Policijski glasnik

Г.РОЈ 12.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАПА 95.

Таксд и дангуба морала би се наплатити чак и у том случају, кад би се казна по закону могла обуставити. III Деловођа општине брлошке пита: »Суд општ. М. 15. алрила 1910. год. примио је тужбу Д. В. из А. противу П. С. из А. за дело из тач. 2. § 357. кривичнога закона. 22. маја 1910. год. позвати су тужиод, оптужени и сведоци за 26. маја 1910. год. ради ислрђења и пресуђења, и ово је прибележено на полеђини тужбе, али рецеписа нема о томе, како су позиви предати позватим лицима, нити је, пак, које лице престало суду на дан 26. маја, нити је нак што тога дана рађено. На дан 14. јула 1910. год. добављен је оптужени и саслушан. Молим уредништво да ми у првом наредном броју свога листа изволе објаснити следеће: »Далије радовима предузиматим 22. маја и 14. јула прекинута застарелост горње тужбе или не?" — На ово питање одговарамо: По § 396. кр. закона, иступне кривице застаревају за три месеца, а оне из § 391, ако вредност крађа или утаја износи више од десет гроша чаршијских, за годину дана. Према томе, како од дана подношаја тужбе до дана саслушања окривљеног није прошло три месеца, то је рад од 14. јула прикинуо застарелост. Рад од 22. маја, прекидао би такође застарелост, ако би се утврдило, макар и писменим саслушањем органа општинских, да су позиви предати туженом и сведоцима. IV Суду општине влашке, на акт Бр. 269, одговара се, да је питање које он истиче, расправљено до сада неколико пута у прошлој и овој години, па је требао пратити што у њему излази.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Заступника окружном деловвЈјч одређује председнчк окружног одбора, у споразуму са окружким одбором, у случају: кад деловођа одсуствује или је спречен да врши дужност, и овај мора имати све квапификације које закон тражизаозај попожај. Надзорна власт актом од 21. новембра 1910. год. Л« 10039, позвала је окружни одбор округа београдског, да одмах учини све што треба, да округ дође до свог деловође, који има законских услова, јер садањи вршилац дужности окружног деловође нема услова за тај положај, пошто је од обичног општинског деловође, у новембру прошле године, изабран од стране окружног одбора да врши дужност окружног деловође. Окружни одбор поводом овога донео је одлуку, да одбор није у могућности да бира окружног деловоЈ^у, јер је то право само окружне скупштине, а одбор је расхгасао конкурс за деловођу и има

довошан број пријављених кандидата, чије ће се молбе изнети првој скупштини ради избора деловође. Како је досадањи самоуправни чиновник вршио дужност деловође на. задовољство одбора, то он има и даље остати до скупштине, која ће избор деловође извршити. Председник и један члан окружног одбора одвојили су мишљење : да Ж. Ђ. не може бити више вршилац дужности окружног деловође, с тога, што он нема никакве школе и што се у прошлој години мислило, да ће он ту дужност вршити најдаље до три месеца, а он је међутим врши већ више од године дана, а вршиКе је и све док се питање о избору посланика у срезу посавском не реши. С тога су били мишљења, да се бира лице за деловођу, које има законских квалиФикација. Надзорна власт решењем од 23. повембра 1910.год. №10145. обуставила је од извршења одлуку одборову из ових разлога: Чланом 123. закона о уређењу округа и срезова ирописане су квалиФикације за деловођу окружпог одбора, као и то, да њега бира окр,ужна скупштина. Тим истим законским прописом предвиђено је, да председник окружног одбора, у договору са окружним одбором, одређује заступника окружном деловођи, кад овај одсуствује, или кад је спречен да врши своју дужност. Према овоме, јасно је, да не може бити вршиоца дужности окружног деловође, нити на том месту мОже бити лице, које нема законоких квалиФикација , него округ мора увек имати свога деловођу, јер ово излази као конзеквенца законског текста: да деловођи одређује застуаника председник окружног одбора у споразуму са окружним одбором у случајевима, када деловођа одсуствује, или кад је сиречен да врши своју дужност, што овде није случај, јер је место деловође упражњено смрћу бив. деловође С. С. Дакле, Ж. Ђ. не може бити вршилац дужности окружног деловође, кад то није ни по ком законском пропису допуштено, једно зато, што нема законом предвиђених квалиФикација, а друго, што окружног деловођу бира окружна скупштина, а не окружни одбор. Окружна скупштина пак могла се, ради овога посла, састати и пре нових избора, као год што ни сада нема сметње, да се, ради тога, сазове скупштина од ново-изабраних посланика, којих има довољан број ради конституисања и решавања, без обзира на неизабране посланике за срез посавски, чији је избор извршен, а има да се бирају још четворица. Ну, ако би се и узело. да је Ж. Ђ. до сада био заступник окружног деловође, он то више не би могао бити ни зато, што овога по поменутој законској одредби одређује председник окружног одбора споразумно са окружпим одбором, а овога споразума више нема, што се види из одвојеног мишљења председника и једног члана окружног одбора, које су дали по овој одлуци окружног одбора. По том одвојеном мишљењу, окружни одбор је одредио Ж. Ђ. да врши

дужност деловође окружног привремено, највише до три месеца, међутим он је врши више од године дана, и ако би се чекао сазив окружне скушптине, који-би зависио од избора окружних посланика за срез посавски. остао би он на том положају још неколико месеца, а тиме би се изигравао закон о окружној самоуправи, јер би округ имао у Ж. Ђ. и даље деловођу без законских квалиФикација. Министар Унутрашњих Дела, наоснову чл. 113. закона о уређењу округа и срезова, расмотрио је ово решење. надзорпе власти и акта овог предмета, па је нашао, да је решење на закону основано, сем са разлога у њему изнетих, још и с тога: По чл. 96. тач. 2. реченог закона окружног деловођу бира окружна скупгнтина. Па како округ нема деловођу још од 17. новембра 1909. год. који би по чл. 123. истог закона имао прописне квалиФикације, то је окружни одбор, који руководи и обавља самоуправне послове округа — чл. 104. помен. закона — дужан да Фактички приступи питању о избору окружног деловође тиме, што је требао, да у смислу чл. 13. закона о уређењу округа и срезова учини предлог окружном начелнику, те да овај, по том законском пропису, сазове окружну скупштину ради избора окружног деловође. Ово је одбор тим пре био дужан учинити, што већ више од године дана округ нема деловође, и што је одбор већ расписао и конкурс за деловођу, на који се конкурс јавио довољан број кандидата, као што и сам одбор у свом акту признаје. Према овоме разлог окружног одбора, да је он у немогућности да бира окружног деловођу, апсолутно немаослонцау закону, но на против, по горе изложеном, поменута одборска одлука противна је закону. Зато је одбор дужан да одмах приступи, законитим путем, избору окружног дсловође. Наводи окружног одбора, да млађи самоуправни чиновник Ж. Ђ. вргаи и даље дужиост окружног деловође и да прима плату окружног деловође у 4 I 6 - 66 дин. месечно, такође су против закона, и он је до сада могао остати да ту дужност врши само зато, што надзорна власт није водила строго рачуна о тачној примени и вршењу одредаба закона о уре1)ењу округа и срезова. По чл. 123. поменутог закона окружни деловођа мора да има исте квалиФикације као и начелник срески. По истом законском пропису за заступника окружног деловође одређује се један од самоуправних чиновника, а не службеника. Под речју „самоуправни чиновник" разумеју се лица која имају стручну спрему и квалиФикације, као што су: окружни деловођа, иижињер, лекар, економ и др. Ж. Ђ. нема тих квалиФикација и он као такав није самоуправни чиновник. Кад би се узело овако, како је окружни одбор урадио, да он произвољно, при постављању лица без квалиФикација, назове га самоуправним чиновником, па после одређује, не само да заступа, но чак да