Policijski glasnik

ВРОЈ 34.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСВИК

СТРАНА 269

Исте иоћи требало јо повостн истраг'у за убицом. Нико инје зпао разлог убпства; жеиа п суседи' иису никога приметили те вечори код његове куће, убијеип, ма да је био служптељ, рачуиао се као воома добар грађапип, који се иикада у опој околинп ии с ким завађао иије; у брачиом животу је врло лепо живео са жоном, браУ.а љегова која су му убнство и припремнла, увок оу о љему са похвалом говорнла, а варочито у послгдње време, задовољавајућп и њеГа и његову матер са свачпм што би он захтевао. (ПАСТЛВ11ЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА УчнњоНа су пам ова питап.а: I Суд онштипо бело-цркванско, актом своји.м Вр. 1 130, пита : „Грађаип села Толисавца ове општпне, 1907. год. поднели су молбу суду овом и тражили одвајење.од ове општине, те да образују за себе општину под иазивом ониЈтипа „Толисавачка", у срезу ра1 ( евском округа подрииског. На оснопу ово нодпето молбе, суд онштиио бело-црквапске 1908. год. у смислу чл. 8. зак. о опшгинама, опај предмет доставио је надлежпој властп, и од тога времена до сада ио овом предмету пингга нпје решеио. У овом времену, грађани села Толисавца, непосредпо су слали молбу Иародној Скуишгини п тражплп':да и даље оотапу грађапи опп1тино белоцркваиске. Решењем Народне Скупшгине од 22. маја овс год. одобрено је, да се соло Толисавац од ово оппггине одвоји, и да образује само за себе општину. пгго је ово и указом од 4. јуна ове год. одобрепо. Ну како су грађани села Толиоавца, 22 мг.ја ове год., поднелп иакиадну молбу суду овомо и траже да п даље остану I ])ађаии ове о^шпине, то со моли уреднпштво да по овоме длде своје обавештење о томе: Може ли суд п одбор ове општине одредити грађанима села Толисавца, по поднетој њиховој молби, дги за гласање да и даље остају грађани општиие бело-цркванске, у којој су и дапас, пошто ни у ком случају сада не пристају да ое од ове оиштине одвајају, јер немају иигде иичога за образовање иове општине, што су и у својој молби иавели«. — На ово питање одговарамо: Кадгод ое општинп иоднесе предлог у смислу тачке 4. чл. 34. закона о општинама, она је дужна да по чл. 8 64. и 65. истога закона сазове засебгн збор. Ако, дакле, постоји захтев сељана села Толисавца, да се поново придруже тој општини, онда општина иека сазове збор и одлуку овога опроведе надлелшој власти, пошто мора изаћи иов указ о спајању. Како би сада имао да се извршп указ од 4. јуиа ове год. о опајању, то нека суд засебном молбом умоли г. Миннстра

Унутрашњих Дела, да одобри, да ое овај указ не извргпује до новогуказа о слајању. Прн спроводу акта са зборском одлуком, треба такође нарочито наглаоитп да се са одлуком Н. Скупштипо похита како би се избегло одвајањо према помонутом указу и нов ) спајање. II Суд општпне риљачке, актом својим Бр. 579, пита: »По чллану 55. зак. о иар. школама, месне чланове школског одбора бира, на две годнне, политичка општпна иреко свог одбора. До сада је у општини рпљачкој практпковано, да чланове школског одбора бира одбор општине риљачке две трећине, а једиу тре!.пну суд општнне м. сугубинске у срезу трстеничком, пошто из те ошцтипе соло Вожуревац и^ппада школској општини риљачкој, а политичкој м сугубинској. Међу тим, у закону о иар. школама стоји, да чланове школског одбора бира општина у којој је школа. С тога суд молп уродипштво за обавештење: да лп је правилна досадашња радња ово школске управе, која захтева да се чланови школског одбора бирају у јоо општине, нлн је правпло да ошптина у којој је школа изабере цео школски одбор, само и из села које прииада школској општипи?", — На ово пнтање одговарамо: Кад у чл. 55 закона о народним школама стоји, да члапове месног одбора бира политичка општина, у којој је школа, онда тако мора и бити. Само, наравно, по један одб.орник мора бити из сваког села. којо сас.тавља школс,ку општину. Како ће политичкп одбор оноопштине, у којој је школа, бирати људе из села која нису у саставу његове општин<>, и чпје грађапе пе познаје, то је ствар ље гове уви^авности. На свакп начин, да одбор ово своје право треба да уиотреби савесио, п ако нншта друго, оно да бар тражи мишљење од одбора оних општина, чија села улазе у састав школа, и из којих треба да се бирају чланови. III Суд општине мптровичке у среву мачванском, актом овојим Вр. 1541, нита: »У овој варопшци постојала је Певачка Дружина, која је имала свога хоровођу г. Е. Туму. Кад је се друштво растурало остало је хоровођи дужпо на име плате 200 динара, Хоровођа подигпе тужбу противу друштва код овог суда, и суд позове бив. председника другптва г. Т. Пантелића овд. — који према правилима код власти заступа друштво — и исти је признао дуг у 200 дин. — Суд на основу његовог признања доиесе пресуду којом пресуђује: да .Уирава Митровачког П<вачког Друштва илати г. Е, Туми 200 динара, и т. д. Пресуда је саопштена тужиоцу г. Туми и председнику друштва г. Т. Пантелићу,

и иошто се није ннко жалио, иресуда је иостала извршна. Сад г. Владимнр Чупић, председник општнно салаш ноћајске, као пријомник права г. Туме, траж I да со ова пресуда пзврши, и да се од управо наплати 200 динара и осталих трошкова досуђенпх њоговом властодавцу г. Тумп. Позват г. Пантелић, као бивши председник Друштва, да ову суму ноложи, изјавио је: да целокупна унрава солидарно треба да плати овај дуг, јгр вели управа га је и примила, а не ја сам, а о томе постоји друштвени записник. Позвати бивши чланови управе да солидарно плате изјавили су: да о пресуди њима није ништа нознато, нити их је ко саслушавао, а ипјо им ни иресуда саопштена, те према томе они ноће да илате. Молп се уредништво, да изволи у једном од својих првих бројевл објаопити овом суду, како ће со ова пресуда извршитп, ;) ко треба да плати ову суму ?— Па ово питањо одговарамо : Из предњег иитања види се, да је тужепо Повачко Друштво, дакле само удружење а не појединп његови чланови управе. нитп члановп удружоња. Пресудом је, пак, ооуђена Уирава друштвена, дакле оиај, којп није тужен. Сама ова погрешка суда, већ је унапред створила немогућност извршеп.а саме пресуде, која јо појачана још и тиме што је примљеп одговор бившег председника за целу управу, ма да он у моменту суђења и дпвања изјаве није био никакав представпик друштвеии. јер је друштво било рапијо растурено, и његов председнички положај самп.м тим апулиран. Вившп председник, у томе тронутку, могао је давати обвезне изјаве само за свој рачун, ако, наравно, иравилима друштвеним није нарочито иредвиђено, да је ои овлашћени представник и нуиомоћпнк бившег друштва за све његове приватво-правне одношаје и посло његове ликвидације. Према овоме, иресуда важи само према бившем председнику, и то по мери њсгове одговорности у општој заједници Уираве друштвене, која је осуђена, јер је, вероватно, само толико одговорности на свој рачун и признао, ношто се позвао на запис шк управо. Према осталима она се не би могла извршити, пошто у спору нису били заступлзвни и у опште ирсдстављенн. Њих — остале чланове управе — морао би хоровођа оделито тужити за оиолико, колико по броју њиховом, а по одбнтку председниковог дела плаћања, буде дошло на њих. Свакако часно би било, да се ово потраживање измпри на леа начин, кад је, како се види, оно оправдано. Ако је иза друштва остала каква имовииа, онда треба да се тужи опо, а по поједини чланови, па; да се из те имовипе и наплата изврши. Примећује се, да сама ствар нијо исцрино престављена у предп.ем акту, те у толико и одговр не можо бити аисолугпо ирецизан.