Policijski glasnik

ВРОЈ 30.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАИА 239

свега но томе, што се из одлуке опгатинског одбора № 746. види, да је разрешење изабраног кмета од дужности кмета у 1907 години извршено по одлуци општинског одбора, а не по одлуци Државног Савета у смислу трећег става чл. 148. закона о општинама, а сем тога и зато, што је време од две године, предвиђено у чл. 150. старог закона о општииама, који је у време разрешења важио, а за које разрешенн од дужностп није могао бити понова биран, протекло пре ступања у живот новог закона о општинама од 24. децембра 1909 године. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да се жалба одбаци као неумесна. Одлука од 15. маја 1910 године № 6330 1 )

Један случај уништаја избора зато, што се на дан избора ннсу на време састали у згради, где Ће бнти гласање, сви нланови бирачког одбора, н што један члан бирачког одбора никако није ни присуствовао раду збора. Д. М.. из Р жалио се Државном Савету противу избора кмета села Р , који је извршен на дан 7. априла 1910 године, због ових неправилности: 1. што је за све време гласања био непотЛун бирачки одбор, јер је сву приприпремну радњу обавио само председник бирачког одбора, а један члан бирачког одбора дошао је тек у 9 часова пре подне, док други члан никако није ни долазио; 2. што је било агитације, подмићнвања и присиљавања бирача. Први одсек Државног Савета по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остати у снази с тога, што се из записника бирачког одбора види, да је у зграду, где ће се гласати, дошао у 7 часова пре подне само председник бирачког одбора са једним представником листе, и сву припремну радњу он сам свршио, а један члан бирачког одбора дошао тек у 8 3 / 4 часова пре подне, док други члан мије никако ни дошао тога дана, што је све противно проиисиха чл. 54. б закона о општинама, по коме се сви чланови бирач1{ог одбора морају састати у згради, где ће бити гласање, у 7 сати пре подне и припремити све оно, што је потребно, да се може отпочети примање гласова, и чл. 54. г поменутог закона, по коме за све време гласања морају заседавати за бирачким столом најмање два члана бирачког одбора. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решпо, да се овај избор поништи. Одлука од 4. јуна 1510 год. № 6945.

') Из ове одлуке јасно се види, да Државни Савет чини разлику између разрешеља општинских часника од дужности по одлуци општипског одбора, и разрешења по одлуци Државнрг Савета, и, с обзиром на други одел,ак чл. 150. закона о општинама, узима, да први одељак поменутог "л. 150. важи само за оно друго разрешење — разрешење по одлуци Државног Савета а да за оно прво не важи.

Жалба противу нзбора општннскнх часника изјављујв се у року од пет дана од дана кад је био збор, не ранунајуУ у рок дан збора, К. С., из Б. П , жалио се Државном Савету противу избора кмета села Б. П који је извршен на дан 4. априла 1910 године. Други одсек Државног Савета и не упугатајући се у оцену жалбених навода, одбацио је ову жалбу као неблаговремено поднесену с тога, што се из акта види, да је избор извргаен на дан 4. априла 1910 године, а међутим жалба жалиочева, изјављена противу овог избора, примљена је у Државном Савету, преко поште, тек 13. априла 1910 године — дакле после рока, предвиђеног у чл. 171. закона о општинама. Одлука од 24. маја 1910 год. N° 6385.

Жапбе протизу избора опшшских насннка могу подноснти само они, који су на збору гласалн, иначе жалбе оннх, који на збору нису гласалн, сматрају се као да су поднесене од ненадлежног лица. Т. Ц., из Г. Л жалио се Државном Савету противу избора кмета села Г. Л , који је извршен 6. априла 1910 године: Други Одсек Државног Савета, и не упуштајући се у оцену жалбених навода, одбацио је ову жалбу као од ненадлежног лица поднесену с тога, што се из списка за уписивање гласача види, да жалитељ на збору за овај избор није ни гласао, те ххрема чл. 170. закон о општинама и нема права жалити се противу н>ега. Одлука од 12. маја 1910 године № 6033.

Један случај уништаја избора услед тога, што гласање није бнло непрекидно и што зграда, у којој је глаеање вршено, није имала ограђено двориште. Ж. Н, и Ј. М., из Н жалх1ли су се Државном Савету 1хротиву избора часника ошптине II , који је извршен 28. марта 1910 године, збсг ових неправилности: 1., што је двориште зграде, у којој је гласање вршено, било неограђено; 2., што је бирачки одбор због ручка прекинуо рад у подне од 12 часова до 2 часа по подне; и 3. што су гласачи чак и после б 1 ^ часова долазили у двориште и гласали. За доказ под 1. и 2. поднели су уверење општинског суд од 31. марта 1910 № 596. 1 ) Трећи Одсек Државног Савета, по оцени жалбених навода и расмотрењу изборних акта, нашао је, да овај избор не може остатн у снази из ових разлога: По чл. 54. к. закона о опгатинама, гласање траје неирекидно цео дан до 5 часова после подне. Само у случају нереда а по пристанку одборске већшхе, може се избор прекинути за време, док се ред не поврати. У овом случају бирачки одбор поступио је противно поменутом законском ') Општина има 537 правних гдасача. На збору је узело учешћа 476, и то за прву листу гласадо је 208, за другу 159 и за трећу 109 гласача.

пропису, јер је избор прекинуо од 12 часова у подне до 2 часа по подне, а то је, с обзиром на број гласача, којх1 су на овом збору узелх1 учешће, и број гласова који је изабрана листа добила, могло бити од утицаја на ресултат избора. Сем тога, по чл. 54. а. истог закона, свака зграда, у хшјој се врши гласање, мора имати ограђено дворигате, које се може затворити. Међутим, и уверењем суда огпштине II од 31. марта 1910 код. Л» 596 и ислеђехвем, које је начелник срески по наређењу Државног Савета од 11. маја 1910 год. № 4803 учинио, утврђено је, да је дворихите општинске судних1;е, која је за гласахве одређена и у којој је гласање вршено, на дан избора било ограђено само са једне стране и да се није могло затворити, а и та је неправилност, с обзиром на бројни однос гласача, могла бити од утицаја на ресулизбора. С тога је, на основу чл. 170. закону о општинама, решио, да се овај избора поништи. Одлука од 24. маја 1910 године № 4803. Јос. К. Ст.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ Т Р А ЗК Е С Е Милан Васиљевић, из Падежа, отумарао је од своје куће и до оад ое није јавио породици. Он је отар 17 година, црномањаот, ћооав, у оељачком оделу. — Депеша начелства округа крушевачког Бр. 9730. Павле Халмош,, родом из Шолта у А.Угарској, пре два месеца отумарао је из Пеште. Он је стар 25 година, вере мојоијеве, сред1Бег раста, плав, очпју зеленкастих, у оделу загасито-оивом, са панама шеширом на глави — Акт Управе града Београда Бр. 263 66. Радмиле, четворогодишње кћери Анке Петковић, из Београда, нестало је пре неколико дана. Она је у лицу плава, а на себи је имала сукњицу кафе-брауи боје и реклу од цица. — Акт кварта савамалског Бр. 557 4. Олга, кћи Ђорђа Ђурковића, служитеља благајне округа нишког, отумарала је од својих родитеља 10. овог меоеца и до данас ое није вратила. Она је стара 1 4 година, оредњег раота, сувон>ава, црномањаста. У оделу цицаном затворене боје, са црном марамом на глави. — Акт начелотва округа нишког Бр. 1 4 532. Новице Ђорђевића, онанчарског шегрта из Г. Милановца, нестало је пре два месеца. Он је стар 14 година, раста средњег. — Акт начелника среза гружаноког Бр. 1680 4. Лазар и Милутин, синови Ђуре Стојковића, из В. Извора, 12. прошлог месеца отишли оу из родитељске куће и до данас се но зна где оу. Лазар је отар 19 година, плав, а Милутин је сгар 13 година, црномањаот. Оба у оделу оељачком. —• Акт иачелника ореза зајечарског Бр. 12688. Димитрије Ђорђевић, бивши шегрт из Београда, пре месец дана отумарао је незнано куд. Он је стар 14 година, плав, омален, са отвореним устима и крупним зубима. — Акт Управе града Београда Бр. 26013.