Policijski glasnik

СТРАИА 180.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВРО.Т 23.

остатп оно што је : нојоднака и нсизвеона. Са ове стране треба бости реформаторе. Војим се, да све остало само не отежа зло, па примор, укидање испита оптуженог које прсти кривичном судуШта би било кад бп се укннуо испит? Иредлажу да се он замени једним експозеом који би направио главни адвокат на који би бранилац имао право да одговара. Не мислим, да се од љих баш при њиховој најбољој вољи може очекивати беспристрасност. Биће тврђсња с једне стране, порицања с друге; тужба и пледирање који би дошли пре него што треба само би замрсили ствар. Требаће да испит сведока буде довољно јасан да со порота нађе у овоме хаосу. Али сведоци говоре мало добровољно; морају се питати да сс што добије; но, ако је адвокат какав приправник, он ће ћутати, а ако је то прави правозаступник, биће толико битака колико има свсдоџаба. Сада баш са највештијим председгшком и најречитијим адвокатом, видимо по нокад да поротници све до момента гласања нису добро схватили ствар. Мумхемо бнти сигурни да ће од онога дана кад нс будо више имало испита, овај Факт, који је срећом сада родак, ностати врло чест. Истина је да у Енглеској председник пе испитује оптужепог. Али су се енглески судски обичаји одавно навикли на ову процедуру. Адвокат оптужбе (иознато је да нома државног тужиоца код наших суседа) и адвокат оптужопог играју улогу у усменом извиђају; сваки врши слободно своје право, савесио, пе тражећи да уништи свог противника. У Фрапцуској на протнв, главни адвокат и бранилац имали су увек у кривнчпом суду само једну мисију да се боре; годнпе 110 протећи док они буду узели своју нову улогу, на велику штету правде. С друге страие, енглеска јо порота навикла да тражи истину само у свсдоџбама сведока, док Француска порота рачуна прво на испит да би добила протходно објашњењо процеса; требаће јој много времена док увиди да сс можо бити без тога. Овај пројекат укидања испита јодап је од последњих папора паше одлучно сталне тенденције, која нас вучс да будомо увок на страни оптужених, против магистрата, као да је највећи број оптужених невин и као да власти имају други нски цилј а нс кажњење криваца. Једна од првих реФ ,ор'ми требало бн да будо да се сами реФормишемо, да с > ослободимо овихкобних душсвних диспозиција, да савладамо нашу осетљивост, да бољо регулишемо наше племенито импулсије. Немојмо увок мислити на оптужене, а никад на жртве; посветпмо мало пашс бриге друштву, коме прети злочин и којс такођо има потребу да се брани. Време јс да се увиди да казна трсба да буде истинска казна, бол; да злочинац троба да испашта за своју кривицу ие угодним склоништем, него патњом, која је кадра да побуди у њему страх, ако но кајање. „Ублажавање казни има своју епоху као »и своју меру (< рскао јо Серван. Благост, •сажал.ење, доброта, племонпте су врлине,

- али оне чине да се заборавља заштита јавног поретка. (Из Кеше РоЈШдие с1 Раг1етт1агге. Се. за јуни и јули т. г.) Превоо М. М. СтанојевиЋ.

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО ■ ВИДОКОВИ МЕЖОАРИ

(НАСТАВАк) Ма да. на крају, погубљење Хербо-а није тробало да на мене има никакав непосредан утисак, ипак мс пренерази: ужаснуо сам се од помисли да сам био у додиру са разбојницим'а, којимајесуђоно да заврше гилотином; моје успом не понижавале су ме у мојим сопственнм очима, црвенсо сам тако роћп пред самим собом; желоо сам да сам могао да изгубим памћењо и да поставим неку нопробојну преграду између прошлости и садашњости. Био сам још у толико несрећнији што ме полиција, која нијо увек у могућности да размишља ради лп добро, не могаше заборавити. Видео сам се опет у очи дана кад ће ме гопити као дивљу звер, и увороње да ми је онемогућено да икад будем частан човек бацатпе ме у очајање: постадох ћутљив, невосео и уплашон. Апета то иримети; проба да мо теши, предлагаше ми да се жртвује за моне, навали питањима и тајпа ми се ото, али никад нисам имао разлога да со кајем за то. Способпост, ревност и присебност ове жене пос.тадошо ми врло корисно. Требао ми јо пасош, она наговори Жаклсна да ми да свој, и да бих га могао употребити он ми даде обавештења о својој Фамилији и својим везама. Овако снабдовеи кренем се на пут и прођем сву Доњу Бургоњу. Готово свуда сам морао показивати псправе и да су мо сравњивали са описом у пасошу ухватили би провару, али то нису нигде радили. Више од годино дана, изузев поколико ситних нодаћа, које не вреди овде ни помињати, под именом Жаклен био сам сроћан. Јодпога дана у Окссру шетајући полако по луци, сретпем некога Пакеја, професноналиога лопова, кога сам упозпао у Бисетру кад јо издржзвао казну од десет година. Било би ми врло добро да сам га могао избећи, али ми он изнонадпо приђо и од првих њогових рсчи могао сам се уверити да јо бно снгураи да мо јо познао. Био јс врло љубопитљив да дозна шта радим и чим сам из разговора видео да има намеру да мо увучс у крађу, почнем, да бих га се отросао, да говорнм о полицији у Оксеру н представио сам му је као врло будну и сљедствено врло страшну. Надао сам сс да ћс ово дејствовати иа њега и наставим причати дал>е док он, пошто мо јо врло пажљиво'слушао, не повика:„До ђавола! па то овде није добро; лађа полази у два сата, ако хоћеш можемо да пођсмо. — Имаш право, одговорпм му;

ако треба божатп с тобом сам. Растао сам се с њим пошто сам му обећао наћи га док уредим неке својо ствари, које сам имао посвршавати. Бедан је положај једног одбоглог робијаша: ако нећо да будо проказап властп само зато што не улази у какву кажњиву радњу, увск је приморан да први поЧпо, то јест, да он другог достави. Чим сам дошао у кафану одмах напишем ппсмо жандармериском поручнику, за кога сам зиао да је ушао у траг крадљивцима који су били похарали пошту. »Господиие, »Јодна личност, која жели да остано у тајности, извоштава вас, да један од оних крадљиваца, којису извршилн крађу у пошти, полази у шост часова лађом за Јоањи, где га вброватно чекају остали другови. Да но би утокао и да би се лако ухватио било би добро да два преобучспа жапдарма уђу с њим у лађу. Нека то опрозпо урадо и пока га иикако ио губе из вида јор је врло опасан човск.« Уз то је следовао опис врло потанко означсн да јо забуиа била искључена. Кад јс час поласка дошао дођем другим путом на кеј и са прозора једне кафано опазим Пакеја да. одо иа лађу, ускоро за њим уђоше и два жандарма којо сам иозпао по једпом знаку па јаци. С времена па врсмс они су додавали јодаи другом једну хартију коју су загледали и п.ихове со очи зауставишс па момс другу, чије одело, какво не посе крадљивци, бегас већ јсдаи рђав знак, Лађа се крену; моје .је задовољство било у толико већо кад сам је видео да се удаљујо, што у једпо псто врсме одпоси и Пакоја и његове рђаве предлоге, па чак и њогова достављања, ако би као птто сам со надао, наумио да их чини. Сутра дан по овоме догађају, док сам со ја занимао пописивањем мојо робе, чујем ноку необичиу ларму, иогледам на прозор и видим лаиац (снровод) који су водили Тијери н његови аргусспи! На овај призор, тако страгаан н тако опасан за мене, тргнсм со нагло и у покрету разбијем једно окно те се свн погледи окрону на моју страну; желео сам да сам могао пропасти у зсмљу. Али и то иијо било доста: да увећа моју забуну ноко отвори врата.... гостиоиичарка, госпођа Жсла. »Одпто, г, Жаклоп, одите да видите ланац," повика она „Има толико вромена како нисам видела тако леп!... најмањо их јо сто псдесет!.. чујете ли како певају?.." Захвалим со газдарици на пажњп и правећи со да сам у иослу, кажом јој да ћу одмах сићн. »0, не журито се, одговори ми она, имате времена, преноћи ће у нашој штали, а ако хоћетс да разговарато са њиховим старегаипом даћемо му собу до вагае!« Поручник Тнјори мој сусед! Кад сам ово чуо ја писам впгао био свој господар и да ме јс погледала г-ђа Жела нема сумње, приметила би да ми лпце бледи н да сав дршћом као у грозиици. Поручник Тијори мој сусед! Он би мс могао познати : један покрет, једно ништа могло ме јс издати; тако се регаим да не нзлазнм. Иотроба да гато про свршим