Policijski glasnik
СТРАНА 86. се и поред евежих усиомена из менажерије и позоришта Уаг1е<;е8 атиаагЛез, осећао врло понижен овим називом, али сам био гладан као риба и рачунао сам да ће крај разговора бити вечера, и како чича Годор не беше још тачно одредио мој положај, пристанем да сам његов пеливан. Чим то рекох механџија ме стварно одвуче у једну побочну собу налик на шупу, где су неки пили, пушили и коцкали се. Механџија нареди да ме послуже и одмах ми једна дебела девојка донесе пуну дрвену чинију чорбе са парчетом овчјега меса, навалим жудно на њу и испразним је за трен ока. Пошто се вечера свршила прућим се са осталим пеливанима по слами на којој су спавали једна камила, две мечке без корпе и гомила дресираних паса. Такво друштво није било пријатно, али ваљало је се прилагодити. Све што је се десило то је да нисам ни тренуо, док су остали хркали као најсрећнији. Чича Годар плати мој трошак и у путу што се више приближ&васмо Арасу он ми саветоваше да не утекнем. Тако стигнемо у Лиљ баш на пазаран дан. Да не губи времена он заузе једно место на пијаци, нареди ми да наместим његов сто, торбу, Флашице, пакете и још да представљам. Био сам добро доручковао па ме та наредба наљути: носити као камила пртљаг од Остенде до Лиља па сад још и да представљам, и то на десет сати од Араса! Рекнем му да се убрише, па заждим у место рођења и нисам стао док нисам видео тороњ. Стигав до бедема пре затварања капија дрхтао сам од помисли како ће ме примити. Једног тренутка сам помишлЈао да се вратим. али нисам могао од глади и жеђи, одмор и храна били су ми неопходни те се нисам дуго премишљао и потрчим очевој кући. Мајгса ми беше сама у дућану кад уђох; пао сам крај ње на колена и плачући молио сам за опроштај. Сирота жена једва ме познаде, толико сам се био променио, али немаде снаге да ме одгурне. Показа се као да је све заборавила п пошто сам се најео и преобукао спреми ми моју стару собу. Међутим требало је и оцу јавити за мој повратак, али она није осећала снаге да ће моћи издржати његов гњев, те умоли једног војног свештеника, њеног пријатеља, да он извести оца. Отац пошто је праскао и викао пристаде да ме прими. Стрепео сам да неће попустити, али кад сам дознао да је омекшао скакао сам од радости. Вест о томе донео ми је сам свештеник, који ми одржа дирљиву моралну придику, од које нисам запамтио ни речи, једино се сећам да је наводио причу »неваЉало дериште", а то је готова моја историја. Моје авантуре биле су заинтересовале цблу варош и сваки је хтео да чује од мене лично, али се нико сем једне играчице из трупе, која се тад бављаше у Арасу, не интересоваше више него две модискиње из улице »три изгледа«, којима сам правио честе визите, па ипак играчица имађаше сву моју наклоност. С њом сам имао један провод, у коме, у знаку младе девојке, проживех неко-
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
лико сцена из романа Фобласових. Изнеиадно путовање у Лиљ са њом, њеним мужем и једном врло лепом собарицом, која се преставл>ала као њена сестра, доказало је моме оцу да сам брзо заборавио муке од првог »похода«. Три недеље једва беху прошле кад ми играчица пошто ми је нестало пара, рече, да неће више да ме вуче међу својим стварима, те се вратим у Арас. Навалим одмах на оца да ми дозволи да ступим у војску. Шта је могао боље урадити него да ми одобри? Ступио сам сутрадан у други буаонски пук. Стас, добар изглед и окретност у руковању оружјем нрепоручише ме те сам био у чети ловаца. Неки старији војници љутили су се због тога, али двојицу од њих послао сам у болницу, а и сам сам био рањен од њиховог друга. Сам овај почетак ми је показао да су они имали пакосно задовољство да ме изазивају, али сам после шест месеци стекао надимак Сан-жен, 1 ) пошто сам убио двојицу и тукао се петнаест пута. У осталом уживао сам срећу коју има касарнски живот и сва моја пажња беше управљена да што више истрошим неке трговце чије се ћерке утркиваху да ми прекрате време. Поред тога и мати ме је помагала, а и отац ми је давао редовпу плату, па ипак сам нашао начина да се задужим. Такав сам у ствари био те нисам ни осећао тежину дисциплине. Један пут сам свега био кажњен петнаест дана затвора што сам изостао на три прозивке. Казну сам издржао у једном подрумчету испод куле. Ту затворише и једног мога пријатеља, војника у истом пуку, који је био оптужен за неколико крађа а није био признао. Чим остасмо сами он ми је испричао зашто је ухапшен. По причању он је морао бити истеран из војске, и та помисао и бојазан да осрами своју Фамилију бацпше га у очајање. Видећи га без утехе у овој јадној ситуацпји саветовао сам га да избегне казну или бежањем из затвора или самоубиством. Он се реши да проба прво па ако не успе онда друго. Са једним младим човеком који нас у затвору посећиваше, спремим све шта треба за бегство. И око поноћи разбијемо браву на вратима иза^емо на бедем и ја му рекох сад, треба скочити или се обесити. Ои погледа висину и стаде се премишљати и рече ми да је боље да иде на суд него да ломи ноге, готов је био да се вратимо у подрумче, али у моменту кад се он најмање надао ја га гурнем. Он јаукну, а ја му викнем да ћути и вратим се у своје подрумче где сам опружен на слами уживао одмор који доносн уверење о учињеном добром делу. Кад су сутра дан приметили да је мог друга нестало и кад ме упиташе одговорио сам да нисам ништа видео. Неколико година после срео сам овог несрећника, благосил.ао ме је као свога спасиоца. Од тада је био постао хром али је остао часан човек. (наставиће сеј
г ) Без такмаца. Нр.
ВР ОЈ 1 1. ИЗ СТРАНОГ СВЕТА
Шкопљење злочинаца и дегенерисаних. — Америчке државе Индијана и КалиФорнија донеле су: прва 1907. а друга 1909. год. нарочите законе о шкопљењу злочинаца повратника и идијота. То исто учиниле су сада и Пансилванија и Орегон, а њиховом примеру следовала је и државица Конектики. По једном њеном скорашњем закону има се ушкопити свака индивидуа, за коју нарочити одбор лекара изјави да би јој потомство било болесно ■-— злочиначко, лудо или- блесасто. Смртна казна у Швајцарској. — После осмогодишњег прекида, Швајцарска је била принуђена да опет ириступи примени смртне казне. Пре кратког времена гилотиниран је, у Луцерну опасан злочинац Миф , који је у прошлој години извршио четири убиства. Сваки швајцарски каитоп има своје засебио законодавство, те с тога међу њима постоји н разлика у примени смртне казне. Докле она и данас Фунгира у кривичним законицима католичких каптона, па се с времена на време и извршује, дотле су је протестантски кантони потпуно укинули.
Телесне казне у Француској. — Сенски апелациони суд осудио је ире два месеца ове малолетнике : Морица Лебаса, старог 17 год., на 15 год. робије и 10 год. прогонсгва; Луцијана Конетијера, старог 19 год., на 10 год. робије и 10 год. прогонства, и Клеманта Херисеја, старог 18 год. на 8 год. робије и 10 год. прогонства. Сви ови малолетпици осуђенп су због више оиасних крађа и покушаја убиства над једпим инспектором сигурности. Поводом ове осуде, већина поротника потписала је и упутила мииистру правде изјаву ове садржине: »Потписани поротници, пренеражени великом младошћу лица која носведневно суде, имају част да Вам изјаве жељу: да телесне казне буду што пре унесене у наше законе за кажњавање опасних атентата противу личности и сопствености". Овакве изјава стижу министру, готово посведневно, и од поротника из других крајева Француске.
ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА
Учињена су нам ова питања: I Г. Вл. Павловић, полицијски писар, пита: »По т. 1. § 357. крив. закона, предвиђена је казна од 1 до 20 дана затвора на случај, да ко на другога пасрне те га ћуши или удари. Овде се не каже да то мора бити на јавном месту или не. У § 21(5. ист. зак. изложено је, кад је власт дотична дужна да поведе истрагу према обвињеноме лицу за повреду части, па се у т. 2., другој алинеји, каже: »тужитељ може у