Policijski glasnik

ВРОЈ 31.

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 245.

Форму требало доиунити отвараљом питернационалног полицијског листа. Многе земље, и у Европи и у Америцм, притежавају данас полицијске листове, званмчне или приватне, у којима се периодично публикују лични описи индивидуа којо со траже. Познате су : у Француској „ВиИеНп ћећАотаЛаие Ле роИсе спт1пе11е и ; у Белгији » ВиИеНп сеп1га.1 Ле 81дпа1етеп1«; у Немачкој »Бетсћез РгаћпЛипдзђШ'-' и 1Чп1егпаИопа1е8 Сг\.тхпа1 - РоИгеШаИ"-; у Швајцарској » МопИеиг 8Т88е Ае РоИсе итд. Ове публикације не излазе често и не стоје ни у каквој вези међу собом. Помоћу интернационалног полицијског листа, који би излазио у кратким интервалама и једновремено био обавештаван од свију полицијских одељења, истраживање великих злочинаца постало би могућно; лични опис систематски би се репродуковао и једновремено разаслао у свима правцима. На овај начин, интернационалном криминалитету ставила би со на супрот интернационална организација за истраживање злочинаца. Иитернационални полицијски лист допринео би и стручном васпитању полицијСких органа. По угледу на Француски „ВиИеИп", он би могао доноситм поред потерница, иепознатих личности за ндентиФиковане итд. злочине и иреступе интересантне са гледишта техничког, затим новино које употребљују злочинци, компликоване истраге и у опште све „лепе случајеве", о којима штампа ие даје увек тачна и стручна обавоштења. Корист од овог листа, као што се видн, била бп двогуба. Шта впше, он би створпо између националних полицпја тесне всзе и интимнију колегијалиост, подстичући пх на успешан [)ад').

ПОУЧНО - 3АБАВНИ ДЕО ВИДОКОВИ МЕЖОАРИ

(НАСТАВАК) Кад Легањер то чу хтоде да оптужи свога јатака, ати то је била само последнца првога гњева, а кад со стишао сматрао јо за боље да одложн своју освету и да со други пут користи. „Ако га оптужим, рече ми, иоћу се нпшта иомоћи, а још сс можо деси ги да га пе осудс; бољо је да чекам па кад нзиђсм знаји како ћу се наплатити." После овога Легањер се реши да ппшс двојици својих саучссни1;а, Маргериту н Виктору Дебоа који су тако))С бнли чувени лопови, и знајућн ону стару истину

1 ) Поводом овога, а ио предлогу самог писда, конгрес је донео ову резолуцију: «Други судско-медицнски конгрес француских земаља, одржан у Паризу између 20. и-22. маја 1912. год., признајући потребу техничке наставе за »стражне органе, препоручује општинама ствараље полицијскнх школа у којима ће се, поред професијоналне наставе, предавати и Полицијска Техника. Конгрес у исто доба скреће пажњу на користи, које би донео интернационални полицијски дист, централишући брзо сва обавештења која би интересовала полицијске власти 8 .

да мали иоклони одрнсавају нријатољство он им у замену за помоћ, коју им јс тражпо. посла ноколико отисака од брава, које је био спремио за себе. Легањер доби тражену помоћ преко Анете, и она ми том приликом јави да је оба пријатеља нашла у улици Де-пон, у нском приземљу, нока врста земунице, у коју нису никад улазили нре док не предузму све меро предострожности. Ту није био њихов стан, али ја сам в ћ био пропоручио Анети да ради сво што нађе за умесно само да им стан нронађе, и она их није више пуштала из вида. Два дана их је нратиЛа преоблачоћи се у разна одела, и трећег ми јави да ноћовају у малој улици Сеи-Жан, у кући која је имала излаз у ноље. Г. Ханри, коме нисам пропустио казати ову околност, нареди све што је изискивала природа места, али њпхови агснти нс боху ни храбрији ни воштији од оних којима јо Фосард утекао. Оба крадљивца утекоше пољсм и тек су доцније ухваћони у улици Сен-Жасинт-Сен-Мпшел. Кад су Легањера провели у СопмегЈЈепе њога јо у мојој соби замониО син једног винарског трговца из Версаја, неки Робин, који, пошто је имао веза са свима лоповима у престоници, даде ми у разговору најтачнпја обавештања, како о њиховом ранијем животу тако н о садашњем, као и о њиховим плаповима. Он ми је казао да јо ухапшени Мардаржон побегли робијаш, а био јо затвореи као војни бегунац. Мардаржон је био осуђен на двадесет и четири године робије и зато што смо обојица већ били у казненом заводу мп се спријатсљисмо; он повсрова, а нпје се ни варао, да волим што сам нашао бившога садруга у носрећи. Он ми ироказа још ноке мођу похапшенима, то сам могао приличан број ових отпратити у завод, а суд би нх молсо бити но.мајући довољно доказа пустпо у слободу. Никада није бпло знатнијих открића исго што су она која сам ја учинио улазећи у полнцију; и тек што сам био ушао у ову службу већ сам био учинио много за безбодност у прсстоници, на чак и за целу Француску. Причати све мојо успохе у затвору значнло би злоупотребљавати стрпљење читалаца, па нпак иалазим да пе треба да прећутим један догаћај који се десио мало пре мога изласка из •затвора. Јодпо после подне наста у дворишту нека вслнка граја и отпочо со страшна битка посницама. Други пут то би бпо обичап догађај, али овога пута бој јо био необичан исто онолико колико и двобој измсђу Ореста п Пилада. Противници су били Блињон и Шарпантје, знани Шант-а-Лер (сћап1;е-а-Гћеиге) за којо јо се .;нало да живе у оној одвратно.ј интимности која со не пзвињава чак ни у најгорем манастирском животу. Грдиа се свађа беше заподола међу њима; говорило со да их је љубомора раздвојила. Било како му драго, те кад се битка сврши Шант-а-Лер сав изубијан уђо у кафану да мало окваси грло; ја сам тад играо пикота. Шант-а-Лер љут због свога пораза нијо више владао собом, а ускоро ракија га распали још више п па^о се

у опом стан.у кад човсгс добије вољу да говори. — Пријатељ, рече ми он, јор ти си мој пријатељ, виде ли како ме уреди онај иитков Блињон?.. али неће због тога отићи у рај. — Остави сад, одговорим му, он јо јачи од тобо.. треба се измирити с њим.,. Не излажи се новој опасности. — Нисам хтео то да кажем!... Кад бих ја хтоо он неби више никога ударио ни мене ни кога другог,.. зна се њогово!.. — Е, а шта има? упитам ја изазват тоном којим је изговорио ово иоследње речи. — Да, да, каже Шант-а-лер још једнако огорчон; он јо добро урадио што ме јо довео довде; само да редам (кажом) па би био убаштан. (погубљен). — Онда боље ћути рекнем му ја правећи се да је опасно да ми то поворава; ви сто сви на јсдан калуп; кад ви хоћоте да сс нско погуби изгледа да је довољно да му дуноте у главу н да му глава одлети. — Нојмићош, повика Шант-а-лор ударајући песницом о сто, кад ти кажем да је он убаштао једну требу (убио једну жону). — Икел Аазо: (пази се) кажем му стављајући тајанствено прст на уста; но тако гласно знаш да у шатронџи (затвору) и зидови имају уши... но треба барлијати (теретити) лгукно. — Шта ти зовеш лажно ? дрокну он све вишо вољап да говори у колико сам се ја иравио да хоћу да га задржим да не говори. Кад тн кажом да само од мене завнси да му натоварим још једну беду на врат. — Сво је то лепо, одговорим ја, али да се један леват 1/башта (човек убије) треба доказа! — Доказа, њих је лако наћи. Слушај, ти си иознавао добро трговкињу што је имала радњу крај моста Нотр-дам? — Ону жону што је продавала хаљине јавном жонскињу, љубазницу Шатонетову, грбоњину жену ? — Јест, јест. Пре три месоца ја и Блињон били смо у улици Планш Миброј и ћаскали смо, кад она дође. Има мрса, речо нам она, и нијо далеко одавде, у улици Сонерп. Пошто сто ви добри ја ћу вам га показати. То је једна стара жена која прима новац од много људи; има дана кад има по петнаост до двадесет хиљада динара, и како се кући враћа чосто ноћу, треба јо само заклати и бацити у реку, па посло геиити њени трањци (узети њен новац). Кад нам је ова жена говорила испрва је нисмо смели ни слушати, јер нисмо вршили убаштања (убиства) али она нао толико залуде говороћи нам да нма мрса (мнОго пара) и да, на крају, није велико зло, убаштати (убити једну стару требу (жену) и ми смо најзад пристали. Сагласисмо се да нас она извести о дану и часу кад је најзгодније. Ја сам ногодовао да се наџамиихем (улазим) у такву јсдну ствар, јер ти знаш, кад човок пије навикао да радн нешто, оно на п.еЈ а