Policijski glasnik

ВРОЈ 14.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 109.

му се имање смањило, што је обично бивало без његовог знања, њему је илеменито нуђсн зајам и тад би сазнавао за своју немаштину; никад му нису показивали врата: и не показујући му ни хладноћу ни равнодушност чекало се да га нужда и љубав натерају да срља у нове опасиости. Али чим би лађа, која односи, љубавника, дигла .једра и отпловила ка срећним успесима којима су залога били брак и једна мала сума узета да се троструко врати, љубавника би заменио какав други доброћудник, тако да у кући госпође Анри обожаваоци су изгледали као чунак који иде тамо амо, њене ћерке као градић стално опседнут и по изгледу готов да се преда, али који никако не пада. Кад се један дигне други седне; имало је ту обмане за сваког и ништа друго до једино обмане. Цецилија, једна од кћери госпође Анри беше прешла двадесету годииу ; била је весела, смешљива до крајности, не црвенећи слушала је све, само се љућаше на додиривање. Хортенза, њена сестра, не љућаше се ни на то; она је била млађа и беше наивнија, кадкад она говораше ствари.... али изгледало је да у венама ових девојака тече м д и сок од поморанџиних цвстова тако су биле слатке и кротке. У њиховим грудима није бнло ничега запаљивог и ма да пристајаху у неприличне разговоре и ако су трполе врло интимне покрете лађара, ипак, кажу, да су потпуно заслуживале надимак који је дат пастирки из Вокулера, и који носи и једна мала варош 1 ) у Пикардији. У овој кући становао сам месец дана и толико сам пажен да сам се сам чудио, а време сам проводио у картању, одвећ слободним шалама и пијући пиво; ово досадно беспосличење преста најзад. Полет је хтео да настави свој уобичајени посао: пођосмо у лов; али ноћи не беху довољно мрачне, а дани беху постали дуги. Цела наша пљачка сводила се на неколико лађица угља и на једну шалупу од мале вредности, на којој нађосмо некога лорда, заборавио сам му име, који да би повратио апетит беше окупио са куварем да се шета, приморали су га да подели своје имање и да једе острице ворденске 1 ). »Мртва сезона® се приближиваше и ништа вишо но могасмо упљачкати. Капетан поста ћутљив и туробан као ноћна капа; Флерио очајаваше, псовао је и праскао од јутра до мрака; од увече до ујутру био је пак у правом наступу лудила; сва иосада, каже она изрека веома омиљсна у народу, јела се сама. У оваквом расиоложењу напали смо једну лађу. Била је поиоћ: изишав из замка близу Динкерка упутимо се ка енглсској обали; наједанпут месец сину кроз облак и просу своју светлоот по таласима, на малом одстојању од нас забелешо се једрила; примотисмо јодан ратни брод који секаше свотле таласе; Иолет га познаде. „Синови, повика он, он је наш, лезите потрбушке, а ја одговарам за стражу". За час ступисмо у борбу; х ) Иерона, названа невина, зато што је никад није непријатељ оевајао. Пр. *) По вароши Вердену. Пр,

Енглези су се бранили бесно, страшна се борба отвори на њиховој палуби. Флерио, који по свом обичају беше ускочио први, први и погибе; Нолет би рањен, али се освети, освети и свог помоћника: поби све око себе; никад нисам видео сличну касапницу. За непуних од десот минута постасмо ми господари брода и тробојна. застава би истакнута место црвене. Дванаесторица наших погибоше у овом нападу, у коме и једна и друга страна беху развиле сву своју ратоборност. Међу погинулима био је и неки Лебел, који је толико личио на мене да су се због тога сваки дан дешавале пометње. Сетим се да је мој друг имао уредно исправе. Па то јо, помислим, дивна прилика! незна се шта носи ноћ а шта носи дан; Лебела ће бацитп рибама, њему пасош не треба, а мени би послужио добро. Мисао ми изгледаше особита, само сам се бојао да није Лебол хартије оставио код сопственика лађе и веома сам се обрадовао кад сам их напинао на њоговим грудима; одмах их узмем а нико ме не видо. Кад су у море бацили џакове с песком, у којима су лешеви били да би бољо потонули, осетио сам да ми спадо грдан терст, јер сам се надао да ћу у будуће бити ослобођен од Видока, који ми је толико јада причинио. Међутим нисам још био потпуно- сигран; ДиФаји, који је био наш дружни старошина знао је мојо право имо и та ме околност онеспокојаваше. Да не бих стрепео од њега решим се да му испричам какву лаж и да га на тај начин придобијем да ћути. Али џабо сам се бринуо, јер викнсм ДиФаји -а, потражим га на брику, но њега но беше, изађем на палубу »Реванша", тражио сам га, викао понова, нема одвора; сиђем у оделењо за барут, нема га. Шта је било с њим ? Попнем се у »Шпајз®: крај једног бурета ракијо и неколико Флаша примотим опруженог човека. — ДиФаји! гурном га, окренем... поцрнео, мртав. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: 1 Суд општине леновачке, актом својим Бр. 597, иита: »Једно лице из ове општине, отуђило је једну парцелу своје земље, и кад је надлежна власт затражила увероњо по §471. тачка .11. грађ. суд поступка, суд овај издао му је уверење по књ. „Б (< да има потнуно земље колико му горњи § штити као земљоделцу, ну у то имање ушло је и имање, које је донела њогова жена као мираз, а које овај од пре 12 година ужива. Продавац, кога је суд овај осудио да изда тапију купцу на продато имање, тужио је суду часнико ове општипе, наводећи: да нема потпуно земље за ужи-

вањо, пошто се, вели, женино имање не може узоти у рачун заједно са њоговим имањем при издавању уверења по § 471., и извоо је и земљомера на лице места и имање своје премерио. С тога суд учтиво моли за објашњење о следећем: 1. Може ли се м сме ли со узимати у оцону и женино имањо уз мужевљево при издавању уверења по § 471. грађ. суд. поступка или не? 2. Стоје ли одговорни, и имају ли кривицу часници општ. суда, кад ови пздаду уверење једном лицу оснивајући се на књ. Б. од 1885. год. да има земље по § 471. грађ. суд. пост. а међутим после се промером на лицу места нађе да нема довољно земље за уживање?" — На ово питање одговарамо: По § 416. и §§ 767., 771. и 77Л. грађ. закона, сва непокретна добра, која жеза донесе у мираз приликом удаје, остају њена својина како за све време трајања брачне заједнице, тако и на случај да се ова раскине. Ако би жена умрла у брачном стању а не би имала деце, имање, које је донела као мираз, не припада њеноме мужу, него њеним најближим сродницима. Кад овако стоји ова ствар, онда се женино имање, при издавању уверења о наглавици земљоделаца, но може и ие сме убрајати као својина мужевљева, јор он има само право уживања истог и ништа више. Прома овоме, општински часници погрешили су, што су и жепино имање обухватили уверењем, које су издали у смислу § 471. грађ. суд. поступка. Исто тако погрешили су, што су за основицу узели мере из књиге „Б' ( , јер је ова књига само подлога за распоред државног пореза, али се никако не може узети простроноет, тамо означена, за тачну и за доказ о количини имовине извесног лица. Имање је требало мерити, па ондаиздати уверење, На сваки начин да часници могу одговарати, ако се истрагом утврди, да су они намерно п свесно убрајали женино имање у мужевљево и узели пописну књигу као доказ, те да на тај начин само оштоте тужиоца. 11 Суд општине горњо - коњушке, актом својим Бр. 678, пита: < в Г1ре извесног времена, а по извршеном редовном избору општ. часника у 1910. год. придодата су овој општини сола: Грабовац, којо се одвојило од општине крушевачке, и село Гор. Точане, које се одвојило од општ. грабовничке. Према овомо, а на основу чл. 68. закона о општинама, извршиће се избор општ. часника у овој општини одмах по извршеном избору народних посланика — 1. априла ове год. Према чл. 68. зак. о општинама имају се изабрати: продседник, кметови, и одборници, но како је свако село у овој општини, приликом родовних избора, изабрало за себе кмота, а тако и села која