Policijski glasnik

ВРОЈ 30.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 237

у колико се односи на објављивање имена чланова бирачког одбора приликом избора општинских часника погрешна®. — На ово питање одговарамо: У глави IV. закона о ошптинама, предвиђају се две врсте одбора. Тако у одељку А. говори се о гласачком одбору, који руководи збором и осталим зборским радњама за оне послове зборске, који се не тичу избора општинских часника. А у одељку, пак, В. говори се о бирачком одбору, који руководи зборским пословима приликом избора председника општине, потпредседника, кметова и одборника. Састав ових одбора разнолик је. Тако, у првом је одбору иредседник, према чл. 38., председник општине или његов заменик, а чланови се бирају из редова правних гласа;ча (види и чл. 38 а) аудругом одбору (бирачком) председник се бира на начин прописан чл. 52. а, а чланови се бирају из општинских одборника, на начин предвиђен чл. 52. в. закона о општинама. Као што се из овога види, ова два одбора нису различита само по своме називу, и него и по начину свога састава. Према томе, и ако је члан 35. општи, јер регулисава начин сазива збора за све зборске радње, па и за избор општинских часника, опет се не може узети, да у погледу објављивања имена чланова одбора важи и за случајеве чл. 52. а. и в. јер је изречно поменуо само чланове гласачног одбора. Да је законодавац хтео, да овај део члана 35. важи и за изборе општинских часника, он би то изречно напоменуо макар и онако, како је учинио у чл. 41. речима: »односно гласачког", или би још опредељеније то учинио, при одређивању самога састава бирачког одбора, као што је учинио у чл. 38. а за гласачки одбор речима: „избор ових председника и чланова појединих гласачких места у опште врши општински одбор увек пре сазива збора, кано 6и се аостуаало ао чл. 35. овога закона", односно како би се њихова имена унела у саму објаву, којом се збор сазива. На против, законодавац је у чл. 52 а. одредио са свим други рок за избор председника бирачког одбора, дозвољавајући да то може бити на пет дана пре дана избора, дакле на 10 односио на 15 дана после дана објаве, о коме говори чл. 37. поменутог закона, те је тиме искључио Физичку могућност, да се имена бирачког одбора публикују истом објавом. којом се и сам збор сазива за бирање часника. Ово што важи за председника бирачког одбора то важи и за чланове истог, јер и њих одбор може бирати у оном року, у коме и председника, пошто нема изречне законске наредбе, да то мора раније бити, нити би се у опште дало објаснити: да се са председником одбора чини изузетак. Према свему овоме и уредништво је сагласно, да одлука Државног Савета, у колико се овога питања тиче, није саобразна са законом.

Овај одговор важи и за председника општине грејачке, који је такође тражио обавештење по овоме. II Председник, општине грејачке пита: »По чл. 109. тач. 4. закона о општинама, поред осталих дужности, председник општине има да чува и општински печат. Ну како сеоски кметови издају сточне пасоше својим сељанима као познаваоци, као и уверења за продају дрва и грађе по правилнику о продаји и промету грађе и дрва, па на та уверења морају да ударају печате, па се доцније утврди: да је која од ових исправа лажна, да ли председник може бити одговоран за употребу печата као његов чувар или не? С! . — На ово питање одговарамо: Кад је закон ставио председнику општине иоред других дужности и ту, да чува општински печат, онда је то учињено у намери да се спречи злоупотреба са истим. Према томе, на председнику лежи дужност да се стара, да печат буде савесно употребљен. Ако би се ипак догодило, да који од кметова учини злоупотребу, онда ће он сам и носити одговорност, кадгод се утврди: да председник није намерно и свесно суделовао у тој недозвољеној и незаконитој радњи кмета. III Суд општине пребрешке (у срезу прокупачком), актом својим Бр. 1296, пита: „Суду ово општинском потребно је знати о томе: 1. Какво је старешинство између свештеника и општинског суда у званичној оадњи — да ли општински суд треба у званичној радњи у акту свештеника да моли или да му наређује ? 2. Кад свештеник захтеве или наредбе суда не изврши, има ли право општински суд да га казни и по ком законском пропису ? и ако нема општински суд право да свештеника кажњава, онда коме га треба оптуживати? 3. Има ли право општински суд да води контролу над свештеником: да ли правилно по чл. 8. закона о уређењу свештеннчког стања, наплаћује за извршена свештенодејства и дужности, као и да ли дужности побројане у чл. 5. поменутог закона врши без награде, па ако има а свештеник се не придржава поменутих чланова, онда шта треба општински суд да ради са таквим свештеником? 4. Кад поједина лица даду преставку општинском суду, да им је свештеник наплатио више но што има право по чл. 8. помепутог закона, да ли општински суд треба такве преставке да прими или не? па ако треба шта ће даље са њима радити ? 5. Да ли свештеник има нраво иоред таксе за испит, да наплати на корист своју још и од момка и девојке за писање испитног писма по 2 динара или не ? и 6. Да ли свештеник има нраво да од младожење и девојке наплаћује по 2 - 50 дин. приликом иснита за изводе рођења

које им не издаје, нити му ови траже, а 0 њиховим годинама може се свештеник уверити из књиге рођених која се код њега налази ? Моли се уредништво за одговор:« — На ова питања одговарамо : 1. Већ по томе, што општииски суд поставља ово питање о старешинству, може се веровати, да је између олштинског суда и свештеника долазило до сукоба. То, међутим, није требало да буде ни у ком случају, јер између свију представника дрзкавних власти, у који ред улазе општински судови и свештеници, треба да влада споразум и уљудан и сношљив одношај. 'Гешко је веровати, да су и општански суд и свештеник привели крају све своје дужности, које су им законом наложене, те се немају ничим другим бавити, него истицањем питања: ко ће коме наређиватп. Али кад се ипак дотле дошло, уредништво изјављује: да општински суд, као најнижа самоуправна и полицијска јединица, и свештеник као најмлађи представник црквених власти, стоје на равној нози, и дужни су да у службеној преписци употребљавају изразе, који неће носити карактер наређивања, него узајамне молбе. Тако сваки акт може се почињати речима: »нека изволи», молн се да к итд.; 2. Кад свештеник не изврши какав оправдани службени захтев оиштинског суда, овај има права да се жали Духовном Суду; 3. Општински суд, кад год сазна да свештеник не врши дужности, побројане у чл. 5. закона о уређењу свештеничког стања, или наплађује већу награду од оне, која је прописана чл. 8. истог закона, има право и дужност, да о томе извести Духовни Суд ; 4. Све представке, које појединци учине суду, као месној власти, у погледу поступака свештеника, суд ће одмах достављати Духовном Суду; 5. Члан 8. закона о уређењу свештеничког стања, не предвиђа никакву таксу за испитно писмо, него само за испит и то од женика 1 динар. Али, ако би се догодило, да се испит врши у другој парохији и од другог свештеника, па свештеник оне парохије из које је женик, треба да да потврду, да овај није ступао у брачне преговоре, онда за то писмено, као врсту испитног уверења, може наплатити 1 динар таксе од женика; и 6. Свештеник може тражити, да брачни пар утврди године своје старости изводом из књига рођених. За те изводе он можс наплатити по 1 динар награде, (чл. 8. т. 19) поред прописне таксе по закону о таксама, јер он не мора по званичној дужностп да тражи по књигама године брачног пара. IV Судопштине варошице Голупца, актом својим Бр. 1501, пита: „Чланови комисије за ограничавање државних шума у окр. пожаревачком,