достигао једном дуплир, а осталу суму неће да плате, пошто пђ закону отпада интерес од дуплира, па даље. А не одобравају продају имања, јер немају довољно за своје уживање. Из овога као што се види, за општ. суд као извршну власт наступила је неизвесност, јер, док повериоц захтева да

се пресуда из имовине дужника Ћирка у целини изврши, а на име наплати главница са ненаплаћеним интересом од 20. јула 1874. г. до наплате, као што пресуда гласи, заснивајући то своје тражење на одредбу §. 604, — дотле иаследницн траже да ое наплата интереса изврши само до оне суме, која достиже једанпут главну суму. Да би суд могао да задовољи законске уредбе у овом конкретном случају, учтиво моли уредништво, да у првом наредном броју »Полицнског Гласника" да следеће обавештење: 1. Може ли суд, наилату интереса извршнти од 20. јула 1874. г. до наплате, као што пресуда гласи, или не? 2. Да ли и за наследнике Ћиркове, као посредне, важи благодејање из §. 471. гр. суд. пост. пошто и они немају довољно земље за уживање као земљоделци, или не ? — На ово питање одговарамо: И нарећења §. 604. а грађ. закона и она из §. 928. под д поменутога закона, говоре само за случајеве, докле дуг не буде тражен судским путем и пресуда не изађе. Дотле се п дужник може користити застарелошћу и поверилац ограничити у наплати интереса, али кад неко буде осуђен и пресуда постане извршном, онда се она мора извргпити онако, како гласи. Према томе и наследници Ћиркови морају плагити дуг у 168. динара са интересом од 20. јула 1874. године па до наплате. ГТосредни наследници Ћиркови немају право на благодејање из §. 471. гра!>. суд. поступка, кад нису његови задругари. јер они могу бити наследници само онога имања, што претекне преко исилате његових дугова §. 490. пом. закона. II Суд општине скробничке, актом својим Бр. 1622, пита: »Наша школа је била до пре годину дана у споју са школом белопоточком. Кад смо пре годину дана добили учитеља, ми смо дка пута тражили од те школе деобу : први пут актом од 24—XI —1907 ПБр. 33., други пут актом од 16-ХП-1907 ПБр. 50. — не добисмо никаква одговора. Молисмо неколико пута г. начелника среза заглавског а он нас упућује окружном шк. одбору, да он пресуди ту ствар. Окружни шк. одбор нас је опет упућивао истом начелнику. Тако да смо до сада писали окруж. шк. одбору већ четирипутаито: I актом од 4 —XII—19117. ПБр. 39., II актом од 3,—II—1908. ПБр. 95, III актом од 6, —X—1908. ПБр. 204. и данас IV актом од 15-Х1-1908. ПБр. 229. Писали смо и Господипу Министру Просвете и Цркв. Послова такође четири пута: I актом од 3. — II — 08. ПБр. 96. II актом од 18.—VI—1908. ПБр. 161., III актом од 7. —X—1908. ПБр. 205. и IV данас од 15, —XI—1908. ПБр. 233. Писали смо и Госнодину Министру Правде двапут: I актом од 8. — X—1908. ПБр. 206. и II актом 15.-ХИ-1908. ПБр. 232.

А писали смо и г. начелнику окр. тимочког: I актом од 11.—XI—08. г. ПБр. 228. и II актом од 15—XI—08. г. ИБр. 230. Од ни једнога пом. надлештва нисмо до сада добили никаква одговора. сигурно свако надлештво сматра да није надлежно за ту деобу. Ми пак питамо уредништво, ко је за ово надлежан да би се њему обратили ? — На ово питање одговарамо: По члану 18. закона о народним школама, ако би се из једне школске општине издвојила нова школска опгитина, онда ова има права на накнаду у новцу или материјалу, по међусобмом споразуму или по решењу окружног школског одбора, против чијег решења нема места жалби. Нека се, дакле, суд обрати прво школској општини оне друге школе за међусобан споразум, којиможебити постигнут и путем избрапог суда, па ако се она не би одазвала у року, који јој тај суд остави, онда нека се суд обрати окружном школском одбору. На случај. да и одбор ве изврши своју дужност по овоме, суд се може жалити г. Министру Просвете, који ће га нагнати у смислу чл. 54. овога закона, да ово питање о накнади расправи. III Суд општине војиловске, актом својим Бр. 1703. пита: „У закону о сеоским дућанима, поред тамо побројаних артикала који се смеју држати и продавоти, речено је да се могу продавати и сви ово земаљски производи, од земље, гвожђа, дрвета и обућа за домаћу и пољску употребу сељачку. Па како полицијске власти неједнако тумаче овај закон,јер поједине дозвољавају држање и продавање и неких артикала који нису у закону именованида исти су од ово земаљских производа, а поједине сем означених артикала у зазакону друге недозвољавају, то суд овај учтиво моли за објашњење о следећем: 1. Кад се у закону каже ово земаљски производи, онда смеју ли дуКанџије држаги и продавати брашно из парних мли нова просејано, као и остала брашна, сланину, маст, винско сирће, и шећер, 2. Кад се каже обућа, онда с.меју ли продаватп чизме, ципеле, папуче, гра^ене опанке, или неграђене, ако пак не смеју, онда какву ће обућу продавати. 3. Кад се каже алатке од гвожђа, челика и дрвета за пољску и домаћу употребу, онда смеју ли продавати катанце, гвоздена сита и регпета. 4. Кад продају дуван по дозволи, смеју ли продавати и луле, пошто су ове од земље. 5. Да ли емеју продавати све делове за плугове од гвожђа, челика и бронзе, као и бронзане шерпе, поред тога да ли смеју блехано посућо и ламне од блеха које клонФери овд. израђују, и 6. Кад се у закону вели лончарија, онда смеју ли продавати још какве лонце сем земљаних?