Policijski glasnik

БРОЈ 35.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 279.

дела ове врсте пе снречавају издвајајући младе људе, који сад обично служе у овим развратновтима. Неопходно је потребно такође спречити злоупотребу са јаким алкохолним лићима, која код осуђеника одржавају подстицање противно мирноКи у којо.ј их треба одржавати, ако со хоће да их размишљање наведе на кајање. Пе кажем да их треба од тога потпуно одбити, као што то раде у неким случајевпма у Сједињеним Државама. Та апсолутна уздржљивост не би се моглабез незгода прпменити на људе који раде тешке послове; требало би само пазнти на то, да одређене делове тога ппћа нотроше они којима су и дати. Тако би се заштитило здравље ових бедника и избегли велики нереди. Дешава се често да неки осуђеник хоће да »лумпује" и за то чува евоје оброке за петнајест дана и са оним што још прими у натури унанред, он се опија, прави ларму, туче се, а после живи о води и пасуљу кад му треба да има мало алкохола за одржање. — Додуш' 1 , има и других начина којима се ове неуредности одржавају: краде се у радионицама, у магацинима, у дрвари. Једни краду бакар за постављаше лађа да би градили новац од две паре које су продавали јевтино сељацима. Други краду дрва, и искраћена носе их у станове аргусена, који се тим обезоружавају. Уверавају ме да је данас та служба измењепа на боље, ја желим да је тако. ала могу рећи да кад сам ја био у Бресту, било је познато сваком, да аргусени нису никад куповали дрва. Тако исто се ради и у браварници; осуђенпци се стално уче у прављењу лажних кључева и другнх алатки потребних за отварање врата. Ова је незгода може бнти неизбежна у једноме пристаништу, где је неопходно потребно гвожђаријом снабдевати лађе, али зашто се оличне радионице не укидају у затворима у унутрашњости. Додајем, да је рад осу^еника ма какав био, далеко од тога да буде користан онолико колико рад слободних раденика; али најмање има наде да ће се ова штетност искоренити. Батина може без сумње натерати осуђенике да раде, јер постоји разлика између рада и одмора, али никаквим средством не може се код осуђеника изазвати предузимљивост која само убрзава рад и води га ка савршенству. Влада треба да размисли о незнатним користима које дају обданице осуђенкка и које никаца не улазе као приход у буџет. Општи трошкови робијаша пењу се до 2.718-900 динара. Ево неких кредита. Одело робијаша 220.500 д. » „ пуштених • 23.012 » Обућа в 72.900 » Пабавка и оправка окова • • 1 1.250 » Издаци на крађе 7.690 » Трошкови завода .... 130.000 » Долази још плата чнновника и падница, одело и крађа чувара и. т. д. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине рсовачке, актом својим Вр, I 121, пита: »Нредседник овога суда дао је оставку на ссоје звање, па ношто му онда није уважена од стране одбора, он је изјавио жалбу протнву решења одборског Г. Мип. Унутрашњих Дела. Ово решење одборско понпштено је због тога, што нису именовани законски прописи, на оспову којих је донесено. Кад су акта дошла одбору понова на решење, према примедбама I 1 . Мин. Унутрашњих Дела, онда се подпосиоц оставке изјаснио, да повлачи оставку, и моли да је одбор сматра као и да не постоји, јер је нестало узрока, који су га определили да оставку поднесе. Суд и одбор не знају сада шта да раде са овим актима, пошто молиоц повлачи оставку — да ли да одлучи да се оставка сматра да пе постоји, или да исту уважи и противу в *ље молиоца, и ако је повлачи, п како је правилнији рад и законитији. Према овоме суд моли за обавештење, по могућству у нрвом наредном броју, јер предмет чека на рад«. — На ово питање одговарамо: По члану 107. закона о општинама, председнпк и остали општииски часници могу дати оставку на своје положаје, ако за то има оправданих разлога, и ову им уважава или одбија општински одбор. У случајевима кад онштински одбор уважи оставку, онда је његово решење извршно, и дотични се часник разрешава од дужности. Пошто одбор уважи оставку, изјава дотичног часиика, да оставку повлачи, не може се узимати у обзир. А у овом случају, где је одбор одбио да уважи осгавку, и где се стоји пред новом одлуком, председник може да тргне своју оставку, и да остане и даље на положају, јер са овога није ни силазио. У таком случају одбор не може да решава о оставци, јер ње у ствари и нема. II Основна школа оровичка, у срезу азбуковачком, службеним актом својим пита: »Учтиво се умољава уредништво, да одговори на ниже изложепо питање у једном од првих наредних бројева листа: Чл. 58. закона о народним школама, стављено је у дужност месном школском одбору да саставља школски буџет, и да га шаље окружном одбору на одобрење. Чл. 28. закона о окружним, среским и општинским буџетима предвиђено је, да се једном надлежно одобрен буџет не може мењати. Суд и одбор опшгине торничке, у 1910 год. изоставио је 534 дин. и није хтео унети у свој општински буџет; овако преиначен школски буџет одобрава окружни одбор и Г. Министар.

У овој 1911 год. изоставили су 264 днн. и пису унели у свој оп. буџет : Да ли ће се и овај буџет одобрити у овој години, и да ли је правилап овакав рад?„ —• На ово питање одговарамо: По члану 58. тачке 2. закона о народним школама, школски одбори састављају, у почетку сваке школске године, школски буџет за нову годину, и шаљу га на одобрење окружном школском одбору. По чл. 61. тачке 4. истога закона, окружни школски одбори .прегледају и одобравлју буџете школских општина. Из ових законских одредаба јасно се види, да је последња инстанца за преглед и одобравање школских буџета окружни школски одбор и нико више. Према томе, овако одобрен буџет има само да се достави политичким оппттинама, из којих је школа састављена, да целокупне одобрене суме унесу у своје буџете. Ни политички одборн, ни окружни одбори, по мишљоњу уреднигатва, не смеју да окрње ни једну пару из одобреног школског буџета. Што се ипак иротивно радп, и од стране политичких општинских одбора и од стране окружног одбора, то само показује невршење закона, а никако какво њихово нраво. Баш тиме, што је законодавац истргао из руку општинског одбора прављење школског буџета и пренео га на са свим друго тело, хтео је да живот школе обезбеди и отргне од расположења или нерасположења политичких општина. Против оваке одлуке политичког одбора, којом редуцира буџете школске општине, треба изјавити жалбу у законском року надлежној среској власти и тражити да такво решење задржи од извршења. Ако ово редуциран.е врши окружни одбор, приликом прегледа буџета, онда и против његовог рада изјавити жалбу. Независно, опет, од овога. тражити иомоћ г. Миоистра Просвете и Црквених Послова, који по закону води општи надзор над школама. III Пауна, женаЈоваиа Катришана, из Шарбановца, у срезу бољевачком, пита: ,,11а јавној лицитацији, коју је држала пореска власт на дан 24. јула 1909. год. продата је једна њива Јована Катришана, за наплату пореза, и уступљена је менп, као највећем понуђачу. На ову њиву добила сам и тапију од првостепеног суда под 3. повембра 1909. године Бр. 21294. Пре извесног врем< на, Станка ж. Петрашка П. Крајића, поднела је власти прссуду Првостепеног суда од 19. септембра 1909 год. Бр. 18054, и тражи да јој се уступи ова њива коју сам ја купнла и имам тапију, јер је, вели, иста њој досуђена горњом пресудом, донесеном по спору њеном против Јована Ил. Ђорђевића, оидашњег. Како сам ја сирота жена, те бп ми било тешко водити спорове, ја се обраћам уредништву и молим га да мн изволи дати обавештење: