Policijski glasnik

БРОЈ 9.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 69

Закључак. За тумачење и могућност сведоџаба Марије Метер и Рашел 1>;и1 Ланди могу!.не су опе три хипотезе : /7роа хииотеза. — Оба сведока лажу. Овој хипотези нема места, пошто у потпуно природној сведоџби Рашелове не постоји ни један сумњив ни невероватан елеменат. Овом честитом детету, обичне интелигенције, које не лаже, може се поклонити вера. Друга хиаотеза. — Оба сведока говоре истину. Ова хипотеза има врло мало изглсда да буде тачна. Допустимо, једно време, да се казивања оба детета могу измирити. Какво би значење имали Факти у овом случају? Никако, да је непозната жена била подводачица. Жана излази из куће, зауставља се на прагу, говори са својим малим пријатељицама, показује им своје слике, узима од њих збогом и одлазн. Одмах после овога је^ан човек је пресреће и одводи. У почетку је водн у улицу в Соттегдап18®, и моли је да га за један тренутак очекне наулици. Он за ово време уЛази у кућу једпог интимног пријатеља, и саопштава му да је овог вечера заузет послом и да га с тога не може примити. На овај начин, а као предострожан човек, он унапред отклања једну досадну посету, која би га дбцније могла узнемиравати у љеговом послу. За ово време, пак, пролази једна жена, наилази на Жану која очекује, иде с њом неколико корачаји и пита је зар се не боји да сама стоји на улици. »Не, не <с , одговара Жана. У овом тренутку пролази Марија Метер, слуша ове речи и одлази. Р1епозната жена напушта дете и продужује свој пут, а човек се враћа, налази Жану и одводи је. Праћена својим завођачем, Жана се враћа Фламанском позоришту и одлази у правцу кеја Ршггед <1е ТаШе к . Мала Рашел Ван Ланди виђа је, и изненађено посматра човека . који одводи њону пријатељицу. Она их у почетку прати очима, затим их губи из вида и насгавља игру.... Факт што је непозната жена остала непронађена, и што се крила, и ако није имала никаквог удела у злочину, објашњавао би се просто њеним страхом да не буде окривљена за злочин над малом Жаном, пошто би јој тешко било да докаже своју невиност; она би била без одбране и, у крајњем случају, остала бн под сумњом. Ако би се ова невероватна хипотеза, примила, значило би да злочинац има једног присног пријатеља у улици »СоттегдшЉ®, и то у оном њеном делу који се налази између улица: »Иаекеп и '>(р1асе сГ Апуега) и „РеИкап", што би било врло важно за истрагу. 7'ре/Ја хииотеза. — Обе сведоџбе 1 су неизмирлЈИве и противречне. Извесно је, да Жана Ван Талк није могла бити одведена у једно исто време од две разне личности и у два разна правца. Очигледно је, дакле, да један од сведока измишља и лаже. Апсолутној истини нриближује се она сведоџба, која у себи не садржи ни нелогичности, ни противречности, ни невероватноће, ни материјалне или моралне немогућности, а

таква је оведоџба Рашел Ваи Ланди, и с тога је треба примити. Другу сведоџбу, која је испуњена противречностима, невероватноћом, бесмислпцама и материјалном и моралном немогућношћу, т]>еба одбацити. Закључак: Рашел Ван Ланди говори истину: Марија Метер измишља и лаже. ( наставиће се)

ПОУКЕ И УПУТИ Тапија није доказ о фактинкој државини, и по томе, ако се имање налази у државнни другога по оонову у пресуди судској, полицијска власт дужна је сопственика по тапији упутити суду на парницу. Љубисав 0., земљоделац из Сибнице, молио је среску власт, да му земл.у, зв. у »Шупљој Стени", која се налази у уживању Стевана М.; онд., преда на уживање, пошто иста њему припада по тапији првостепеног суда окр. београдског од 5. јуна 1895 год. № 14655. Са р лушан по овоме Стеван, изјавио је, да је поменута земља љегова својина по пресуди избраног суда од 17. августа 1887 год., доиетој ио предмету његове деобе са задружном му браћом; и та земља, у његовом осуству, погрешно је продата за наплату болничких трошкова његовог брата, којом ју је приликом молилац Љубисав купио. Кад се вратио, повео је спор, који је окоичан извршном пресудом суда општине сибничке од 11. априла 1905. год. № 516., по којој је поменута земља уступљена њему у својину, а молилац Љубисав упућен да противу онога, кога одговорним сматра, спор за накнаду евентуалне штете поведе. Среска власт је нашла, да је државина Стеванова тврда по § 200. грађ. закона, јер је правична, пошто има основ у пресуди судској, као јавној исправи. Пошто Љубисав има тапију, то се овде јавља као спорно питање о праву на државину; али како Љубисав и сам признаје, да Стеван сгвар држи, а по § 202. грађанског закона сматра се, да је на онога страни право, који ствар држи, то је одбила молиоца од тражења и упутила суду на спор за накнаду штете. Решење среске власти одобрило је начелство окружно, а решење овога одобрио је Министар унутрашњих Дела својим решењем од 23. августа 1908. године 1Ш 15446. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је жалбено решење Министрово правилно и на закону основано, па је с тога одлуком својом од 22. децембра I 909. год. № 8287, одбацио жалбу као неумесну.

Полици[ска впаст није дужна дозволити преглед својих регистара приватним лицима. Катарина Ј. С., из Зајечара, обратила се начелству окр. тимочког актом од 4. августа 1907. г. и молила за дозволу, да у његовој архиви прегледа регистре од 1885. до 1906. год. закључно, ради проналажења кривичних дела, по којима су

одговарали било пред општинским, било пред првостепеним судом, било пред полицијом : Ц. М. и Н. С., као и да дотична акта раемотри и копира. Решењем начелства од 4.августа 1907. год. Л« 7685, саопгатено јој је, да се изјасни, која су јој акта, за која лица, за каква дела и за коју годину поименично потребна да их расматра и преписује, јер се, без такве одређене изјаве, начелство не може упуштати у оцену питања: да ли ће јој односна акта и моћи ставити на расположење по карактеру самога дела, нити јој у опште по оваквој молби може допустпти да прегледа и расматра регистре начелства за читав период, п-ошто би се таквом радњом компромитовала тајна канцеларијских иослова, у колико се они односе на друга лица, која се молиље ие тичу, јер регистри нису свршене рачунске књиге, о којима говори тач. 19. таксене тариФе. Ово решење одобрио је и Министар унутрашњих дела својим решењем од 17. августа 1907. год. ПЈУ« 14465. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да се предмет ове жалбе не тиче административног спора у смислу тач. 2. чл. 48. саветског пословника, већ питања о допуштењу прегледа регистра, за шта Државни Савет према чл. 5. зак. о свом уређењу није надлежан, па је с тога одлуком својом од 9. јануара 1909. г. № 142, а на основу чл. 25. закона о нословном Р е ДУ У Државном Савету, одбацио жалбу као ненадлежној власти поднесену.

Један случај из § 62. железничко - полицијског закона н § 48. правилника за саобраћај. Према реФерату комесара железничке полиције у Нишу, да је 10. Фебруара 1907. год. нашао у возу код Милана А... 4. комада пушака и 400. метака, који је на саслушању изјавио, да му је исте дао Јанаћко А... да их однесе у Врање и тамо прода, а који је с њим такође тог јутра доиутовао, начелство окр. нишког узело је на одгопор поменутог Јанаћка и овај је изјавио, даје те пушке купио у радњи Д. 3. у Београду, а по поруци Д. П., адв. из Ниша, те да му их је са тим Миланом, који му се сам понудио, донео. пошто је иначе тада имао извесан спор у Нишу, због чега је и допутовао, а не да је хтео прошверцовати пушке. Наводе ове потврдио је и именовани Д, П. адвокат. Начелство је нашло, да је Јанаћко овим поступком учинио кривицу из § 62. железничког полицијског закона, јер јеносио у вагону запаљиве предмете, па га је пресудом од 20. Фебруара 1907. г. № 4088, на основу тога и § 48. правилника за саобраћај казнило са 50 дин. као и да пллти 378-15 дин. на име конвенционалне казне. Пресуду ову оснажио је и Министар унутрашњих дела својим решењем од 11. априла 1907. г. ПЛ° 5930. По изјавл>еној жалби, Дрл^авни Савет нашао је, да се предмет ове жалбе не тиче административног спора, у смислу тач. 2. чл. 48. закона о пословном реду у Државном Савету, већ питања о казни, која је