Policijski glasnik

БЕОЈ 40.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 4. ОКТОБРА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ОЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИННОТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једаниут, а према потреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за иола године код епију нолнцнјских власти, и изпоси: 20 дннара лл годину за државна и опгатинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За нпостранство: годишње 24, полугодишње 12 дннара у злату. Поједини бројови „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају,

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Р А С П И С (Јлиша, начелствила и Управи града Београда

Зато, што је у трговини учестала иојава рибе, која је повређена снравама за довљење, прибавио сам мишљење Главног Санитетског Савета од 4. септембра 1909 год. Бр. 78. о вредности такве рибе за храну народа. Према томе мишљењу Главног Санитетског Савета нашао сам, да је справама повређена риба, ма била жнва, штетна и неупотребљива за храиу народа, јер се брзо па још и за живота укиари. Позван законом, да чувам народно здравље, а на основу члана 1., 4., и 33. зак. о ур' ђ. санит. струке и о чувању народ. здравља Одлучујем : 1. Риба рањена — повређепа — сп()авама за ловљење, оглашава се као штетна и неупотреб Бива за храну народа, па била жива или мртва. 2. Забрањује се увоз и продаја рибе, која је повређена справама за ловљење (плутовњаче, нампурски струкови и т. д.). 3. Изгредници против ове наредбе казниће се ио члану 33. зак. о уређ. сапит. струке и о чувању народног здравља. Свима полицијским властпма препоручујем да се старају за тачно извршење ове наредбе. СБр. 10.'56. 18. септембра 1909. год. у Београду. Министар унутрагињих дела, Л>. ЈовановиЋ с. р.

Р А С П И С свима окружиим иачелсгвима и Уирави града Београда

Расписом од ЗјХ—1891. год. СБр. 6625 као и од 1|УШ —1893. г. СБр. 6181 (в. Сапит. Зборник књ. III. св. 1. стр. 161 162 и 164—165) одобрено је у циљу шго успешнијег лечења п сузбијања срдобоље у пароду, да лекарн окружнп и срески сиротнпм болесници.ла издају лекове бесплатчо на рачун дотичних окружних болница, када у срс-з изаНу. Како се овим мерама нису мог.ти постиКи жељени резултати а мпоге управе болница, држећи се <"Г1)ого смисла п )менутих расписа, гражиле су паплату болничког трошка од сваког болничког болесника, којп плаћа нреко 10 дипара непосредне порезе, то, да би се појави и раепростирању срдобоље што енергичније стало па пут и нздвајањем болесника у болницама што успешније сузбијала и лечила ова болест која се у ово доба и сваке године редовно јавља, —■ на основу одредаба друге алинеје т. 5-те чл. 26-ог измена н допуна у Санит. Закону од 17/1—1905. г. решењем својим од 14. ов. мца. СБр. 10318 одлучио сам, да се сви болесници од срдобоље, без разлике имовног стања, ио болницама лече бесплатно. Исто тако ради тога циља издаваће Сапитетско Одељење и потребап антидизентерични серум бесплатно управама иојединих болница на њихово непосредно требовање и то само за болничке болеснике. НзвештавајуНи о овоме начелство Унраву — препоручује му се да по овоме поступи и садржину овог расписа у свом подручју прописно обнародује. СБр. 10318. 19. септембра 1909. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Љ. Јовановић с. р.

СТРУЧНИ ДЕ0

ИЗБРАНИ СУД (НАСТАВАК) Према томе, кад у закону пису прописапе кпалиФикације за избране судије, олговор иа питање: ко може бити избр&ни судија ? — може се добити посредним путем. Сваки избрани судија је орган државне власти, који има право и дужност да врши грађанско правосуђе — да расправља извесне грађанско-правне спорове. Судија, дакле, учествује акгивно у вршењу државне власти. То учешће у вршен.у државне власти једно је од највећих аолитичких права једног грађанина. Ирема томе, за сваког суднју, ког било суда, постоје извесни услови, који се подразумевају, који проистичу као природна последица његове Функције органа државне власти, и без којих он у опште не може бити судија ни једног, па ни избраног суда, а то су : да такво лице има политичких права ; да није под туторством или старатељством; да је телесно и душевно здраво, како би правилно могло расправљати спорове — судити; да има грађ. части, ит.д. Колегијално суђеље у избраном суду. Поменули смо, да је избрани суд граћански суд. Једна од карактерних одлика грађанских судова у томе је, што је суђење у њима колегијално. Држећи се принципа науке и наш је законодавац код ових судова, који врше грађанско правосуђе, усвојио у начелу колегијално суђење, па и код избраног суда — § 435. грађ. суд. поступка. Ну, док је код осталих судова законодавац нрецизно одредио број судија колегијум за суђење — дотле је код избраног суда учинио извесно одступање, које се састоји у томе, што је парничним странама дао право, да за расправу спора што га нмају, саставе колегпјум од 3 или 5 судија према томе: хоће ли свака пар-