Policijski glasnik

Г.РОЈ 16.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 127.

Из ових разлога принатна лмца могу да одбију извршеи>е забраиа, које се стављају на дневнице, истичућн истинску немогућност љиховог извршења.

ОДЛУКЕ ДРШАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА За измирење дужне и текуће порезе на општинско имање, мора се сваке године уносити у општински буџет потребна сума (тач. 3. и 5. чл. 129 закона општинама). Збор општине б.... на дан 31. јула 1911 годин ■ донсо је одлуку, да се општинс.ка утрина под шумом, зв. „Пилопаћ", у иеличинн пола хоктара изложи продаји, у циљу исплатс дужно општинске иорезо. Шумарско Оделон>о Министарства Народнс Привроде, актом својим од 12 марта 1912 годино Л» 6006. известило јо Државгш Савот, да Држава Српска не полажо право својине на ову шуму, али оставља Савету на оцону, да ли у опште треба допуштати наплату пороза на колективна имања њиховом нродајом, особито кад процењена вредност помснутог имања но одговара ни приближно дугованој суми порезе, и кад норезу па та имања треба ио чл. 12 закона о нопосредном порезу да плате њихови уживаоци, а сом тога, кад п осталс наплато Од општина. па и сам порез, падају на тер!т опгатинскОГ буџета по тач. 3. и 5. чл. 129 закона о општинама. Државии Сав т нашао је, да ос ова одлука не може одобрити с тога, што се не може допустити, да се за дужну општинску порозу продају опгатинскс непокретности, а у толико пре, што је чл. 129. закона о опгатинама речено, да со за измирење општинске порозо мора свако годино у ошптински буџет уносити потребна сума, која се, у недоотатку осталих општинских редовних прихода подмирује у виду опгатинског нриреза. С тога је, на основу чл. 33 закона о општинама, решио, да се одлука збора нс одобри. Одлука од 14 априла 1912 год. № 3352. Општине у варо пима, означеним у чл. 81. Устава имају право на наплату таксе за приређивање забава, изложби, циркуских, биоскопских и осталих престава, излагање на углед разних знамености и реткости, излагање појединих животиња, и томе слично, величину којих (такса) одређује општински одбор у почетку сваке године, а одобрава Министар финансија. Одбор оиштине београдско одлуком од 7 септембра 1911 год. № 33924 прописао је величину, а о гштински суд правилник о наплати такса за приређивањо забава, пзложби, циркуских представа, биоскопских прсстава, и т. д. по јавним локалима за 1912 годину. Основицу за одређивање и наплату ових такса, општина београдска нашла јо у ТВр. 407. таксено тариФе закона о таксама. Тим „правилником® одређсно јо да биоскоп к...., плаћа дновио на име таксо општини по 30 динара.

Министар Финансија решоњом од 29 доцембра 1911 годино ГШр. 42043. одобрио је, како остале таксе у Правилнику, тако и ову за биоскои к...., и то само за 1912 год. По изјављеној жалби сопственика биоскопа, Државни Савет нашао јо, да је Министрово решење иравилно и на закону основано. С тога јо одлуком од 14 априла 1912 годино № 3310 одбацио жалбу као ноумесну. Један случај одобрења одлуке збора сеоске општине, о учињеном поклону приватном лицу, у вредности преко 200 дин. Урош Л. био је председник општине л.... у 1906 п 1907 год., а сем тога вршио је н дужиоот благајпика, паје нз општинске касе узео 240 дин. као додатак, одн. накнаду, за вршсње благајничкс дужностп. Месна Контрола означила је такав рад као противзаконит, с тим, да р дужан ту суму вратити општини. При крају 1911 годинс, Урога сс обратио опгатинп и молио, да му ову оуму опрости, односно да му је поклони. Збор општине л.... на дан 30 јануара 1912 године донео је одлуку, да опгатина поклони Урошу Л. динара 240, коликојс ноумесио узоо из општинске благајне на име додатака благајничко плате у 1906 и 1907 год. Државни Савет расмотрио јо како одлуку збора тако акта овог предмета, иа јо на основу чл. 33 и 51 закона о општинама рошио, да со одлука одобри. Одлука од 14 априла 1912. год. Л* 3309. Јос. К. Ст. Један случај сукоба о надлежности између првост. суда и полиц. власти. Коста С. из М. оптужио јо првостеп. суду чаСнико општине М. што су издали лажно уворсње Милонку С., о остатку земље. Првостеп. је суд ову тужбу послао дотичној среској иследиој власти па надлежни иоступак, налазећи да он није надлежан за извиђање овога дела. Како јо ово уверење. којо се за лажно означава, потврдио срески чиновиик, по личном сахнлњху, чиме је п сву одговорност за истппнтост садржине овога уверења примг.о на себо, то јо полнцијска ислсдна власт, сматрајући да се овде појављује кривично ислеђсњс противу чиновника у погледу њогово званнчне дужности, — нашла да она и није падлежпа за нзвиђање овога дела, већ првостопени суд у смпслу чл. 28 Устава, на јо на;лежпом суду вратила сва акта. Ну лрвостепснп је суд остао ири ранпјем своме глодишту, те је овај предмет послат бпо Касационом Суду на рошењо, по чл. 41 кр. суд. пост. Касациони Суд решоњсм својим од 7. нов. 1911 Бр. 14359 одлучио је: да јо, с обзнром на садржину по Iнете тужбе, за нслсђење овога дела надлежпа иследна полицнјска власт, и то у толитсо прс, гато је она ислсђење номенутог дела већ отпочела, па га према томе, у смислу § 37 крив. пост: има и довршити.

У циљу иравилнијег решења овога продмета, Касациони суд је, налазимо, требао да преиоручи начелнику среском, да ако налази да истрагу трсба проширити н над среским чиновником, ко.ји јо инкриминовано уверење потврдио, — достави случај Министру Унутрашњих Дола ради образовања комисије за извиђај кривице и према овоме полпц. чиновнику, кад иоднета тужба не обухвата и њега, то да би првостопенп суд кривичну истрагу могао и противу њега прсдузети. Сукоб о надлежности за извиђање дела из § 104 б крив. зак. [Одлука Касационог Суда од 14. новембра 1911. год. Бр. 1^02.) По оптужењу г. М. М. пензионера овд. због дела из § 104 б крив. зак., иследни судија нрвостеп. суда за град Бооград, предотавио је Касационом Суду: да се између њега н управс Града Веограда појавио сукоб о надлежности за нзвиђање продстављенога дола, па је молио да Касац. Суд рошм нокренуто питање о надлежности. Према овој представци, Касац. је Суд, у смислу § 41 кр. пост, нашао: да је за извнђање продстављонога дела из $ 104 б каз. зак. иадлежна аолиц. власт, јер по чл. 13 зак. о штампи суд јо надлежан за пзвиђање са.мо оимх кривпца, којо изречно иредвиђа закон о штамии; мећутим дело, за којо со оптужујс г. М., предвиђено је у општем крнвнч. закону, те према томе и не спада у надлежност првостеп. суда, всћ у надлежност дотичне полиц. властн.

Ко је надлежан за извиђање дела из § 125 крив. зак.? Живан М. из II., онтужио је нопосродно првостеп. еуду г. Ж. Н., начелника среског, за дело из § 125 крив. зак. Ну нследни судија спровео јо ову тужбу дотичном начолству окружном, као надлежном за ислсђење, налазећи да у радњи тужсног г. Ж. Н. нс стоји тужбом нредстављено кривично дело из § 125 к. зак., за чије би ислеђењо но чл. 28 Устава био надлежан иследни судија. Пошто со п начелсгво огдасило за нонадлелшо да извиђа тужбом продетавл.ено дело пз § 125 кр. зак., то је овај предмот упућон био Касациоиом Суду, те да оп, у смислу §41 кр. ност., расправм иокронуто питање о налдежностн. Каоациони Суд, по расмотрењу аката нагаао јо: „Када се из саме тужбе приватног тужиоца види, да је оптужен г. Ж. Н., шамарао приватиог тужиоца аред шталом, за времо испрезања коња, дакле не ири каквој званичној дужности, —■ то, према таквом стању ствари, у овоме случају и но може нп постојати дело из § 125 крив. зак., те да би за ислсђење нсгог био надложан неиосредно првеетепенп суд, већ, свакојако, стоји увреда делом — реална инјурнја — за чијо је иелођоњс но закону надлелсна иследна иошцијска власт".

И ако сматрамо да је Касац. Суд, у главном , правилно рошио ово пнтањо о сукобу надлежностн, ипак налазимо да