Policijski glasnik

СТРАНА 334.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 42.

су управљали иет људи оа двадесет пет војника, који су нас требали чувати. Малобројност опог одреда иаведе ме да предложим, да једним препадом разоружамо војиике и да приморамо морнаре да нас возе у Анверс. Сто двадесет рекрута, Белгијанаца и Француза, уђоше у заверу. Договоримо се да стражу пападнемо у време кад њихови другови ручају с којима би лако били готови. Овај план се изврши са толико више успеха што наши људи нису се премишљали ни мало. О фицир, који је командчвао одредом би ухваћен у часу кад је пио теј; са њим нисмо нимало рђаво поступали. Неки млад човек из Турне-а, који је као трговачки ломоћник узет у поморску војску, изложи му тако речито разлоге, који су нас изазвали на буну, да је он без икаква протеста дозволио да са својим војницима буде затворен на дно лађе. Мрнари који су управљали смаком остали су на својим местима, сем што један Дункерац, који је бно с нама, узе крму у своје руке. Кад паде ноћ ја сам хтео да иза})емо на обалу, да не би натрапали на неку лађу која чува обалу и којој би наши морнари моглм дати знак, али Дункерац то одби тако уиорно да сам посумњао у њега. Настави се пловљење и у зору смак се нађе на домаку топова једног утврђења близу Хелвецијуса. Дункерац одмах рече да ће ићи на обалу да види да ли се можемо без опасности искрцати. Видео сам тад да смо пропали, али се натраг није могло узмицати; знаци су мора бита раније били дати; са најмањим покретом из тврђаве су нас могли потопити; требало је, дакле, чекати догађаје. Ускоро једна барка, у којој је било дваестину људи, до^е са обале до смака; три оФицира који су били на барци попеше се на смак не показујући никакву зебњу, ма да се између наших људи и мрнара изроди доста жива свађа, јер су мрнари хтели ослободити иојнике из смака. Најстарији по годинама од официра прво упита који је коловођа побуне; сви су ћутали; сам ја узмем реч и Францускн објасним да овде нема завере; да смо покретом без договора н самп од себе тражили да се ослободимо ропства које нам је натурено, и да нисмо рђаво постуиали оа заповедником смака; то Ке потврдити и он и холандски војници који знају да би им оставили смак да смо се искрцали код Анверса. Не знам да ли би мој говор направио какво дејство, јер ме не пустише да довршим; само, док су нас трпали на дно лађе на место где смо војнике били затворили, чуо сам где говоре: »има међу њима више њпх који би сутра могли висити о катарци". Затим окренуше смак ка Хелвецијусу где стшке истога дана у че.тири сата по подне. У луци беше укотвљеп „Хајндрак". КоманДант тврђаве до^е чамцем и један сахат после изведоше само мене. Нашао сам скупљен као некн ратни суд који ме је испитивао о поједпностима побуне и о моме учешћу. Јасам остао при ономе што сам већ бпо рекао пред командантом тврђаве: да сам зато, што нисам ни тражио да ме приме у Марину, био у праву

да извојујем себи слободу свима могућим начинима. Одведоше тада мене те да испитају оног младог човека из Турне-а, који је ухапсио команданта смака; нас су двојицу сматрали као коловође завере, а зна се да су у сличним приликама они ти на којима се ломе кола; није нам без сумње следовало ни више ни мање него вешала. За срећу млади човек, кога сам благовремено известио, одговори као и ја, трвдећи уиорно да није подговорен ни од кога н да је мисао о побуни дошла у исто време свима. Били смо међутим сигурни да нас ниједан од наших другова неће утерати у лаж, јер су нам они засведочили да брину о нама рекав. да ако ми будемо осуђени, да ће се лађа распрснути као кара, а то ће рећи, да би они потпалили барут. Било да су се бојали да се ове претње не остваре и да р^ави пример који би опи дали не утиче на друге мрнаре врбоване на исти начин, било да је суд стекао уверење да смо ми били устали у праведној нужној одбрани, тражећи да се извучемо из једне замке, обећаше нам да ће молитп адмирала за милост подусловом да наше другове наговорпмо на послушност, којакако је изгледало није била омиљена њихова врлина. Обећали смо све игго су тражили. јер ништа не омогућава боље закључење уговора пего осећање ужета о врату. (ЦАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I Суд општине криво-вирске, актом својим Бр. 272 7 , пита: »М. С. 0. ковач овд. пресудом овога суда од 24. септембра тек. год. № 1731, кажњен је са 15 дин. у корист ово општ. касе, зато што је у недељу 17. јула тек. год. поткивао коње поштанске, који врше пренос поште од криво-вирске жељ. станице до жељ. станице Извор. Исте је је поткивао код колебе Саве Петровића, земљ. овд. где коњи станују, која је од села овог удаљена око 4 к. м. Но по жалби осуђенога зајечарски првостенени суд, одлуком својом од 15. октобра тек год. № 20401, поништпо је речену пресуду са разлога: што осу})ени није овај посао обављао у селу, у својој радњи, веК изван села. Како у овом селу има више занатлија, који се користе гиме што у тач. 1. § 364. крпв. законика стоји казна само за оне, који радње у недељне дане држе отворене у селу или вароши. то се моли Уредништво за објашњење: може ли суд овај за оваке иступе узимати кривце на одговор и кажњавати,, кад они у недрљне дане не држе своје радње отворене, већ свој занат обављају у поменуте дане у селу, изван села, или на сокаку?« — На ово питање одговарамо: Наређења § 364. кр. закона имају свога извора у оним прописима наше вере,

који веле: шесг дана ради, а седми посвети Богу и своме одмору. Хтело се, на име, да се недељни и остали празници, поменути у тачци 1. § .164. одреде као дани, када ће се напустити посведневни послови и брига живота, и упутити свет, да уз свој физички одмор поклони извесно време и својим религиозним дужностима и осећањима. Да се то постиге, законодавац никако није могао мислити да ће бити довољно. ако забрани да се радње и дућани (зграде) држе затворени. а да је слободно пред овима, на улици, ван села, изнети алат и робу, па радити или пазаривати. Импутирати законодавцу такву малоумност и непромишљеност, значи нанети му увреду. Према овоме, значај § 364. кр закона, никако се не сме сузити онако, како је то учинио првостепени суд, јер би то значило свесно дозволити изигравање закона. Кад је суд ипак дао такво значење овој законској одредби он је, по мишљењу уредништва, учинио то само зато, што је у овом конкретном случају и општински суд и сувише строго примењивао закон, не осврћући се на то, да је осуђени био нагнан да ради неодољивошћу потребе да се поштански коњи поткују, како се саобраћај не би прекидао. У овом једном случају, могао је, велимо, нрвостепени суд овако схватити значај § 364, да би ублажио строг и скоро неоправдан ноступак тога суда, али уверени смо, он то неће учинити у оним случајевима, где не стоје овакве побуде. Према томе, општински суд нека кажњава свакога оног, који горњих дана држи радњу или пазарује ма где у селу или атару овога, јер је то забрањено поменутом законском одредбо.м. За оне, који покушавају да очигледно илигравају закон па тај пачин, што ће радити ван зграде у којој иначе редовно раде, или што ће робу изнети из свога дућана и продавати је по улицама или ван села, треба се помоћи и законом о радњама, а евентуално и законом о сеоским дућанима. Не треба никад с^ положаја власти намерно чинити пакости или незаконитости, али протнв оних, који су склони да изнгравају законе, треба употребити све законске мере у најпунијем њиховом значају. II Основна школа кленовачка, у срезу крајинском, службеним својим актом пита: »Учтиво се моли Уреднишгво за објашњење ниже изложених питања: Чл. 24. закона о народним школама предвидео је казну за ђачке родитеље, који своје ћаке не шаљу у школу. Школски одбори на основу тога изричу казну. Али општински судови односно председници, као надлежни за наплату изречене казне, према претпоследној алинеји овога члана, где се каже: „Родитељима ученика који плаћају испод 15 дин. непосредне порезе, може се новчана казна заменити