Policijski glasnik

Г.РОЈ 15.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 119

поштедео; он је узрон моје пропасти, и мога бешчашћа. — Ево један лист хартије и мастило, рече Холмс, пишите што Вам будем диктирао. »Драги Господине, зацело сте прпметили да смо заборавили једну важну појединост. Ја имам могућности да поправим ту заборавност. али ми за то треба сума од 500 ливара. Не шаљите их на пошту, ја ћу примити само злато. Чекаћу Вас у сали за пушење у хотел »Шаринг Кросу«, у суботу на подне." И заис-та, Оберштајн се ухвати на удицу, те га осудише на 15 година затвора. У његовој ручној торби нађоше плапове Вриса Партингтона, које беше понудио свима бродарскам друштвима у Европи. Пуковник Валтер умре идуће године у затвору... Што се тиче Холмса, он задовољно настави монограФију црквених иолифоничких иесама Ласисових, која је после тога била штампана, и пожљела највећи успех. С Фрашдуског Станислава КалајџиЂева

ПОУКЕ И ОБАЈВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: Г Деловођа олштине вратарничке пита: „Овдашња школа вратарничка имасвог школског благајника, који чини примања и издатке, у место школе, по квитама. Председник ово општинског суда, који је у исто време и председник школског одбора, оверава квите по којима школски благајник врши примања и издавања, као предоедник школског одбора. Моли се уредништво за следећи одговор. 1. Да ли председник општин. суда, као нредседник школског одбора, на квите поред свога имена — потписа треба да ставља печат општинског суда, или печат школски, пошто се потписује на овим квитама као председник школског одбора, а не као општинског суда, и 2. Да ли ове квите да оверава као председник општин. суда или као председник школског одбора. Иотпто је ово пнтање хитно, то учтиво молим уредништво да ми на исто да свој одговор у првом наредном броју Полицијског Гласника*" — На ово питање одговарамо: Кад год председник општинског суда дејотвује у својству председника школског одбора, према чл. 56. закона о народним школама, а у погледу послова побројаних у чл. 58. истога закона, он то треба да чини као председник школског одбора, а не као председник општине. Исто тако, на исправе, које он оверава као председник школског одбора, трсба да се ставља печат гаколски, а не општинског суда. II Суд општине мирнјевске, актом својим Бр. 573, пита:

»У члану 102. а закона а општинама стоји, да се новоизабрани општински часници уводе у дужност у року од пет дана, од дана кад је избор постао извршним, у случају кад жалбе није било. Како се ове жалбе не подносе суду, као до сада, него непосредно Државном Савету, и како овај суд у одрећеном року нити је добио какав извештај од Савета да жалба постоји, нити му је то с које друге стране оаопштено, он је, да би одговорио наређењима чл. 102, а разрешио старе часнике и увео у дужеост нове, погато су претходно положили пронисну заклетву у смислу чл. 108. поменутог закона. Међутим, 9-ог овог месеца догаао је акт од Државног Савета, којим тражи изборна акта, јер постоји жалба на избор новопзабранид: часника. Суд сада не зна шта ће да ради и моли уреднигатво, као претплатник листа, за обавегатење: 1. Како је суд могао знати да постоји жалба кад то законом није регулисано; 2. Да ли је суд смео пропустити да ие изврши нарећења чл. 102. а. кад није знао да жалба постоји; 3. Шта ће суд радити сада са уведоним часницима; и 4. Има ли и какве одговорности до суда за овакав рад ? — На ово питање одговарамо: Члап 102. а закона о општинама јасно каже, да ће се иови часници увести у дужност у року од пет дана само онда, кад избор постане извршним , у случају кад жалбе није било. а у случају жалбе у том року. рачунајући од дана пријема изборних акта од Државног Савета. Како је, дакле, увођење у дужност -нових часника везано за извршност избора, а суд, међутим, зна, да се жалбе по чл. 170. и 172. поменутог закона подносе непосредно Савету, онда је на њему лежала дужност, да се обрати Државном Савету и пита: је ли поднесена жалба против избора у законском року, па тек кад би био извегатен да жалбе нема, могао је увести у дужност ново часништво. К д он од свега овога није ништа учинио, него увео часнике у дужпост и ако жалба постоји, онда је сада најправилније, да уведеие часнике разреши од дужности и врати етаре, стварајући тако, стање, које је п пре било, и које треба да остапе све до коначне одлуке саветске у смислу чл. 181. в. овога закона. У радњп оних, који су увели иово часништво у дужност, може бити одговориости из чл. 163. закона о општинама, гато су пропустили да претходно извиде: има ли жалбе против избора или не ? (( III Суд опгатине осладићске, актом својим Бр. 847, пита: ,уСуд ово-општински, пресудом својом Бр. 464, казнио је једно лице — грађанина — из своје општине, за дело из § 327. тач. 4. крив. закона са 35 динара, и ову казну по | | 15. и 16. нолиц. уредбе извршио одмах. По жалби оптуженога, првост. вал.ев. суд, решењем својим од 15. марта 1910.

год. Бр. 9779, ионигатио је ову иресуду из разлога: што овај законоки пропис не предвиђа новчану казну. Но пошто је суд овај ову казну наплатпо и у диевник касе увео, то се моли уредииштво за што скоријс објагањење по овоме, како ће суд по овоме да поступи, те да не би дошао до одговорности ? (( — На ово питање одговарамо: Пошто је суд поништио пресуду, она онда више и не постоји, па зато се и казна, унесена у касу, мора вратити ономе од кога је и наплаћена. Повраћај се мора извршити једним нарочитим реФератом и одлуком општинског суда, како би се издатак правдао пред контролом Ако кривица дотичног лица није застарила, суд може изрећи према њему казну затвора, одређујући уједио просудом са коликом ће му се сумом затвор заменити, ако не жели да затвор издржи, и онда би могла иста сума да се утврди, па ако пресуда остане у снази, да се повраћај и не чнни. IV Суд оигатине стојничке, актом својим Бр. 402, пита: „Према чл. 113. закона о оигатипама, свака општина мора имати најмање једног деловођу п по нотреби послова потребан број писара. Деловођу општине бира и отпугата, на нредлог председника суда, опгатински одбор. Моли се учтиво уредништво за што скорије објашњење : да ли општински одбор према чл. 11 3. пом. закона може поставити за деловођу и оно лице, које председник суда не буде предложио одбору ? — На ово питање одговарамо: До измена чл. 113. закона о опгатинама од 24. децембра прогале годиие, деловођу опгатинског бирао је и отпуштао сам опгатински суд. У тежњи да се положај деловође, као важне чињенице међу општинским органима, одстрани од личног утицаја општинских часника, законодавац је последњим изменама пренео његово бирање п отпуштање наонштински одбор, као контролно тело над радом општинског суда. Али, да не би долазило до тога, да се, миого пута, за деловођу доведе лице, које би било апсолутно немогућно за тај положај с обзиром на личне или друге одношаје са председником, као представником општине и суда, унесеио је да то буде договорно са њим, паравно, ие искључујући тиме апсолутно право одбора да он прими или не прими предложене кандидате, или да одбије предложепо отпушање. Управо, речн: „на предлог председника општинског суда« имају се тако разумети, да он иредлог за отпуштање и пријам чини незавионо од општинског суда, али да је одборско право бирања и отпуштања несумњиво и апсолутно. Али, понављамо: како је положај деловође у оигатинском суду врло важан, и како је добар и сногаљив одногаај из-