Policijski glasnik

СТРАНА 324.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 41.

веног угља, пронзведен јаким меховима. ФалсиФикатор се служно топионицама у земљи. Натпис на ивици. Лажан новац, који је ФалсиФиковао поменути аустријски повратннк, био је италијански, дакле са издубљеним натписом на ивици. Да би га произвео, ФалсиФикатор се послужио једним гвозденим котуром, састављеним из две половине, од којих је једна била шунља. Ова шупљина тачно се подударала са величином једне петодинарке и била је избушена малим рупама, кроз које је ФалсиФикатор помоћу челичних слова утискивао на ивици новца натпис, који је потпуно одговарао оригиналном натпису на петодинаркама. Међупростори између ових рупа одговарали су диотанцији између слова на ивици. Помоћу овог практичног котура ФалсиФИкатор је био у могућиости да производи патпис тачан, јасан и потпуно сличан оригнналу. Лажан новац, који је овај фалсификатор Фабриковао. пмао је одличан звук а 1Б61 ова тежина била је отп|>илике за 4 грама мања од тежине правог новца. На њему су се налазили сви знаци ливених новаца, али им је рељеФ био знатно несавршенији од већине лажног новца, ливеног у калупима од гипса. Површина му је била зрнаста и неравна, боја жућкаста, бакарно цинкана а додир рапав. Поред овога, они су још били веома крти. Златан новац. Златан новац такође се често ФалсиФикује помоћу ливења. Ово се ради на исти начин као и код сребрних новаца. Сва је разлика у томе што се ови новци морају позлатити помоћу галванопластике, али се ова, као што смо видели, употребљује и за посребљавање лажног сребрног новца. Бојалажног златног новца у опште је више зелен ;аста и ређа но у правих златних новапа. Слаб слој злата ишчезава брзо са рељеФа услед отирања. Њихова тежина много је мања од тежине правих новаца. Прављеље дажног новца помоћу галванопластике. Други начин прављења лажног новца јесте помоћу галванопластике. Негативне парцијелне матрице цобијају се на исти начин, т.ј. изливањем у гипсу. Фулсификатор се, наравно, труди да изради гато Финију матрицу. У пзра^ене матрице сииа се танак слој граФита да би се новац уз њих што боље припио, а потом се мећу у раствор нитрата сребра. Електрична струја раствара сребрну со, и ова се сталожава у слојеве, дебље или тање, што зависи од времена трајања операције и копцетрисања раствора на матрици, производећи тачно, у позитиву, рељеф бригинала. Пошто се добије слој сребра довољно дебео треба дићи матрицу, која се лако раставља од сребрне плоче. Матрице се, у осталом, могу направити од сваког тела способног ва ливење, које Се ирема галванској струји односи као граФит.

На овај начин добијају се две растављене стране повца којп се желн Фабриковати, од којих свака представља једну врсту шкољке. Ове стране затим се састављају уједно, тако да се њихове ивице потпуно поклапају пошто се претходно шупљина, које онеобразују, испуни ма каквим металом. Код једне врсте поваца, прављених помоћу галванопластике, ми смо у њиховој унутрашњости налазили смесу бакра и антимона, код друге исту смесу од које су ливени, а код трећих опет: калај, антимон и олово. Спољашност новца, који је Фабрикован помоћу галванопластике, обично је врло слична спољашности правих новаца. Њихов рељеФ савршен је, а њихова боја потпуно слична боји правог сребрног новца. Звек им, међутим, није добар. Кад се један њихов комад баци на сто, као што се то обично чнни приликом пробања новца, он одаје звек препуклог новца, сличан звеку тантуза од картона. Приликом испитивања ивпце ових новаца, констатује се готово увек мала неподударност једне половине ивице са другом, а ако се пзмеђу њих увуче оштрица малог перореза, новац се обично раздваја на две половнве. Ово с тога што је унутрашња когачица (садржииа), као и спољашња, састављена из две непотпуно спојене половине, које се могу раставити без великих тсшкоћа. Златан новац. ФалсиФиковање новца номоћу галванопластике парочито се употребљује за златан новац. Мн смо, међутим, имали у рукама сребрне комаде од 1, 2 па чак и од 0*50 дин. који су били нанрављени на овај начин. Шкољке за кома^е злагног новца илп су израђене директно у раствору злата. или су, што је чешћи случај, прво направљене од сребра па потом позлаћене помоћу галванопластике. Ови новци релатпвно су ретки, јер њихова Фабрикација захтева од ФалсиФикатора потпуно познавање технике репродуковања помоћу галваногшастпке, као и ливења у гипсу. Додајемо, да галванопластика служи још ФалсиФикаторима за директно репродуковање матрица на правим новцима помоћу сталожавања бакра па њима. Спољашност ових матрица доцније се појачава цементом или каквом другом матернјом, која је способна за већу температуру. Прављење лажног новца помоћу ковања. Ова врста лажних новаца врло је ретка. Да би их могао направити, ФалсиФнкатор се претходно мора снабдети скупим прибором имашинама: теразије, машина за сечење и т. д Иоред овога, он се мора снабдети челичним жнговима, чија би гравура потпуно одговарала гравури жигова који се употребљују за званичне монете. Ови су новци од сребра или, ако имитују златан новац, од позлаћеног сребра. Њихова чистота сребра често је готово једнака са оном правих новаца, чије сребро вреди, отприлике, иоловину њихове званичне вредности.

Пре неколико десетина година, док је платина била много јевтинија од злата, ФалсиФикатори су ковали новац од платине, па га затим позлаћивали. Пошто је платина данас много скупља од злата, то су и ови мовци, који се понекад још на1азе, скупљи од иравих новаца. Имали смо прилике да посматрамо један примерак. То је био комад од 20 динара, потпуно имитиран, али му је иозлата била ишчезла са рељеФа. Врло је теншо познати кован лажан новац, јер су жигови обично добро гравирани, и не показују, бар голо.ч оку, разлике од правог новца. Њихова тежина, боја и додир готово су исти као и код правих новаца. Ну, и поред свега овога, помоћу фотографског увеличавања дају се откриги разлике у гравури, којо могу послужити, не само за констатовање ФалсиФиката, ве}1 и за идентификовање ФалсиФикатора. Понекад ови лажни новци пмају ивицу лако пспупчеиу, а ако су нови онда и мале трагове од сечења. И ова испучепост п овм трагови ишчезавају доста брзо услед циркулацији новца. (наставиће се) ИНТЕРЕСАНТНИ КРИВИЧНИ ПРОЦЕСИ Нидо Ргјес11аепс1ег Убнство двеју „сапутница", Ниска грамзивост у стању је да убије свако људско осећање, и да од л>уди начини бестије. 0 томе дају жалостан доказ два злочина, који су били тако језовити, да се чак перо и мастило опиру да их опишу. И да иије бпло једнога пса, који је њушењем наишао на траг ових злочина, они би можда за увек остали неоткривени. У лето 1890. нестало је двеју младих девојака, које су принадале бољим друштвеним круговима. Знало се, да су се оне по једном шифрираном огласу у новинама пријавиле за сапутнице, али се и поред свега труда није могао одгонетати њихов нестанак. У новембру 1891. обилазио је један чувар шума Најханденелебенску шуму у близини Магдебурга. Наједанпут је чуварев пас застао код корена једног дрвета. Животиња је њушкала земљу, гласно лајући, и није се хтела маћи од тога места. Чувар је разгледао изближе то место и у скоро је открио један сасвим наг људски труп, чији су се поједини делови већ у велико били распали. Пеето је њушкало, једнако лајући, још на једном другом месту, које се налазило у близини оног првог. Чувар поче копати и на то место н ту открије једну људску главу, руке и ноге. Чувар је одмах пријавио власти свој страшан проналазак. Утврдило се, да су нађени делови тела Еме Кастен, из Миндена, бивше настојнице, старе 30 година. Ема се налазила у пролеће 1890. код своје родбине у Магдебургу. Једнога дана прочитала је оглас у новинама, у коме нека грофовска породица тражи сапутницу, која може одмах ступити, нудећи