Policijski glasnik

ВРОЈ 1.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 5.

измећу чулног и надчулног света. Спиритизам се не да сузбијати правним средствима. Ако се хоће његово сузбијање онда то треба чинити образовањем и просветом. Оптужена. која се није много бринула [о свету, већ живела повучена у себн, која се кретала у уским границама и делала само у уском кругу њој оданих људи, извесно је била сасвим далеко од сваког занатисања. Људи, који су долазили њој, посећивали су је као што се посећује какав интересаитан позоришни комад или каква мађионичарска представа; они су просто хтели, да буду са осталима ту. Други су опет долазили иитересујући се научно за рад оптужоне. Сви су онп драговољно давали своје улоге. Овде не стоји случај вараличког изношења лажних чињеница. Оптужена је свакоме остављала. да сам ствара суд о ономе гато је видео. Није оптуасена обмањивала публику, већ је публика саму себе обмањивала. Што се тиче апората суд не сме изгубити из вида, да је ту било врло много незнатних људи са практичним разумом и академски образованих који су апорте сматрали као праве. Суд мора доћи до уверења, да ми стојимо пред стварима, које не можемо објаснити. Оптужена је једна болесна хистерична особа. Ако се хоће да говори о неким жртвама спиритизма, онда је оптужена за пајвеће жаљење. После кратког саветовања председник суда објавио је ову пресуду : Суд сматра да су имовно оштећени они, који су ишли оптуженој, да виде њена нзвођења из царства духова, па место тога добилп мађионичарске продукције. Они ннсу добили оно, нашта су имали права по уговору. Што се тиче исказа сведока, који су тврдили, да су видели надчулне ствари, суд стоји на становништву стручњака, да ту мора имати места само оно, што је данас општим добром науке и гато данас већииа образованих признаје као тачно у науци. Да је оптужена казала, како се у њој налазе природне силе, које она не може себп да објасни, она онда не бп могла бити осуђена. Али кад она говори о надприродним стварнма, она је онда казала нешто, гато не може извршити. По мишљењу суда људн пису пажљиво посматралп и били су обмањивани. Тако исто сведоци су билн врло склони, да се даду обманутп, као што доказују закључци, које је проФесор Селин извео из теорије о астрал-ном телу приликом случаја у Цириху. Ко тако посматра, не може се сматрати за ноузданог посматрача. И код других лнца стоји случај недовољног посматрања. По мишљењу суда апорти стоје по готову искључиво у тесној вези са говорима у трансу. У сваком случају људи нису долазили оптуженој, да чују само њене говоре у трансу, а и ти говори нису држани у безсвесном стању. За то нема места примеии §-а 51 казненог закопа. При одмеравању казне морало се узети у обзир, да је оптужена једна хнстерична особа. Она је на делу ухваћена; она је обављала један разгранат занат, али се у појединим случајевима преваре задовољавала са скромном зарадо.м. Мора јој ое

узети у олакшавану околност то, што јој је долазила у помоћ и лаковерност спиритиста. Нека лица била су изгубила веру у Бога, али је она допринела, да се та лица опет врате вери — наравно само у тој Форми, што су та лица иашла спољашњу спону између овог и оног света, док је црквена права вера битно друкчија. Ако је дакле оптужена и веровала, да чини добро дело, опет је за њу отежавна околност, што се са рели гијом Фриволно играла и гато је н после демаскирања још порицала оно, што се више није дало порицати. С об^иром на све ово суд је осудио оптужену на годину и 6 месеци затвора, с тим, да јој се одлежани притвор урачуна у издржаних 8 месеца. Го,:пођа Роте по савету својих бранилаца није се жалила протпв ове пресуде. С немачксм' М. Ј. П.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ВИДОЕОВИ МЕМОАРИ

(нАСТАВАк) Како сам ја последњи дошао то сасвпм природно на мене паде сва сумња. Тај ме оптужи отворено и цела дружина представљаше суд. Цабе сам се ја бранио, они решише да ме претресу н почегае ме свлачити. Али се запрепастише кад на мојој когауљи приметигае —- робијагаки знак. »Робијаш ! узвикну Роман, робијага међунама!.. то је шпијун.. премлатите га или стрељајте. .. то ће пћи брже!" Чуо сам да пуне пугаке^ »Станите! командова шеФ, треба прво да врати новац..« »Да, новац ће бити враћен, рекнем ја али је потребно да ме саслушате насамо«. Роман пристадо. Сви су мислили да ћу признати, али кад смо били насамо ја му понова кажем да нисам кривац и да би га пронашао казах му једно средство о коме сам некад читао, чини ми се код Беркена 1 ! — Романсе појави са толико сламки у руци колико је било присутних. »Пазите рече он, ко буде имао најдужу сламку тај је украо паре". Поче извлачење н кад се сврши сваки донесе своју сламку... једна једина била је краћа од других; то је била некога Јосифа Доријола., <(Ти си тај®! рече му Роман; све су сламке биле једнаке, а ти си твоју поткратио те си се сам пздао..." Одмах претресоше ЈосиФа 0 новац се нађе у његовом појасу, те се ја потпуно оправдам, чак ми се и Роман извини, али ми рече да престајем бити члан његове дружине. »То је штета, рече, али дојмићете да пошто сте били на робији.. в Он не доврши; метну ми пстнаест дуката у руку и натера ме да обећам да нећу никоме причати шта сам видео док не прођу двадеоет и пет дана. — И ја сам ћутао.

х ) Француока кн.ижевник Пр.

Петнаеста глава После опасности, којима сам со-излагао док сам био са Романом и његовом дружином, можс се замислити радост, коју сам осећао, кад сам се од њих одвојио. Бил ) је јасно, да ће влада, кад се учврсти, предузети најозбиљније мере да ујемчи безбедност у земљи; и остаци ових дружина под именом Витези Сунца или Христово Друштво, које су за своје оспивање имале да захвале нади у политичку реакцпју, која је била одложена на неодј еђено време, не би могли избећп унипггавање, чим се то буде озбиљно хтело. Једпни часан изговор њиховог хајдуковања краљевство, не постојаше више, и ма да Ивери, Лепретри, Булажени, Бастиди, Жозиони и други сииови чсститих Фамилија, тецијху славу нападајући погатаре, и зато гато су од тога имали за себе користи, хајдуковање престајаше бивати начин којим се доказује да се мисли добро кад се насилним путем отима држави новац. И сви они гиздавци, којима је било тугаљиво с пиштољем у руци заустављати ношење трговачког новца и усређивање наплаћених пореза, крили су се већ у својим домовпма ако су их имали или се труђаху да сстану далеко од позорнице њихових радњи. Најпосле ред се повраћаше и он закачињаше на крају и разбојнике ма каква била њихова боја или њпхов циљ; опи неуживаху више иикакву наклоност. Ако би у таквим приликама ушао у друштво овпх разбојника онда би, настрану рђав глас о коме више нисам сумњао, значило даимамнамеру да спгурпо дођем на гилотину. Али мене Је друга мпсао занимала; ја сам хтео ма по коју цену да избегнем прилике и путеве злочина;желео сам да останем слободаи. Писам знао како бих ову жељу остварио, а.ш ништа, моја је судбина била одређена, ја сам, као што се каже, направио крст на заводу. Хитар, као што сам био, удаљавао сам се све више и внше, игаао сам у правцу ка Лиону избегавајући главне путеве до околине Оранжа, ту стигох рабаџије који су ишли у истом правцу у коме и ја. Почео сам са њима разговор, и како ми изгледаху добри људи, нисам се устезао да им кажем да сам војни бегуиац и да ће ми учинитн велику услугу ако ми помогну да ме жандарми не примете; они пристадоше да ме приме у другатво. Мој предлог није их нимало изненадио, чак је изгледало да су они очекпвали да ћу потражити њихову загатиту. У ово време, а нарочито на југу, није било нп мало ретко срести људе, који су бежали испод застава, да би се свеспо предали на милост и немилост судбини. Било је сасвим прнродно што су ми рабаџије поверовалп на реч. Они ме примише лепо, а новац, који им ја намерно показах учини да се још вигпе заинтересују за мене. Уговорисмо да сам ја као син њиховога газде п како су мпслили да првп пут путујем окитише ме пантљикама п цвећем, због којих ми знакова у свакој крчмп сви честитаху. Као нови Јован од Париза био сам се доста добро привикао на нову улогу, само неопходни трошак, да би улогу до-