Policijski glasnik

БРОЈ 51. и 52.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 405

Ј. I

претресима. Пре кратког временау Дрезди је лрв и пут примељеп Фотографски пројекциопи апарат за демонстровање у судској сали Судије, поротници итд. могу да створо себи миого бољу слику о догађајима који су били на месту дела за време његова извргпења, кад им се пружи могућност да исказе сводока, протоколе итд. пропраћају добрим ФотограФијама. Њихов је рад тиме олакшан а и пресуда им добија у правилиости. Такпе ФотограФије места дела могу и невинима да послуже као извнњење или спас. 3. Добро изра^ена ФотограФија места дела (н.пр. положај леша код убиства) може да има психолошкога уплива, било на самог оптуженог, било на судију. Једна таква слика често дејствује више нето најдужа беседа државнога тужиоца. Ову, ма да прилично споредну улогу фотограФије, често су нападали извесни и сувише хуманитарни људи, који увеквише сажаљевају убицу него његову жртву. Они веле: „Нико нема права, да још погоршава положај оптуженога показивањем таквих ФотограФија, које јако утичу на осећајност«. Д-р Рајс је са свим другог мишљења и убеђен је, да оптужба не само да има прапа, већ има и дужност да суду и поротницима потпуно расветли дело, па и саме његове ужасе. Овде није ствар до изазивања ОФекта, већ до расветљења стварн, што сваки поротник има ирава да захтева. Ако овим путем неки пут пресуда испадне оштрија, то ће само добро доћн заштити друштва, пошто данас и иначе врло многе пресуде иду и сувише далоко са хуманитетом, а многи поротни судови, опет, из прпнципа осл бођавају убнце из страсти (сптте18 раз8шпе18)! 4. ФотограФија служи најзад и за то, да на месту дела Фиксира детал^е који нису подобни за транспорт, као трагове од ногу, отиске прстију, крвпе трагове, који доцније могу послужити за упознавање учиниоца. Данас, као што је познато, велику улогу играју при хватању злочинаца отисци прстију, који су оку често невидл.иви н тек помоћу зотограФских метода постају видљиви. Б. Примена фотографије за распознавање лешева. Познато је, да лешеве често н најближи сродници нису у стању да распознаду, нарочнто ако су већ неколико дана лежали. Тешкоћа распознавања долази отуда, што недостају израз очију (због сушења) и боја лица. Код водених лешева долази к томе још и надутост главе и тела. ПроФесор Гос из Женеве предложиоје 1896. године, да се у очи лешева уштрцава глицерин, да би се вештачки добила она усахнула течност очију. Д -р Рајс је упростио п поправио Госову методу (која се ограничааа само на очи) тиме. што ненознатим лешевима ушприцава вазелин у усне и бојадише им у сне (евентуално обра зе) цинобером пре но што их ФотограФише у циљу упознавања лешева. Са свим старе водене лешеве истрља лојем пре фотограФисања. МиновиК, из Букурешта, меће лешевима стаклене очи. За водепе лешеве адоптирао је Рајссву методу са лојем. В. Писмене фотографије за откривање оку невидљивих детаља. Зна се, да је ФОтограФска плоча много осетљивија за извесне разлике боја него наше око. На томе и почива принцип примене Фотографије за откривање оку невидљивих детаља. Разликовање нијанса ФотограФском плочом појачава се прпменом извесних метода снимања. Такве ФотограФско методе анализирања изванредпо су осетљпве и јасно показују разлику боја чак и тамо, где се она ни најбољим микроскопом или лупом није могла открити. Фотографијом се могу учинити видљивим н. нр. оку невндљиве екхимозе на телу убијенога, крвне мрље на праним чаршавнма и оделу, отисци прстију на стаклу, хартији, металу и т. д. ФотограФија служи за поновно саставллање и чињење видљивим цртежа на изглачаним литографским каменовима (код ФалсиФИковања банкнота), за реконструисање текста на изгорелим документпма, на преломљенпм писмима, излизаним штампаним стварима и т. д. Овде спада примена фотограФпје за проналажење ФалсиФиката на рукописима, за утврђивање преправке марака, лажних штемплова и т. д. И упоређивање рукописа не може се више вршити без ФотограФских увеличавања. Г. Примена фотографије за идентифификовање злочинаца. Примена ФотограФије за идентификовање, тако звани у ,бертилонаж џ , данас је опште позната ствар и није више потребно обраћати нарочиту пажњу на њену важност у полицијској и судској служби. Свакако, да сигналетична ФотограФија постиже потпуно свој циљ тек онда, ако је чиновппк, који је употребљава, упознат и са Бертилоновим „живим сликама". Д-р Рајс сажаљсва, што се ФотограФнја још у век недовољно примењује, н ако је њена важност за криминалну службу већ одавна призната. За то је изразио жељу, да правнички и криминалистички кругови, а и владе учино са своје стране све што треба у том правцу, пошто је често само ФотограФСКИ апарат у стању да изнесе истпну на видело. На крају д-р Рајс излаже, да ФОтограФске судске снсперте морају имати не само фотограФСка већ п читав низ специјалпих знања; та знања могу стећи нарочитим образовањем, а то им је неопходно потребно, ако заиста хоће да испуне свој задатак као природно -научни, криминалистични ФОтограФП и који су прва спона између полицијских чиновника и истражиог судије. Непаметно је, чак и у највећој мери опасно, пове-

равати такве послово ма коме доором фотографу аматеру или занатлији. Такве послове морају радити специјалисте, којо сем темељног научног образовања имају и практичну криминалну праксу. Д-р Рајс има на унивезитоту у Лозанн прву универзитетску катедру за научну полицију, којој је придружена и Форензична ФотограФија. Сем упута, које даје будућим истражним судијама, адвокатима, судским лекарима и т. д., он ту образује специјалисте, које ће доцније дејствовати као стручњаци — вештаци код разних полицијских и судских властп. Образовање тих специјалиста скоро је Фиксирано једним регламаном на* универзитету у Лозани; оно се после три и по до четворогодишњег студовања свршава испитом, који се потврђује нарочитом дипломом.

У вези се предавањем д-ра Рајса говорио је по том Кетиг , директор дрезданске полиције о новој криминалистичној универзалк.ој путничкој комори, коју јо конструисао Вертнлон у Паризу. Као што је већ проФесор Рајс примотио, ФотограФија на жалост, не налази свуда ону општу примену, каква би се могла пожелоти у ннтересу саме ствари. Њено се ширење ограничава у главном на кримпналне власти већих вароши, док по селима и ман.им варошим.; њена примена наилази махом на препоне. По Кетиговом мишљоњу разлог за то с једне стране налази се у високој цени разноврспнх апарата који су покретни за разна снимања, те просто онемогућава мањнм властима и општинама њихову набавку, а с друге стране у тегакоћи транснорта и компликованом руковању разним великим апаратима.

вештаци,

Алфонс Бертилон, коме се већ за многе ствари на пољу криминалистичке фотограФије има да захвали, знао је врло добро за те тешкоће, и пошло му је за