Policijski glasnik

БРОЈ 14.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 111.

С тога јо, па основу чл. 170. закона о олштинама, решио, да се решењо надзорне власти ноништм. Одлука од 7. марта 1912. год. №2866.

Све жалбе и незадовољства прогиву одлука и решења свију административних, судских и општинских власти ако не буду снадбевени довољном таксом по закону о таксама, власт ће завести у протокол, па затим оставити у акта. Љубомир П., председиик, и Миливоје М., благајник општине п...., кажњени су пресудом над:орне власти од 20. августа 1911. године № 12901 са по 150 дин. збо1' тога. што нису на крају сваког месеца родовно предавали школској благајпи одговарајућу дванаестину но сразмерн покупљених општинских прихода или прпреза, за издржавањо шкоио по школском буџоту (чл. 157. тач. 4. у вези чл. 167. о закона о општинама). Пр отиву овс пресуде кажњени председник и благајник изјавили су заједнички жалбу Државном ,-Савету и на ову утиснули свсга пет дин. таксе. Надзорпа власт, налазећи да су жалиоци по ТВр. 52 закона о таксама били обавезни да утисну сваки по пет динара, дакле свога 10 дин. таксе, решењем од 22. новембра 1911. год. 13248 оставила јо жалбу, на основу-чл. 15. става III зак. о таксама, у акта, а своју нресуду, као нзвршну, унутила извршном одељку на извршење. По изјављеној жал-би,---III Одсек Државног Савета нашао је, да је рошењо надзорне власти правилно и на закону основано, јерје донесено према пропнсу чл. 15. закона о таксама. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама рошио, да со жалба одбаци као неумесна. Одлука од 17. март^ 1912. г., № 3082.

Један случај неумесног поништаја одлуке општинског одбора. Одбор општине београдске на свом састанку од 10. априла 1909. год. донео је одлуку № 4493, да прима ОФорат Мплована Л., да излиФорујо општини за њено п о ^тробо 10.000 га 3 дрва. по 7 ■ 35 дин. од кубног метра, а под условима које је сам Мил. Л. изпео у свом ОФерту од 7. анрила 1909. год. Крајњи рок за лиФеровање ових дрва сам Мил. Л. оставио је за 30. новембра 1909. год., шго је и одбор општински усвојио. Мил. Л. почео је да лифорује дрва, па је извесну количину и излиФеровао. Доцнијо, услед стицаја разних околности. престао је са лиФоровањем, о чому јс, писмом својим од 24. иовембра 1909. г. известис оиштину, да, ако она сматра да оп нијо иснунио уговор својом кривицом, — да му задржи кауцију у 1000 дин. Доцније пак упутио је другу ћредставку и тражио, да му се кауција у 1000 дпн. врати, пошто даље лиФеровање не може да изврши само за то, што нема подвозних средстава, а тај узрок ннје могао предвидетп. Поводом овога, одбор оиштински донео јс одлуку 13. априла 1911. године № 9322 и молиоца одбно од тражења.

Незадовољан овом одлуком, Милован је изјавио жалбу Мииистру Унутрашњих Дела и тражио, да се одлука, оа разлога изнетих у жалби, поништи. Министар Унутрашњих Дела решоњем од 10. Фобруара 1912. год. № 2375, а на основу чл. 152. закона о општинама, задржао је од извршсња ову одлуку са ових разлога: Помону^ом одлуком повређопо је право својине кауцираног новца жалитељевог, јер када.је законом о општинама стављоно у дужност ошнтинском одбору, да он решава о набавкама, онда је одбор бно једино надлежан, да доносс дефинитивну одлуку о условима жалиочсвим, којо јо овај ставио у погледу начина н времена лиФеровања дрва, пошто му је понуду примио. Одбор такву одлуку пије донео, и нрема томе овде нема закљученог уговора између њега и онштине, услед чега одбор није ни могао, на основу своје одлуке, одузимати жалиоцу положону кауцију —- § 462. и 465. грађ. суд. иост. По жалби општинског пуномокника, III Одсек Државног Савета нашао је, да ожалбено решење не може остатп у снази с тога, што Министар Унутрашњих Дела, као нопосродна надзорна власт над општином београдском, ово своје решење није могао засиовати на пропису члана 152. закона о општинама, јер Мил. Л. није тражио, да се одборска одлука задржи од извршења, већ да се као незаконита поништи, те је према томс у т >вом случају тртеба:то ноЂтуиитп по II одељку чл. 170. зак. о општинама. С тога је на основу чл. 170. закона о општинама решио да се решење надзорно власти поништи. Одлука од 3. марта 1912. г. № 1716. Постулајући по овој одлуци Државног Сапота, Министар се понова упустио у расматрање овог продмета, па је нашао, да ожалбена одборска одлука не одговара закону са разлога, нанред изложених у решењу ГШ> 2375, и да ту противзакону одборску одлуку, по изјављеној жалби, треба поништити на основу II одељка чл. 170. закона о општинама. С тога јо решењем од 7. марта 1912. г. П№ 4468 поништио ожалбену одборску одлуку. По жалм општинског пуномоћника, III Одсек Државпог Савета нашао је, да жалбеио решење Министра Унутрашњих Дела не може остати у снази с тога, што се из послатих акта види, даје општински одбор одлуком својом од 18. априла 1909. год. № 1493. пристао, да Мил. Л. лнфорује ошнтини београдској одрођену количину дрва по условима, које је он сам у свом оФерту предложио, па извосну количину дрва већ излиферовао, то је према томе одбор имао основа, да му положену кауцију задржи, кад целу количпну дрва, према поднетим условима, није могао да излиферује. С тога је, на основу чл. 170. закона о општинама, решио, да со жалбоно решоње Министрово поништи. Одлука од 19. марта 1912. г. .№ Јос. Н. Ст.

Првостепени Судови расматрају пресуде и решења донета само по оним иступним делима, за које су предвиђене казне у § 310. крив. зак. [Одлука Касационог Суда. од 1. окгобра 1911. год. Бр. 1'225* ј.) Јаков Д. овд. оптужио је кварту савамалском Стојана Т. и Настаса К. овд. за крађу камена. Пресудом овога кварта тужони су извињони кривично одговорности у смислу § 4. н об. Полиц. Уредбо, а тужилац је упућон био надложном суду да тамо докажо право својине камена. По жалби тужиочевој, у први мах, Управа града огласила се била за ненадлежну да расматра одлуку кварта, јер јо налазила, да представљена радња тужеиих спада нод одредбу III части крив. зак. —- § 391. крив. зак. —, које дело ио §§ 15и 16. Полиц. Уродбе, подлежн коначном расматрању првост. суда. Како се и суд огласио за ненадлежног за расматрање овога предмета, налазећи да је овде у нитању нраво својине' камена, — грађански део пресуде — то јо Управа града Београда доставила овај предмет Касационом Суду, да он у смиолу§ 41. кр. пост. реши покренуто питање о надлежности. Касациони Суд јо нашао: да овде пп може бити, у законском смислу, сукоба власти за расматрање. Прописима §§ 15. и 16. Полиц. Уредбе ћредвиђено је, да првостепсни судови расматрају пресуде и решења донета по иступним делима, за која су предвиђене казне у § 310. крив. зак., што овде није случај, јер горња пресуда не садржи ниједну од казна предвиђених у овом зак. пропису. Поменута „пресуда" представља само једну наредбу власти, којом се упућује ток истраге и која ћо наредба од стране првостсп. суда, у поглоду законитости, бити цсњона тск ако би дошла казма као последица нопоступања по овој наредби, па би се осуђени тада жалио. Тиме ова наредба губи и карактер административног спора, те се њено расматрањо не можо, ио жалби, стављати у дужност старијој административној власти, већ се њено расматрање има резервисати за суд, на случај изрицања казне, а по жалби осуђенога. То, што је полиц. власт погрсшно јодној својој народби дала назив »пресуда ", мора остати без утицаја, пошто се тиме не може да промени и природи саме ствари, садржина њена....

Полицијске власти, а на среско-градски судови, имају саме да извршују све своје пресуде и осуде, па ма оне биле донете и по каквом специјалном закону. (Одлука Касац. Суда од 21. марта 1912. Бр. 4222.) Од како су градско-срсски судови отпочели свој рад, често наступају и сукоби о надлежности између њих и полнцијско власти. Ради будућег управљања полиц. власти, ми ћемо објављивати важиије случајеве оваквих сукоба о надлежности који су били I редмет расматрања нашег Касац. Суда, који је, као што је познато, по закону једини и надлежан да свако нојављено питање