Policijski glasnik

БРОЈ 29.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 29. ЈУЛА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „појтицијски гј1асник" ИЗЛАЗИ ЈЕДАНПУТ, А ПРЕМА ПОТРЕБИ И ВИШЕ ПУТА НЕДЕЉНО. ПРЕТПЛАТА СЕ ПОЛАЖЕ У НАПРЕД, И ТО НАЈМАЊЕ ЗА ПОЛА ГОДИНЕ, КОД СВИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ ВЛАСТИ, и износи: 20 ДИНАРА НА ГОДИНУ ЗА ДРЖлВНА И ОПШТИНСКА НАДЛЕШТВА, а ЗА СВЕ ДРУГЕ ПРЕТПЛАТНИКЕ У ОПШТЕ 12 ДИНАРА ГОДИШЊЕ. за иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају.

СТРУЧНИ ДЕО 0 ЕКСТРАДИЦИЈИ КРИВАЦА — С ПОГЛЕДОМ НА ПОЗИТИВНЕ ПРОПИСЕ СРПСКИХ ЗАКОНА од ал. јов. кузмановића

(СВРШЕТАк) Захтев за издавањо криваца чини со увек дипломатским путем, дакле преко ироставника државних, па било да поотоји уговор о издавању криваца, било да таквог уговора но.ма. Преко друго власти но можо со захтевати нити извртити екстрадиција; озбиљност посла и тачност у Ј >асправи самог предмета јача јо, кад се тај посао врши прско дипломатских проставника; сем тога одговорност за правилно прпмењивањо екстрадиције тр ба да сносо оргапи који државу нрестављају, пошто се право на окстрадицију налази у сувероностн државс. — Да би умољена дрлсава могла оценити, имали места екстрадицији т. ј. да лије тражење екотрадицијо оправдано, треба јој ставптп на расположоње исправо: о природи дела кривичног, о токсту односпог закона, који важи у држави која издавање захтева, о стављању кривца под нстрагу, у притвор или под суд, или о извршпој пзреченој осуди, о незастаролости кривице или пресудо, о подапству кривца, о идептичности личпости кривчево. Да ли су сво ово исправе или само нске од њих потребно, одлучује умољсна држава према конкретним случајевима. У уговорима со обичпо продвиђа, да ће сс екстрадиција тражити на основу акта о стављању кривца поднстрагу и у притвор, односпо на основу извршне судско пресудо, уз пошиљај преписа одпоеног законског текста и уз пошнљај личног описа кривчевог. Исправе се подносо у моменту тражоња екстрадиције, или накнадпо у једном року, који је утврђен уговором или обнчајом; кад се документа накнадно ггодносс потробно је у моменту ТЈзажења екстрадиције изјавити, да потрсбне исправе постоје. —

0 тражењу окстрадицмјо дипломатским путем, и о документима за екстрадицију говори с.е у члановима: IX и X конвенцијо српско-италијанске, II III и IV српско-швајцарске, 8. и 9. српско-белгијско, 7. и 9. српско-холандске, VIII X XI и XII копвонцијо између Србије и Велико Британије, III и IV конвонције између Србије и Уједињених Аморичких Држава, и 5., 6., и 7. конвонције измођу Србнје и Аустро-Угарске; но конвонцијп између Србије и Велико Вританије но могу се документа накнадно подносити, т.ј. нодокументовано тралгење екстЈтадицијо не молсо да пма нпкаква следства, јер се без оцоне, да ли има места за притвор кривца по законима умолзене државо, но можо притвор ни наређивати; у конвенцији измођу Србпјо и Уједињоних Америчких Држава није изрично назначено, да америчке власти при тражењу окстрадиције, одчажућп пошиљај докумоната за издавањо, морају изјавити, да исправе постоје. Документа, која н]>ато тражоњс екстрадицијс, треба да буду у овереним преписима, а уз њих тр ба да буде њихов провод на Француски јозик или на језик државе која тражи кривца. ОргаIIи опо државе, која екстрадицију тражи, не могу пролазити у умољену дрлгаву ради какве акцпје ирема крпвцу, али, кад су иСправе за утврђењс ндоптитота недовол.но, могу тн оргапи проћи само ради познанства кривца. — Чим умољона дрл«ава прими захтов за екстрадицију парсђује притварање кривца (континонтални начин), ношто се овај прстходно саслуша о делу и о поданству, па ако но располаже свима потробннм доиумонтнма за решењо самог питања о окстрадицији, извештава страну државу, како би ова о року снабдела умољену дрлсаву документпма потребиим за екстрадицнју; при притварању, које се врши на основу конвонција и по природи саме ствари, од кривца се одузимају предмоти, који стојо у вози са и»еговом кривицом, па се и ти продметп еионтуално са крнвцем иредају страној дрлсави. Услед извеспих хитних случајова, који но ТЈ >пе одлагања, привремепом притва]>ању кривца приступа сс, када још нс постоји дппломатски захтев за екстрадицију, а када

ма коЈа власт једне државе тражи од надлежно власти друге држав ј привромено притварање кривца у цељи, да кривац но побегне пре него што захтев за његово издавање дипломатским путом дођс; ово привремено притварање трсба да је Факултативно, а умољена власт, било да усвоји захтев о притварању било да га одбија, дужна је да о учињеном извести протпостављене власти како би Миннстарство Иноотраних Дела било о свому извештоно ради даљег постуика, и како би се могло водити рачуна, да ли је у конвенционалном року стигао дипломатским иутем захтев за издавање кривца после њоговог стављања у привремени притвор, — јер нојамно је, да се кривац не може на ноопредељено време дрнсати у привромени притвзр; привромено притвараље обавозно јз по конвенцији српско-аустро-угарској, а Факултатпвно по конвенцијама, којо је Србија закључила са: Италијом, Швајцарском, и Болгијом. Умољена држава нема права, да оцењујо надлежност државе, која тражи екстрадицију, за пресуђење дотичног кривичног дола по ториторијалној основи или по основи персоналној, јор троба признати, да је свака држава надлежна сама за оцену своје компетенције и да ваља поступити по њеном захтову за екстрадицију без обзира, да ли умољена држава усваја у кривичним стварима само тернторијалан или и ггерсоналан принцип; ово со питањо у међународним уговорима различио расправља. — Умољона држава даљо нема права да се упушта у питање о постојању дела и о постотјању кривичне одговорности, већ има да се ограннчи јодино на рошавање питања о екстрадицији: да оцени уредност тражења екстрадиције, да оцени да ли дело, под претпоставком да су сви наводи стране власти о делу и одговорности тачни, потпада под она дела за која сс екстрадиција дозвољава, и да оцени идоптитот кривца; супротпо поступање, какво је лашло израза у конвенцији између Србије и Волнке Британије (члан XII) и у конвонцији измођу Србије и Уједињоних Аморнчких Дрлсава (члан I), има ваздан рђавих страна, а једина му јо добра страиа