Policijski glasnik

БРОЈ 43.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 25. ОКТОБРА 1909.

ГОДИНА V.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а према потреби и више пута иедељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полпцијскпх власти, и изпоси: 20 динара годину за државпа п општинска нгдлештва, а за све друге претплатнике у општо 12 динара годишае, За пнострапство: годшнљо 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједпнп бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖВЕНИ ДЕО

Указом Његовог Величанства Краља Петра I., на предлог Мииистра унутрашњих дела, а на основу члапа 4. закопа о адмипистратмпиој подели Краљевине Србпје, рентеио је: да се срла : Кула и Аљудово, која сачии.авају опгптину кулопу, ио изјпвлЈ .епој жел.и њихових становника, преместе из среза млавског у срез иоЈкареиачки. Из канцеларнје Миппстарства упутрашљпх дела,1 5. ог;тобра 1909. год. уБеограду.

Р А С П И С свим.а окружшш начелсгвила и Управи града Београда

Расппоом мојим од 25. септембра тек. год. П№ 21257. наредио сам свима начелствпма и Управи вароггш Београда: да се у недељне н празничне дане безусловно држе затворене радље и дуКани и да се сваки онај, који протнвно томе поступп казни по § 364. тач. 1 и 2. казненог закона. Поред законског наређења да у те дане буду затворене радње и дућани, ја сам у горњем раснису изнео и побуде, које су ме руководиле да скрепем пажњу полициским властима на строгу прпмену § 364. кач. зак. Те су побуде биле: да се трговачко-занатлиском подмлатку да могућност, датихдана посеКује ттедељно-празничне трговачке школе. Али и поред законске забране и мог наређења, да се у недељно и празничне дане држе дућани и радње затворене ја ипак имам уверења, да се, у многнм местпма у Србији. протитшо поступа и тиме, поред гажења закона, онемогућава трговачко-занатлиском подмлатку ба.р аосле иодне да посећује поменуте гпколе, које су једина установаза образовање занатлиско-трговачког подмлатка како у потребном му стручном знању, тако и у погледу општег образовања.

| Не треба да напомпњем да су за овако I противзаконо поступањо појединих трговаца и занатлија, у првом реду и једино криво полнциске власти, које су позване да се брину о тачном извршењу помепутог законског прописа. Дужпост ми налаже да такво стање даља не трпим, и ја то нећу у будуће допуститтг. С тога пропоручујем томе начелству — управи — да најозбиљнпје обрати пажњу на тачно испуњавање наређења у § 364. помеиутог закона па сваког оног трговца п запатлпју, који бп своју радњу у ггедељне и празнпчие дане у горњем §-у озпачепо држао отворене, или би у затворсној радњн пазаривао, најстроже по законуказнп. Радп тога нека старешине полициских надлештава, с времена на време. преко подручних им органа. празничних и недељних дана нарочито проконтролишу по вароши односно варошици да ли нма и таквих трговаца и занатлија, који у својим радњама и дућанима тада пазарују, па где такав случај буде, да се с места према одговорном лпцу по закону поступи. Нарочиту пажњу, при том, треба обратити иа оне радње чији млађи не посећују уредно поменуту школу, За иемарио вргпење ове наредбе казнићу строго окружне и среске старешине, а о извршењу исте водићу строга рачуна. Ову наредбу начелство ће обзнанити преко општинских власти и грађанству у свом подручју, те да и грађанство зна: да су у недељне и празничне дане дућани и радње затворени и да се тих дана у њпма не може пазаривати. П№ 23596 17. октобра 1909 год. Београд. Министар унутрашњих дела, Љ. Јованови-ћ с. р.

СТРУЧНИ ДЕО ПРШДЈГОГ НОВОГА АУСТРИЈСКОГА КАЗНЕНОГА ЗАКОНИКА

(НАСТАВАК) Несравњиво повољнија испада оцена оних одредаба у предлогу, које се тичу предложсних правила за старалаштво другитва ирсма оаште оаасним индивидуама. Иредлог опттро двоји средства сигурности од казни. Сад треба говорити само о онима. Ако оставнмо иа страну полицијски надзор п прогонство странаца из земље, који стално улазе у казнене законнке као њихови саставни делови, наилазимокао средство сигурностл старалаштво у тројаком облику: Над оиштс оиасним душевним болесницима и аијаницама, који су извршили какав злочин или преступ, али због казнене неурачунљивости остају некажњени (§ 36.); Над личностима умањене казнене урачунљивости, ноје су осуђене због каквог злочина и сматрају се као опште опасне (§ 37.), и најзад: Над оаште оаасним иовратницама (§ 38). У сва ова три случаја с/гаралаштво је везано за претпоставку оиште оиасности. »Опште опасан« је онај, који се због свога стања и с обзиром на његов начин живота и врсту кривице или због раније извршеног злочпна »има сматрати као нарочито опасан по јаван морал или по сигурност личиости или имања«. У осталом ова су три случаја различно обрађена. У првом случају долази старалаштво на место казне; у другом и трећем случају оио се прикључује казни, тако да његово последње изрицање наступа тек на основу података из времена издржавања казне. У првом и другом случају старалаштво траје, док се не отклони општа опасност; у трећем случају старалагтгтво не сме трајати дуже од десет годииа. У оптите узевши, ти прсдлози одговарају оправданим захтевима, које је већ